Peštansko-Budimska skoroteča

208

ученицн, оссобитомз. СВ010МЂ вештнном -Б хоштђ о.у ве^у живостб дали, лепоиЋ, и торжеству овом -в прикладномх комаду,* а Г. Намћстникт,, као неуморимнн обштелмблЈнши трндесетол4тннн катихетг онетЂ насв е укрешо у нстиномђ нашемг уверен!«), н прама нћга обштемг почнтан1ш : да е срећанг, кои е нодт> нкговнмт. благнм-в обученјем -б нараштан достнго. Сутра данЋ велнко звоно између пуцннве топова, све верне подданике позове у светБ1н храмг : да скупномт. молитвомт. припаднемо нодножш) небесногЋ Творца, да предоброг -Б нашегх Оца, као помазаннка свога, на срећу целогг, срећномЂ н 4 говомђ скштру подлежећегЋ народа на млога л!та поживи. При светомт. Бог ослужешш, долгоденствено су прнсуствовала, како сва мћстна магнстратуална и гражданска господа , тако н у вароши нашои лежеће крала Саксонскогт. к\'разке регементе свн чнновницб1 с' цЈјЛимт. разд4ленЈемг. РазногЂ нспов4даши побожно обштество велехвалЈногг нашегљ сладкоп4вца Ч. Г. 1сака Луданћа, мЈстногг пароха тиходмнлно п4н1е у тако е сладко нзумлеше довело, Дћ е на свакогт. лицу изразЂ страхопочитатнл, и пуногт, удоволвства, видитн се мого. Цело пак -Б ово свето торжество окрунисало е сходно дану овомт. слово „о сагозу нзмеђу цркве, и гражданскогг содружества" говорено вшшехвал!. нбшт , Г. Нам4стником 'б , когђ е морална сладкор4чивостБ више позната, нег:в што бн н) с' перомг описивати нуждно бнло. — 1 н. Изт, Бретнславе. Одавна е већ-Б цео нашг народЂ изавлБнвао желм за народннмг Новинама. Господинђ Лмдевит 'ђ Штурљ, желећи захтеванш овомт, задоста учнннти , наумн привнлегјк) за „Словенске народне новине"тражнтн н за ту ц$лв е онђ јоштт, 2 9 Маа прош. год. прошнм кр. унг. наместничеству предао. —Да жел4 ове ни сужел4 само поединн особа, него жел4 целога народа, то огуда виднмо, што се стварн ове не само Духовннчство, него и иирскн Сталиши еднако прнмаго, нго као свого сматраго н помоћи 10и настое. Наипре е сл. Нитранска Епарх1н нздала одђ 43 особе подписану сведочбу о потребн словенскн Новнна, гди кр. унг. наместничство покорно молн, да се ова наша праведна н.ела што пре нзпуни.

Затимг су у нме трн евангеличке супернитенденц|'е Г. Г. суперинтенденти 1осеФ1и, Себерини н Стромски подобну сведочбу напол4 издалн. Г. К ашпарг Фе1ирпатак1н, ватренни нашт, , и одавна већг познатни родолмбацг, положн кауц1м одт, 4000 Фр. ср., а тнмг опетЂ нову заслугу за словенскш народЂ задобБте. Но ономадне стигла е кђ нама изђ Турчанске вармеђе сведочба, код е са 143 подииси провиђена, одт. кои 148 спадаго на славне Сталише исте вармеђе, на више и ниже племство, (између кои се налазе н многи вармеђски сановници) остали пакг на католичко н евангеличко духовинчество. Внше подпнса читамо следумће велеважне речи; — „НаивећомЂ се надеждомђ пнтамо, не само мн, кон смо сведочбу ову подписали, него н свн Словаци, да ће наше праведне и понизне жел4 одт. сл. кр. наместничества испунћне 6 б 1 тн , тнмђ више, што с.у сви остали народн у Унгарскои истнмг доброчинствомг обдарени" (конацв сл4дуе) В 4 С Т Н. При главнон 16 н 17 Април. п. н. Чонградске вармеђе скупштини, на коши е наше Свештенство вотнзнрало, благоволнло е Н4гово г ,Б1сокород1е Г. Гаврнлт. Ф е л д в а р и, админнстраторЂ, нашег г б ревностногт. списателн и далеко чувеногг родолмбца, Честн. Г. П а в л а Стаматовића прис4дател4мт> исте вармеђе наименоватн. СМЕСИЦА. (В р е л а е з е р а.) С4вернни Американацт, Монтгомернн, кон е 1838 по налогу н 4 говогђ влад4ша у Гватималу путовао, дао е о „врелимт, езерма кодђ Агвахапе у Држави СантЂ СалвадорЂ следеће нзв4ст1в : „Наивеће одђ нби заузБша окоо 170 стопа простора. У свнмаеводе одђ бнстровран4 бое , н скаче вр1мћи и пнштамћи 3-4 стопе у бешикама у внсђ . У дебеле, беле облаке претварагоћа се пара заузнма у воздуху великш просторЂ. Землн блше у блнзннн ови в4чно кипећи казана тако врела, да небн 6 б1ли изтраати могли, да нисмо на ногама срећомг наинчу обућу имали. 231а№г [иг Пг. 1Шегђ. 2840. А. Л. НОШНВО. (сђ образомЂ ч. 9.)

Издавателв Димитр1и 1овановиКт.. (Ваб1еј (Јавве ]\ т г. 349) У ПЕШТИ словима ВанмеловнмЂ.