Peštansko-Budimska skoroteča

260

И даћу ти ћерцу за ик>бовцу Кон за хе тако л^по иолн." ВишнЛ сила душу му очара, И оча му огнћм запламтнше; Он погледа на дивно дћвоЛче , Облнвено стидом и руменн); „Живот шта е према тои награди ?" То помнсли , — и у коре скочи ! Од брега се вали одтискук) И опета натраг доплгоскунз Д4ва поглед тамо е — упрла —-! Валлгосе , валаш таласи, Горе — доле , онамо — овамо , Ал ниедан „н&га" недонаша! У Вршцу на ђурђев Дан 1843.

СУДБА ГЕОРГШ БРАНКОВИЋА ДЕСПОТА, И НАРОДА СРБСКОГЂ С'Б НБИМЋ У АУСТРНО ПРЕШАВШЕГЂ. одг Д. Арнота. (продужен!е) Пето. 7 Године 1693, Декретом% Вех Вашегт. благоутробно наложено е: дасе Наро дт> Србски у сно1ои свободи остави , одт> данка, збшнм порц ^она, и подобнБ1 терета свободант. бл г де г Но садЂ свимђ ОВБ1ЛП. обтерећенЂ е Србск1и народт>; воиска без"Б собственногт. управнтелства, међу т\ђе Генерале и команданте на особ -б разложена е тако, да идгб е тегоба и жалостБ неисказанна. л III е с т о: ;; ЧетвртБШ пунктт. дипломе Влшегг Вел. овако гласн■" „Ако Бож1ол№ помо К у у генералномЂ сражешш или обсади какве тврдБшћ, Срб.1Биз1а подђ Нашилгб хорггвама вогого К имб ма какова дообиб слјчи св; то јдеобб! налажемо наблшдавати оно правило, кое е за садт, у Н-кмецкои воиски у обћ1чаш. Нити и кои.мб начнномЂ допЈшћамо, да собственномЂ храброшћу задобБшенну дооб 1 гб Нћиецка и.гб Унгарска воиска покраде и себм присвои и проч." — А лб

године 1694. кад -б су турци ПетроварадинБ обсели, и дунавомт. своши армади раану, оруж1е, и друге потребе носили, Срблви на нби кодђ Титела близу Сланкамена нападну, и освое 22 велика брода; од г б ктш су 12 напун Ј јни бил^ГечмомЂ, кое се на 30, 000 форинтш цћнило, а прочи праомт., оловом-в, дничарски .иђ пушкама, и стр&лама. Осимб овб 1 , задоб1ени су 10штђ 7 бродова, пунБ1 рааномх и од^ломђ , и една Фрегата 6 топова. Одб турака су побјени 300, заробл^ни 90, а прочи су се бћгствомБ спасли. — Сва ова до 6 б 1 тб 6 б 1ла 6 б 1 нама, као народу безх сваке военне плате вокноКемт., велика помоћв, но ВоеначалницБ! су Унгарске воиске то одт. нас-в одузели. — Зато препокорно кт. милости Вел. Вашегт. притичемо: да ако е до 6 б 1Т б ова наша и на рачунт. Вашегђ Вел. одузета, да 6 б 1 милостиво наложити изволели; да се и нама одђтогћ каква награда учини. Аколи су воиводе безЂ знанн Вашегт. Вел. то учинили , то да намт. се нашт. добБиакЂ поврати или барЂ ако ништа друго, да намЂ се кђ ум чоженпо заслуга наши заиише и изда." Седмо: ,,Несумннмо се, да н1е ц!;лои вселеннои познато, ко.шко е драге наше крви Србске при Бечкои обседи проливено, кое многе дипломе како предкова тако и ВашегЂ Величесгва милостиво награждават. — Заго, будући да е у време блаженногБ спомена РудолФа В горогЂ , Стефант. Бочкаи КназЂ ЕрделвскЈи (кои е случаино одђ турака задобјо или му е дата као шго 1 ш т в а нФ1И у кнб. 3 листу О г \1 СВеДОЧН) Д1НДИдиму древнБ! Деспота наши, у Царску Вел. ВашегЂ сокровиштницу донео, кош е Дјддиму М а н у и л ђ П а л е о л о г ђ СамодржацЂ востока, зету сволгб ПрвомЂ СтеФану Бр анковићу Деспоту, поклошо, кое и наши Србски л^тописи