Peštansko-Budimska skoroteča
]
Скоротеча изиази У Седмицв! 2. путЂ, Четверт: н Неделћомт. : цена му е како З а овдашн-Ј; тако н за странне Предчисленике за полт. године 4 Фр. у Сребру.
61. ПЕШТАНСКО-Б УД ИМСБТИ 8» «» Т Е Ч А.
(С о и г 1 е г.)
Предчислен!е и друга упутствованЈн ирјима Учредннчество у Пешти на Розент. - Плацу 1Чго 28 5. и свако Цесаро КраПоште Чииов.ничество. 11 Е Ш Т А.
ЧетвртакБ
16. Септембра. 1843.
Год. 15.
С II О М Е Н '!>. Добре и незабо}>ав.гЈ;не Госпоже Натал^е Монастерлји. рожднне Да >и а п ов ичб, прелпшувше у Пешти 23 1аиуир1а 1843. Прахљ твои почива Духт. већт, Ран ужнва! Благе душе, с,\г];рпа ума и сердца е бћ!ла, Два надеждна отгаивша смна, Маика мнла , Бв1ла врстна Домаћица и Супруга и'1,рна, Дшка Братве и Родбнне, полу сном' прнмкрна, Ахт,, — (11.1.1 а 6 Наталја пакт, е пише нема, На гробу 10Н тужан г. Генш поредт, крста дрема! 0! савт, кадч. бм св^тт, добротомт, Нђоизи бвт раванЂ , Нигда облак-в туче не 6 б 1 грозјо намт, тавант,, И надт, страстма нмао бм смертнмн господарство, Землп бв! се претворила- у небесно Царство; брт, с.уп^ествомт, земпороднБшт. Нм тко годб познае, За Доброту олнчену и ЧестностБ мрнзнае. Та' сљ таковомг Другарицомт. каква Друга бнва ? III та ли Супруг-Б са таковомт, Супругомт, ужива ? И радости да л' му кадгодБ ст, НБОме тону шаике? Каива л' Д'ћца отт, такове радБамсе Маике ! ? У вопросма отв-кт-Б стои преасант. свакоме : Сав-Б полт, нђжнмн такав-Б желимт., мнломт. Роду моме. Та хиладу Ранска душа да — и а;ивила л ћта, 1оштг 6 б 1 шкода бмло поћн Н бои сђ овога свћта! Ал' и Небо, Добре радо у себе пребира, Наталја садг ужива сладостБ в];чногт, мира. А име ши Лћпо овд]; сиоменомг не спава, Кое ВратБу , Род-б , Супруга, Чада ут ±шава !! У Пешти 26. Лн. 1843. отђ Петра ПетровичБ Сремоиодлужанина Свнш- ДЈакона Пештанскогт,.
1 1ЈЕРД0КАМЕНИЦА М АНГЕЛСК1И Д О М Ђ. (Нове л и а отт» 0. К.) (конацЂ.) С|глпнд1> ово за обадвое нби непр1лтно Боголшба заклшченје чувш1и истпна ше отма тужк ) и жалостјо, али као што се мало чослЈј на нкму дало видити, већг почео е бмо тамнпти и свако веселЈе дружство изб4»гавати тако, да су се в'1Јрни му слјжителви нко за н^га у бригу бацнли бв!ли. Када (1Н'Б едаредт. на медвеђши кожи, кош в за си- мент. драгогт. и милогђ побтћдоборсгва к\11и донеги дао, снивак)Ки лежаше, д '»ђе јп јмутра В\кв старБ1И н^говђ Вратарт,, и почне ст> благимв но ијнниђ дерзости коренкмЂ говоритп : „Госппдине! Вв1 нисте више онаи, кои с ге досадт, 6 бј ли. Ире сте свагда весео, радостант. и ведар-в 6 б 1 ли , а сада сте тако дремлБивт,, тако смутант, и суморннт., као да сте се зав"ћтовали у комђ монаствЈру закалуђеритисе. К онбицб ВамЂ о1 "б оногт, времена, отт. како сге сб красножелкнБШЂ поскштен1ама ј Ангелоградпћг престали, ено при аслама као ромЂ дрржди. Тамо е, н знамЂ, темелБ ВашегЂ песпокоиства. Вм сте желили лшбезму рлжицЈмеђк ст ^нама Ангелоградскимђ цићгашКу у ТвердокаменицЈ пренети, али Вам -Б Старина вашои желви и надежди проти†стаде. Вв1 ммслите, да сте е ве ^Ђ изгубили, зацло вамЂ се чини, да сј јслов1а коа Стари иоквари, више нер"ћшителна. СадЂ, пазите! Л самБ овд4 да