Peštansko-Budimska skoroteča

174

И1та е трјвба да се ннатите Но крал4вству моему ширнте , Кадт. безг мене пролхећат' несм-ћте , Башг да су вамг све силе распете. Већб у слогу да се саберемо До Новогт, га Града пренесемо Носи име Госпође честите Од'г> Тр1стинске куће поносите. Ст, ВродомЋ шалг. нанстарјегг снна А по сглну злата и цепина НћговогЋ е роднтелн ") желн Отечества свога лмбителл. Лгобавћ м$ста снву спрјобштити Отечеству добра учиннти, Са землацш н - ];га упознати Ст. прхателБН боЛ утврднтн. Име свое предаТи потомцемв Прнмћрх дагоћ' осталимт. трговцем'4, Посп1вшивши свое добротворћ Мнлостиво гледећн Прнморк.

ПОСТОЛНА ЛШБОВБ. (конацч.) Десетт. година проуаше и време уговора дође, кое управо у есенћ доба у дант. нед^лБНБ1и паде. Подне е већЂ прошло, и јоштЂ десетт, минјтш Фали, па ће 6 сат!и ударити. Баште око „Тилер^иске*' кап1в онако исто остадоше, као и пре 10 година , али шштх се ни вдна заветованн другарица не указа, По чуим^о сад'1. ! Шестни част. т^че, и јоштђ последнвш звона гласв ни в престао, кадтћ се батарЂ са 4 зеленка упрегнутЂ указа, кои суввшЂ злагомЂ бнше *) Они родолмбјемг одушевлени на собствепо захтеван-1; дол ^подписанога поклонише ову п^с.му, кок) онт, опет 'Б нашемЂ достахвалномЋ Скоротечи, као л!епми прилогљ, прерадо спр1об» штава. Н. ВунновићЈ.,

украшенЂ. К онби стадоше; батарЂ се отвори и една млада Госпођа изб н-ћга на землш сиђе, гледећи око себе ка све стране. Она 6 бБ1ла особите леиоте и богато одевена тако, да е величествент. изгледЂ показивала. Сви мимопролазеНи стадоше около нћ, дивећи се женскои лепоти. Она в објлз Мар1а сирота кћи , наисиромашн1вГЂ лаитнанта. — Г дикомђ ће одђ наши почитаблш читателн чудно видитисе, и помБ1Сли ће: ОдпудЂ такова прод1ена , да одђ сироте девоике , така дама постаке, кон в и у са ^гомЂ Паризу предмегЂ удивлеши бвтла. Али само погледЂ на пређашностБ бацимо лгобезнБШ читателш! пакЂ ћемо видити, да в за 10 година Трон разорена, шта више, да е еданЂ единитнш дзнђ доста б Б1 о , да се Ниниве са зем.љомЂ срлвне и Трогадеро да се сруши. Ни е дакле млого времена гребало, да и Мар1а изђ уде сиротинћ иа онаи степенЂ дође , одкудЂ е предметт. удивлен1н Французкогч. постала. Москва ни е бадава у пра и пепео обраћена; зима е силу Наполеонову сатрла и велика промена затвшЂ се указа. Мзмеђу други промена бБ1ла е и та, да е Фамил1а Маршна велико богатство задобила. Дуже е времена Мар1н свое две вер^ не другарице нестерпћливо очекивала, кадЂ се лаганммЂ кораци\1а вдно снуждено женско лице нбои приближи, кое цео изгледЂ велику сиротинго показиваше. У овомб магновенно баци се Мар1а у наручЈн сироте Клариссе. — Кларисса кћи Геиералаи Советника Наполеоновоп , а затммт. супруга едногЂ милјонера пала е у наивећу сиротинш, КћнЂ е и отацн и с .упругЂ изђ отечества изгнадЂ 6 бјо. „ВечерасЂ ћешЂ ми твош судбину преповедити, рече Марјн, и мм се одђ данасЂ расгати не ћемо. /I самв сирота бБ1ла, н тб 1 ме онда презрела ниси. Н самБ срећна постала , и зато 6 б 1 предт,