Peštansko-Budimska skoroteča

408

ТИБ1СЛИ О СЛАВЕНСКОЗЉ ПБВАНН). (одб ЛудвЈка Пттера отљ Рјттерсберга). Кадв су се с4верни народи Еуропе нзђ тале неизображенности и нев-ћжества, у којои с у за време свогђ 1ДОиопоклонства :кивили, втечен1е1Г1. кзжне увелико већв рашите Ц1в1л1зац1е, подигли бшли, втечеше исто н^е могло на евакЈ струку културе, нити на све части народа у едно исто време и на еданЂ истши начинЂ д-ћиствовати. Перво попвлеше у то>1Ђ бвш е прелазакт. у Хр1СТ1анетво, за коинт> е отма веће разв1нн'ћ у военнои и державнои вештини — као средство прод>женногђ полтческогЂ бћ]ћа — сл ЈЈдпвало. Осимт. тога Хр1СТ1анск1и е Клирв оно узакоиено правило, да се сир^чБ лченноств и Л1тература Римлена и Гр'ка у нб 1 овб 1 6 зб 1 цб 1, кон су другима народима кевраз\мнителни бмли, и дал^ продужава, истина предавао, али истБ1и КлирЂ и самЂ исто правило неиспупнватћи, безт. свакогт. д^иств^а га сасвимт. запусти и забашури. За свеобштностБ дакле народа перва е овогђ напредованн доСбјтт . бмла: Облагорожде1ие в^розаконности, — кон се за дуже време више осећала него познавала, — веће упрежниван-Јз у оружпо и неки механјчески орудјн. Новописан1е, кое се место стародревнБ1 писмена (З ^ипеп)увело, прјнмили су отте . Свл1ценства мало полхало и Вла- ј д4теиБи, нека частк Благородства, и неколико ученнБ! л10д1и, а ст. нбимћ и изумерле старе бЗБ^ке, и шиова отчасти сачувана умотворна сокровишта. Ст. овбшђ просв"ћ1цешн почеткомЂ здружила су се и красна художества; али су ова у матерцкои сво1ои землби скоро тако нко сб пређашн& свое вбјсине низринута бБ1ла, да су се само као пуполБЦћ1 сматрати могла, кои се текк у туђои землБИ и сасвимЂ другимЂ правпемЂ совершеншеразцветавати мораху. Овоноворазвит!е художества, или бол г & рећи новорождеше, 6 б 1 ЛО е ако скончано са предходећимт. свеобштБШЂ 1г вбшшлгб разв^нн^лхЂ духа и народшћ живости. Тект. онда, кад к су мћ ^сли изђ изумерлБ1 езБ1ка у живеће езмке прелазиле, кадт. е сђ тбјмђ знан^ писанл народима познато бкшати почело, кадљ е сђ

матернБизп. 63Б1Комђ народнн ка|.актерЈстн;а у већу изображеша СФеру, а ииенно у Спхогворен1е вступила, тек-к онда видимо им како Јз ходлжество — СтЈхосворен1е у видовима и у звучнБ1МЂ гласовима, — совершенно процв ^тало. Оваково напредован"ћ неиа опред^ленногЋ времена, нити се на поедине народе относи: ербо и кодт. Егуптвна, Гр'ка, Латина, 1нд1ана и Арапа видимо, да секрасно художесгво текЂ онда до наиближегЂ совершенства стенена попело, кадЂ су се: Вћроисповћданје, Сттхогвореше и вегцественна знана, вко у животђ народнви угн-бздила, и сђ овб 1 мђ неразлучно скопчана бБ1ла. Откуд-ћ сл-ћдуе, да художество у различнммб евоим -б струкама свагди, гди е годб до совершенства дошло, и знакЂ дсноизроженногђ народн^гЂ Характера на себи носк, кое се обБ1чно наименован1емЂ „Училивде" — тал1анеко — Французско — немачко — иг.д. означава. (продужеше сл4дуе.)

НОВОСАЗБ1ДАНА ВАРОМ1КА К.УЋА .У ПЕШГИ Сђ г1гантСкимЂ корацвша напредт. корача Пешта на путу н^ногђ распространавана, и у већои важности, не само за Отечество, него и у споређиванго други Европеиски градова вообш;е. Не чудимосе дакле, ако е и место, у комђ местно Надлежателство подинакћесе вароши ове, свое д^шпе, да извершава позвано, ако е по потребитости, све веће и знатше бБ1вак>ће вароши ове, нашБ МагјстратуалнБЈИ Домђ све манви и ужи бвпзао. Необходимо дакле бвтло е нуждно, да се оваи домђ већма распространи, зато се прошасте године онђ прерушавати започне, и истина до данасБ 1 ошгб Н1е сасвимђ готовђ , — али ћесе скорилгк довершити. Онђ е са свечетири стране свободанЂ огђ други здан1Н, и прочел^ (§гопЈ) н^гово, коее окренуто главнои п 1^ цб 1, у ширину мери 17 Фат1и, 5 стопа, и 9. палаца, а зачел -ћ опетЂ 16° 3' 9". Д )жина му ианоси отђ стране „Улице судеискогЂ дома" на 31° 3' 2", а отђ стране Шнр1етскогЂ лшнастБЈра на 31° 7".