Peštansko-Budimska skoroteča

266

поетелнику, поручи: да ако напрасна киша'падне низпадашћи-н-в камен&мЂ може и у СВ010И соби Јтучен г, бвЈТИ. Ово муе домаћинг нвш, не што га е жа.мо, но да бм имао изговора, ако се тако збЈде. Кадт. Деспотх види, да му тугу тЈгаизменше, а да ће му, ако остане, ту и рака 6б1ти , измождент. боланЂ изђ кревета се подигне, узме штаку, помоћу постелника 1ована на другу сграну истогт. дома, гди е већт. сазидано 6 б1ло преко 70 степена горе се попне, и тамо насилу себи квартирт. заузме. Видећи домаћинт., да ДеспотЂ н^е у болницу отишао, него му се шштђ бол ћ у кућу уселш, бесномЂ нрошћу распали се и сваконка озлоблеша е Деспоту чишо, притомЂ е неодступнБшт, настоннјемт. Двору досађивао, да 6 б 1 Деспота изт. н^гове куће извели; тако да е напосл $дку одт. К а м е р е го пуномоћЈе доојо , да одђ Деспотове плаће половину за квартирт» прјимити може. На кое Деспотт, по постелнику нбшвомт. Врл , пише; и одт, кабинета налогт, дође: да Деспотт. опредћленно подпунно прјина, а за конакЂ плаћа да се одђ К а м е р е издае. Ту е за кратко време се ДеспотЂ бавЈо; одакле у градЂ Чесши 6 г е р ђ послан% буде, гди е п умро. 1706.

ПАЛЕЖЂ МОСКВЕ, (Н О В Е Л А) 1. Прстенован4. (продужев1в) Око подне на еданпутЂ разнесе се гласЂ по Москви, да су Руси кодђ Бородина победу одржали. Радоств и весеТемишварскогг Бавата преселнсе заврховногг Капнтана у Сомбор-в; два смна роди I о в ана и Николу Бранковића, кои су у Петроварадинскои регименти чиновницм бнлн.

л^ свуда се могло видити, и у самои палати ГраФа Сулкова, кои милу свош кћерв сђ Васил. прстеновати налшраваше. Али младБШ Кннзђ сасвимЂ невесео бБ1нше и предЂ себе гледаше, као да су светске милине навекЂ за ићга престале. — „Да ни си тб 1 младогЂ Васил1н увредила" запшта Сулко†кћерБ свого, „ерЂ бадава онђ ни е, као досадЂ, весео." Н самБ га само на витезове наше опоменула, одђ кои онђ срећу свош очекуе" одговори Пауловна. Сулко†преко погледи на свого кћерБ, и ступи у дружство. Овако е веселћ дуго транло, кадт, ал' предЂ вече обшга радостБ прегвори се у тугу и печалв; телали су по улицама ишли, и несрећну в4стб , да е битка на Бородинскои вмсини сасвимЂ изгублЗша , свуда разносили. КадЂ оваи изненаднБш гласЂ до двора Сулковл квогЂ допре, младб 1 и книзђ устане на ноге и окрене се целомЂ дружству сђ овБша речма: „Нема већЂ ништа одђ прстенована; ерЂ е велика несрећа отечество наше постигла. А знамЂ , да 6 б 1 ме и вбј , лепа Пауловна, презрели, кадЂ 6б1 н садЂ о веселго МБ1СЛШ. кадЂ цео народЂ нашЂ тужи и ндикуе. Зато идемЂ међу воинике, идемЂ, да бранимЂ мило отечество мое, и уверенЂ самБ, да ће ме таи поступакЂ мои ваше лгобови удоетоити. Не ћете ме пре видети, докђ се судба РусЈе не реши, БашЂ милбш обликЂ свагда ће ми предЂ очимабБтги; онђ Ке ме у битки храбриги и у самртномЂ часу тешити. Пауловна, не заборавлаите на вашегв верногђ Васил1а!" При овбшђ речлха на еданпутЂ излети на пол^ћ и више се не указа, II, БЕЖАН®. Цела руска воиска Москви се бБ1ла повукла. Мложина ранћнБ1 свуда се могла видити, што е управо грознио будућноств предЂ очи бедногЂ народа ста-