Peštansko-Budimska skoroteča

379

лето\п>, Слглшнскому на обп.ш Балтинскогт. лора насе.г&го мт. писмсну, 95 градова; заиста гердно число за оно време. По мало сајхо Ји има, о крнма 1с'1ор!а шго годб приповћда ; о многима крол^ голог». имена ништа незнамо, а ки сама сва и.иена ше нам 'ћ Цов ^стница сачувала. — Онамо опада Ратара, Аркона, БОлегч стб , Белград-ћ, Б 1 ков;'ЦЂ Мв]бегл ), Велеградт, (Мекленбургт.) и т. д. Ал е све ове градове као м^сец-в звћз ,зе, с[{'Ј>гл ст1ш својомт . надсв^глго на глас> Волин!., го естк Винета, о ко1ои сио овнаЈМи.ш говорити. (конацг с.г];дуе.)

КАКО ЦЕРКВА ШКОЈУ, И ШКОЈА ЦЕ1КВУ .У Н.УЖДМ ИОМАГАТИ [МОЖЕ. ? У смнслј овогђ вопроса, а наивише обвденародногт. нашегт. нлпредка и благпстонша ради, излажемо овде за прим^рт. еданг само слЈчаи, кои Ке з; исте правмл.т. Ргдолгобцв1Л1а правсс.твнггт. нашегт. испов&даН1Н, и поволннт. оћгги, и за подстрекаие посиужити лшћи, као: Скоро ц-ћломт> у .Унгарш православ1Д нашега Н^роду бв1ти Ке познато, да се у пређашнн времена, православно на!ие вгарско Обшество , измеђв псј вв1 и напзнатши ћаши Обгцества бронло; и онда су Родо.побиви наши Егарцм, као чадолгобини Родителви спрама свое деце и нвговога воспитанјн, тако ревностни бв1.ш, да су знамените ФундкЦ1е школске устроили; гое су подђ надзирателсгвомт. и управителстволгЈ. наше славне шко.ЈСКе Депутац1е точно осиг^ране , и У СВ010И целости до данаст. невредимо сачуване остале. Доцн1Н пакт. времена, тако су се непрј»тна и нечанна овомт. цветагоћемч, негда 06Ц^ству нашемт. показала, да се число праиославг,В1 членова истога 0б1цества, т; ко уМалило, да веКв више ни су у состоанно Красну, велел"ћпну и 1сторЈч* ски знамениту с ^ок) церког, — и Пароха свогт. обдержават и; зато, приб-ћгли су оги молбенно: да бв!

школско Л г правителство Храму ВожЈемЂ , р-уку помоНи пружило, и едну частв огт. школско!Ђ имт. годишн^гт. 1нгереса, на издержаванћ Нароха нвизвогт. р-кшило. — Подт. мудрмлп. руководствомт. Н. Вв1СОКООЛаГОрОЛ1Н Г. ЕпенП! отт. Гвурковичв, садашнЈЈ .Управиге-1Ство Г. Н. С. намш Иароднв! школа, претзидеКи то:да се, ако сир'Нчк шкопа ову жертву церкви не_)чини; наипре церква, — пак г в после и школа, лгожда навћк в затворити и упропастити лгож^— одма е покиш1;ише свое предсгавиеН1е прошастогч. л ' Ј јти , Вмсокославшому кр. Д нг. Совћгу, а оваи Н. ц. кр. В^личеетву у толп поднело: ди се прошенпо нЈ»ше вгарске православне БраКе ми.госгивћише удовлетвори. У ел!>дс1вио когв благои ј волило е Н. ц. кр. Величество, путемт. Вкго^кославиогБ Когот.нма р^Јзшиги, да се една частк [нгереса, онако као и д( садт. Учпгелш — а друга, < вои равна, Иораху свакегодине исплакуе —остатакт. пакт. на умноже!ле школскогт. кагпгала преобр; На; да Певчика д \ жноств илга Ј чителв исполнивати Свгшенникт. сву машо п веКу, у Акаделпи сушу гоностб у Хрјспанскои Науки, двапугл у седмицм обучавати. Изт. овогт. мплвги Роде видимо, у колико е нама нуждна и полезна наша школска Деиутац^а. Д;« нћ Н1е 6 б 1ло, кашталп школски не бв! се тако осигурати, и досадт. обдержаги могли, — пакв бв1 сад г в и церква и школа наша, а св твгнв и знаменито и сваке похвале досгоино Е>арско Об1цество наше престало. Зато треба, да свако оно Обидество, гди такове школске ФундацЈе сугцествмо, гди се от'Б н кга чрез-в Славн; Депутацпорачунн, иизвкст1И о школскима Фундашама извгокуго — гди се Сл. Депутгша за осигуранћ таковв1 капггала сгара и труди, бла10дирно буде спрама благодктелногт. Дспутац1е попеченЈн. Ов;<ко ћеио обдержатијнаше народно Благо, нашу Ц н ркву, нашу Школу и нашу Народноств. Денутац1а е наши пгкола едно право у нашемт. Огечеству народно, и наиотм^ше наше заведен^е. Она наисвепго дужносгв ил^а сгаратнсе о томт., да се све оно, што кои Родолгобацт. школскима Фундацјама, гоно сти, као штшендје, и прпч. даруе, сов^ћ-