Peštansko-Budimska skoroteča

272

Све воиводе мое нзсекоше Грдну штету мени починнше; Та Бога тн Хунадје Лнко Дан воннство твое све колнко, Даћу тебв1 неброена блага, Побћднт' тект. помозн ми врага ПомоКт, даи з1н, да одђ Бога нађешл Побћдителк надт. турцниа будешт. , Кон свакои землг.и Хрнслтлнскои А н самон сус4днон Маджарскон Грозно прете, желе да с' освете Да разруше олтаре намт. свете. Али Лнко нншта и не ае Већ-в он-в ђорћу руку одказуе? Прођнме се Деспотг Георг1е Доста 1 брнге и невол^ мое. Накт, с' окрену - остави пр1нна . У несрећи - тушна, и неволбна. КадЂ то зачу Бранковићу ђорђе, Сузе Л16 пакЋ кђ Богу воп1е: ДеветдесетЂ веће чнслимђ лћта, Могђ самБ века, доста прошо м];ста , Доста беде, и зла самв сносјо Оваково нисамв искусшНнт' самБ знао, даћу доживнтн Одт> пр1нна мон презрент, 6б1ти. Ах! мон Боже , зашто ме остави , И створен! твое заборавн, ПомоћБ дан ми, све ћу учиннтн Мачу моемљ све ћу подложити. ТекЂ што с' ђорће о томћ помшслјо : Алн неко на врати куцнуо, И улази Капнстрант. 1оване Чниомт. правнн знатнмн Францишкане Пакт. беседн староме Деспоту : Чупдерљ ђорђе! речк одђ мене свету, Помоћт. даћу, мон старшц прјнне И душевно к' тому снасеше, Само вере одрецгд се свое Па 1 воинство сво западно твое, С' конмт. турке побкдитп можешЂ И учиннт' све, што само хоћешг. Ал' беседн Деспот-в Георгје: Прођиме се фратре капнстране, И манн се те твое обмане. Србскомт, в $ромЂ светљ сам-в угледао У нбои вечно остатн заклео; Возточна ме црква возннтала За сшна ме свога ирштознала, Мон самт, завстт, навекЂ нолонао

Како б' тужант, клетву погаз!о ; Деветдесетт, проживш лЈ.та Вера мн с- сћагда бБ1ла света. Заветант, самБ одт. оца, н манке. И мнлога моега прабанке : Храни веру чедо мое драго, Ннт' одбацун ма за какво благо, Завету ћу моемг веранЂ бмтн , Макарг робство, знао добавитн. Пре ћу мачу главу нодклоннти , Нежел вћру свету оставнти, З 1 К010и самБ а одћ оца рођенг Мнломт, маикомт, у нбонзн одоент.; Верн М010И веран -Б ћу остатн, II одђ Бога пресуду чекатн, . Кои грмн, ведри, и облачи Пред коимђ се иико негоначи Та гонакг самБ, гонак -Б желимЂ бнти Аколи е да морамт, умрети ПротивЋ волћ Бож4 бмти неће, КадЋ самБ гонакг, славно умрет' желнмг И са веромт, кого свето храним-в СудЂ праведнкш Божества поднетн И награду за д'1ла узети. Зато т' велимт, КапнстранЂ 1оване! Горке ране непослеђун мое, Ил' помозн, нли ме се прођн Грдне ране незадаваи ђорђу. Оставн га капнстранв 1оване Међт. воннство отиде онђ свое. Оста тужећ' ДеспотЂ Геор1е Броећ' часе већт. последнћ свое. Тугугоћи горко уздануо С' уздмсахомт. тугу окончао. ПрокончанБ1п ПАЛЕЖЂ МОСКВЕ. (НОВЕЛА) (продужеше) Већт. се н мракЂ ватати почео, кадт. ИаЈловна себн дође , н погледт. око себе баци. Тишина е око нЈћ владала и бледи месеца зраци пЈсте сј зидине Т10 осветлавали. ПаЈловна садт. се ј еданљ Јгалв ЈВЈче; лакји е сант. ооЈзме, и тако се онш грознм страшила прошастог^