Peštansko-Budimska skoroteča

388

Облачити у тЈђннство Рода; Кое досадт. то небнио ннгда ! За све р1чн н поступке мудре, Анахарсу Србском -б Р а а ч и ћ у Царг дарова степенг одабранмн , И таиншмг га Сав-ктнакомт. иазва , Без -б нкакве паре и динара. Вала Цару! Земл4 Господару, Кои С р б е ко сннове лгаби : И онн ће по стопамљ ДЈдова Са гоначкон -б своаомг мншцомђ кр^пкомг. ПрестолЋ Царе†, ко з±ннцу браннт'. А Тн храбрнн Србства За< тупннче, Р а а ч н ћ у ! мнлнн ранскш Цв-ћту ! Ступан см±ло, к'о н досадт. што си, У дЉлима заНародноств Србску: Па ћешЂ свонскн одржатн менданг Са помоћу Великога Бога, А милошћу Нашега Ћесара , Та докле 6 сунца и м4сеца, И докле е в^ре н закона : Споминатће Србинг Твое Име, И громке ти дизат' споменнке! ! У Новомљ Саду 30. Септембра 1843. Дрљ П 1овановићЂ.

ХРОНИКА ПУТОВАНа ПЈТЂ ПО ДАЛМАЦ1И. ПУТЂ ОТЂ СПАЛАТЕ*) ДО ДУБРОВНИКА. Као што прјватно иман^ ДЈбровчанина скоро изђ едне само трговине проистиче: тако се исто и иман4 н^гове зем.тћ единствено оттудн рађа Производи обштегЋ д-ћланн у целомЂ окрЈНПго едва с у одг средн-ћ важности; ербо и>гб бреговита и каменита зем.ш, ако и есте к.пма блага, непр1Н, оеобито пакт>оранк) икопанго.11апротивт> природа е оваи иред ^лгнепрестанвгат. пролећемт« обдарила. почемт. Јожне плодове сваке стрЈке, а особито вша, одвећт. млого производи. Маслина, лаврово — и гранат — дрво, смокве, неранте, поморанже и дудови безЂ да се обд-ћлавпго, роду преко мере. Наи-

*) Шкалата србски Сил ^ тђ — Хорваћани говоре Сплит^.

| знаменитш пакЂ плодт, , кои у оздашнБо& ј око.шни роди, еств безг сулш - ]> нехпи родч, ј мали ЛЈбеница, и великш е као кокошЈе ле, сг бе .шмЂ, жјтб1МЂ и зеленкшт. бобицама нашаранЂ, кои тако ир^нтно мириши, да се међ\ алвинама и у собама држи; и то и онда, кад в у н-кчу и езгре неха. Врло мало лгоД1И еду га, будући му е вкусх опорт,, и утробу чисти; зато се само за сиграчку употреблпва, почемЂ ое у руцв1 држећи, стискивагоћи и умекшавашћи човекг н^говшп. мирисомЂ наслиђуе. Исто тако знаменито е између возд ^ланБ1 раст^шл едно тако названо раст-ћнје Султант.. — Бамјд, кое се и у наизнатнјимт. баштама по Французскои, Немачкои и 1галји редко нала ш, и кое е дуго време и наиболвимЋ Ботатцв1ма непознато 6 б1ло. Оно произлази изђ Еппта и западн-ћг-Б обрежјв црвенога мора. Свако ело, у кое се плодђ одђ н4га помеша, до€Је особити неки пр1нтни вкуст.. Оно е и у Лекарш одт. велике важности, ерт. ту снагу има, да боолго разблажи, умали и излечи, зато се често, кадЋ прси и стохМахЂ боли, употреблава; такођер -Б е и сокт. шђ н^говогђ лишћа, кад -Б се у болестно око, успе, врло лековитЂ. (нродуженје сл-};дуе.)

ВИНЕТА, СБВЕРНА ВЕНЕЦ1А. (конацг ) Сада твоа слава закопана лежи: Так' се вр4ме м-ћна, так' оваД св4тг б:1жи! РЈка Одра (Одерг), гд"ћ се у море Балтшско из.г&ва, чини великш затокЂ, у коме се налази остро†Во.шнђ или ВелинЂ, кои е 4 Уг мил-ћ простраиЂ, когђ су Велети или Лготицбј , грана Славанска, јоштб у пегомЂ стол-ћтјго задобБ1ли и на н -ћму се населили. Остро†оваи 6 б1о е наивишена гласу у 1сторш Сл&внна у средн ±хМЂ в-ћку живећи, славу пакЂ стекао е отђ свогђ града, кои се на восточнои н^ћговои страни налаз!о, и кои су градЂ ондвшнби 1стор1ЦБ1 као неко чудо славили, и до неба га дБ1зали. Три е оваиградЂ имао имена: едни су га звали Волинђ , иии ВелинЂ, другиШлинЂ, а трећи Винета. Мм