Peštansko-Budimska skoroteča

178

3. Да „сиграти се незначи ништа' 4 и ; ,да д±ца нећет се смЉти (више) сиграти" но само играти; јербо се вели: „и врани конби играго"! 1а иак кан^е«, да „сиграти се" 1ест глагол сложени, као и ложити- сложити, очити - сочити; и да зато нетреба га ирезирати и ништити! 4 Г.6.К. воли ј . вн ^ шностб , внутреностб" рјски , неголи спољашност , нутрашвост (или унутарност) сврпски; а како воли внутра, а не унутра; то наравно да ће он писати „вдова - вдовица" местоудова- удовица; којега очевидно издаје, какав је љубитељ сврнскога језика! 5. Што Г. 6. К. наводи, да Латин ннше п«1о место шш уо1«, па да по томе морамо и ми ,.нећу" заједно писати; то тим ноказује, да је рад, како је у Латина, тако да и у нас буде, а што је у нас, а у Латина нема, то да невал>а; затО икаже: ,;Глаголи се немогу пиеати с1> н е скуиа, ер-к (ве.ш) тако и други кароди око наск чике". Но све оно.шхо други у своме писму чине, неможе се за правило узети нашему језику; јербо му се тако више шкоди, већ комаже! Сваки језик и.иа свој правац, кога треба паметан ки>игописац да се Д1 >ржи; а не слепо без разума да се за другима поводи! Зато Имам овде додати то: како год што е и мам (11аћео) по себи обкчно не употреблква се разв!> сложено с г ј > другима" — тако на исти начин и „не" по себи само незначи ништа, него сложено са глаголи. Зашто би инди било правилно, кои пише растављено, а неправилно, кои скупа? Кад се види, да расгавл>ено „не" по себи само ништа није, и да може иматидруги смисо: неаиши, друго је (има двасмисла: не! — пиши), а непиши опе!»друго (има један смисо); и зато по правди морвли би скупа

писати, г.оје неби бмло неправ{!ЛНО, већ као шго греба: иевидити- ннвиђен. 0. За „еообшити" на које се Г. 6. К. јако навикпуо, казао сам да је рускп ; кс јр ако ћемо посЂрбити, треба писати саобштити, или још за језик сличније суопћити, као и суочити (суквркица, суледица). — Ири том овде додаје се то, да „сообпцпчи и созвати" иде у једну класу речи. а саопштити и сазвати У ДР .Пу. 7. На „не сумннмЂ да тве доиги" по моме суду налазим, даје Г. Н. вт>рло основано и досстл>иво одговорио; јербо кад је у говору што извесно, или се као извесно, да ће бити, претставља, онда се говоре два негатива, кои гштв-крђују, као и у славенском, а и у старом германском н. п. нћсте ли чт>ли николиже. Но будуКи да је оваково што у латинско« језику нечувено; зато бп рад незнани Делмјл, да тога и у сврпскоме нестане. А тим се тако језик неаоправља, веКе квари. Мапоследак како год шт > „Свака кр1т1ка треба да е безт> гн'1;ва" тако исто треба да је и без властиге сноје пресуде. За то би Г. 6. К. боље био урадио, да је био предао своје правдање каквоме беспристрасном судии, да он судејске речи ,,ше нингга доказано" нада мном изрече ! 1ер иначе кои ке коме од нас двоице веровати, да има право? Треба нам међер судија, кои неће пита Ј ти: ко говори, сећ шта се говори? А. Драгосављевић.

ОБЗМРЋ Н А ПРОШЛОС ТБ. Б. Зритс.ч, садржава слј,дуи)ћа'1 нидт, прошлостн. 6- ог-б Априла 149 0 умро е Мат1а КорвинЂ. Ош. е последнви 5 година живота свога по већон части у Бечу провео. Воена утруднеши здравл± су му порушила , а жестина и нростБ уничтожнли су му живот-б . УпређашнБОн већг години прорекли су звездоиспБггателБИ Фридрику, да Мат1а годину 1490»