Peštansko-Budimska skoroteča

413

6 3 Н К Ђ. 6 зб 1К в , кадт. се као матер^ално вештесТВ0 (таЈепеНег @{0^) посмогри, т. е. не сматраК )ћи смисао, него само д4иств1е, кое у уЈЈ]И и а производи, двонко втечен1е има у оргаН е слуха , чрезт> акустшЈ и размерт.. По акЈСтши раздван се внмкЂ на безгласна игласна писмена. Безгласна писмена слаиенски ељша имаш то своиство, да се туђив у тежко изговорити даш, кое е обстоателС гво млогимх страннмма а и салшмт. некимт. славенскимт. леп&1 наука лшбителвима, кое с у тдђи Учителки управлнли, и коима се по томђ бол-ћ свидило, да Јглачаномт. стазомт. пођу поводг дало, те су потврђивали, да славенски езБ1цм нису за МЈзшална певана способни, и да по томт. у музјки нигата ке вреде. Но ово су погврђивали само оии, кои с_у ленБи 6 бјли, да нове нредмете нау че и да сами штогодв испмташ, и к«и с у у иацшналномт. предразсЈЖдешш и V народнвои себичности углубл"ћни 6 б 1 Л и . Неосноиано такове пресЈде може се изђ сл4д>шћегт» виднти. Славену ше ни мало тежко изговорити ићгова безгласна писмена, и тако ништа му не сметаш; туђину пакт. не Ке нико саветовати, да у каквомт. славенскоит. езБшу пева. Да е н. пр. Немцу немачши езБШЂ потребита и изв^стна матер1а за певан'ћ, могло 6 б 1 се само изт> неразумеванн или злобе одрицати, па опетт. га други народи едва сћ тежкомк мукомт. нлЈче, почемт. немачка безгласна понаивише круто и на тежку силу едва изговараш. И познаемт. Французе иТалЈане, кон су славенск1и езвшт. брже и лакше научили него немачкш. И ово ше ништа сметало, да велика и углађена немачка школа процвета, и да 10 штб еднако цвета, као и то, да НемацБ ни у каквомБ др^гомт. наречЈш тако лено не пева, као у свомт. рођеномг. У осталомБ 10ШТБ досадЂ ше признано, да се башт. по гбкмђ славенскимт. безгласаима, коа су т^ђину у смотренш певана страшила , изражаван^ карактерјз^рати треба. У смогренш самогт. благогласш певана имаш безгласна неко тект. подчнн-ћно д г биство, будуКи се она у усти доброга певача

само за скопчаванћ а ..е изражаван-ћ гласова употребливаш, ербо целБШ звукт. гласа спада на самогласно. По звуку самогласнв! има ческо наречЈе одтј св1ш други наилснш и наиоштрш, великорусско наидЈблБИ и наипЈНШ ( звукђ). Одђ ова два дакле наречјн као одт. наинсшегЂ у наидубиБи прелази изговорЂ самогласнн у сва друга славенска нареч1Л одб прилике по овомт. реду. Одб чесскогг у шгославенско, (србско, хрватско, слованско), малорусско , полбско, великорусско. Чесско нареч1е има иста самогласна као и остала — а-е-1-о-и,— и едно нкму салш своиственно двогпасно аи (изговарасе ои), кое се у певанш као самогласно о изговара, ербо у двогласнкшЂ задржавасе гласБ на ирвомб самогласномБ, а кад -б оштрја пис.мена 1,е, а. дођу, онда задржи гласБ исн1е писмо. ЗнацБ!, по коима се дикои одб овб 1 гласова дугачко изговараш, ни су у певанш, гди и саме ноте задржаван^ гласа ошачуго, одђ толике вежности акусхтческе као размерне. бдно салт смета чесскои самогласности саП[а^оп), што се у чесскомБ наречио налазе млоги слогови у коима ни едногБ самогласногт. нема, и кои се (слогова) глзсб слаже са умук.1 б 1 мђ (ришш) Французскимт. е, кое се исто и кодб Немаца ако и не пише а оно често изговара. КадБ дакле ово ни Франц^'зу ни Немцу сметало ше да у свомт. езвшу пева, то не треба шлсдити да ће то Чеху сметати, будући да н 4 мј они слогови толико не сметак), колико Французу и Немцу оно умукло е, осии-б тога пакт. и зато, прво, што т!и умукиослаби гласови, коима ни еданБ паметанБ музшусБ не ће дугачку ноту подмег) ти, ређе у чесскомБ езБ1ку долазе него у немачкомЋ и ФранцузскомБ, ,г ) а друго, шго чесско наречје нема оне певанш неполезне гласове б ип. У шгославенскомБ наречЈш нема ни едногЂ слога безт. самогласногБ, али се онетх у некимБ слогов ма самогласно не *) Тако н, пр. у млогимт. чессквмг Л1р1ческнмЂ песиама нн еданг слог-б не налаан се безЂ самогиасногх, а тако исто в у нар. песиама.