Peštansko-Budimska skoroteča

Скоротеча излазнуСедмицв! 2пут-в, Четверт: и НеделБОМЂ • цена му е како за овдашн^ тако н за странне Предчнсленике за полђ годнне 4 *р- У Сребру.

73. ПЕШТАНСКО-БУДИМСКШ € КОРОТЕ Ч

(С о п г I е г.)

Предчнсиенје н друга упутствованЈа пр1ина У чредничество у Пештн на Розенг - Плацу Л 7 го 28 5. и свако Цесаро КраПоште Чиновничество. П Е Ш Т А.

ЧетвртакЂ

28. Октобра. 1843.

Год. II.

Р А Д О С Т Б. Вмша смртнн' радостБ шта е, За ком' жедна чезне грудг, У как'ве нк> баине крае Сакри творца нам* пресудг; Зашто и' шиимћ' уздисае За нбомт. сватко троши трудг, Зашт' к> тражи непознагу У дну мира, крвном^ рату ЗанешенБ1' гиава' ћудт. ? ! У нкон сватко пуну плату Већу нег' у сувом-в зиату Мударг сматра, жеии иудг. О да чудна сиепа света! Орн певацЂ с' варвитомг: Мрачна ти в жеиа' мета Зверу што безсиовесномг, Д окђ те радоетЈ. свак^-данг срета В б1 т ' усиужан-Б биижнћмг свомг. Лепше и' што нег' мииостБ1на! ? Биаго ком' у прси тинн, Шта и' да с' сравни чувству томх ? СредЋ каменн мора синн, Средт, пештера, средт. пустм Ран менн в ст. варвитомг. У Новомг Саду 1843. Корнииш С. ПоповаћБ. ХРОНИКА ПУТОВАНЉ ПУТЂ ПО ДАЛМАЦ1&. » ПУТЋ ОТЂ СПАЛАТЕ ДО ДУБРОВНИКА. (продужен1е.) Градг Курцола сааљ по себи нема никакве знатности; он*в е истина добро и правиино сазиданх, има доста прилични домо-1

ва и осимђ свега лепу сабпрну цркву, али е понаивише празант. и пустт. тако да е жалостно у н+,му задржаватисе, почемЋ млого кућа има гди ни една душа не живи, а млоге већт> почишо и опадати. Узрокт> томе приписуесе последнкои кјги (1558), коа е нао што се каже дв^* трећине народа поморила. Но опетт. е вредно видити окоиину монастира св. Домшша и ону одт. Француза насађенЈ шгмицу, као и онаи бличу града узвмшенни бр^гн, ког-к едантћ обкопт. са 40 стопа вмсокомт. куломт. укрвшава. Друго знатно место ест1» Блатга. Оно е одт. Курцоле кт. западу 22, а одт. мора едну малу ммш удал^но, и лежи наспрамт. малогг острова Торцола. Остала знатшн овогђ острова места есу: Ломбарда, Гарнова, Рацјгш, СЈнокр1цца , Кцарра . Пупнага и шштб друга, у коима Срблви и Талјдни живе —— Курцолани живе одт. вгно и земл'&д"ћл1а, одђ риболова, и мореплова, и држе по мало и рогате марве, особито овце. бдно само немаш, и то е жито, кое истина и овде прилично роди, али не толико, волико за оваи островт. треба, но они га опегв доб1Н10 у промену за вшо, зеитинг, дрва за ватру и воће, кое преко вмше имам. У осталомт. Курцолани су здраво велики и снажни лшди, кои су са саблвомЂ исто тако снажни и вешти, као и са весломт.. Пребацуе имт. се пакт> да су зликовцм, и потврђуе се, да у Дубровнику између свио робова наивише иби има. Ни у овомђ острову нема доста воде за пиће, и ако има неколико извора, ербо ови у лето са свимг осану, и тако