Peštansko-Budimska skoroteča

439

чена свош величественноств предг св 4 томђ показЈго; али сва та Господа у своши повседневнои безпослицв! понаивише се у лепоике залгоблгок), нити нви сов^стб гризе и мучи, кадт. красну какову Госпош или Дћвицу у свого лгобве мрежЈ улове. Сва та Господа, велим-в, кад-в таковЈ Дћвицу или Госпого виде, коихт. лепота ј очи имђ дко падне, 0ДЛ1а СПроћЈ НБИ блуДОД^ИНОМЂ ЧЈВСТВИТеЛНОсћЈ, кого она лгобовпо назБ1ваго, воспламте; али нетреба празднвшћ нбговбшб р-ћчма вћровати; ерт, иста нвЈова лгобовв не излази изђ правог -б, чистогђ и искренногт. сердца, као што лгобовв наша и нама подобнв! происТБЈЧе. — О лгобезнБти брате БалдЈине, нимало се не плаши, да ћЈ а у могои честности и наиман^ поклизнути, заруиенившисе отговори му млада д4внца са озбилвскимт. гласа зв јкомтч . Л ти се сестринскомт. могомђ лгобовно завкшавамт,, да ћЈ и отданас-в една чесгна и пошгена д-ћвица бв1ти, и отт . сваког 'б Ј ц г ћломЈдрпо клизкогт. пЈта чЈ -ватисе. — То а све в^руемЂ, мила сестро, кадЂ б& тм и дал"ћ кодђ насЂ заостала, да 6 б 1 тако ОБ7ЛО, нити 6б1 се н онда и наиманћ што годб о теби посјмнно Него а видимђ добра Јованко, до е то жела и твогђ незлобногђ сердца; зато ти ни наиман'& на пјтб стати не ћу; и слободно сл^ћдји добромв нам г Јзренно и предложенЈго милостиве Госпоже ГроФ1це. Аии добра 1ованко, нигда немои заборавити, да тбј, ако 6 б 1 те слЈчаино милос гива благонаклонностБ те твое неизв^стне СЈдбине михм ишла, да тм велимЂ, гоштб свагда имашв брата, кои те ДЈшевно као единоЈтробнЈ свого сестру лгоби, и в4ранЂ ти остае. — У иетвш оваи махЂ зђеГроФхца у собу, кок) сј см ±рно пратиле АгнезЈа и Мар1а. 1ованка 1ои таки потерчи на сусрет-Б ; и веселвтмЂ гласомЂ повикне : — ..0 н ђ о добрава! 2 — 6 стб истина, милостива ГоспОже, проговори младБЈН мјжђ, и са свакимЂ страхоиочиташемЂ подвори ГроФ1ЦЈ сћсти, да а одобравамЂ Вашои желви, и го у колико су ми годб више познате велике доброд4тели и

преизрндна своиства благородне и внсоке оне Даме, у кое руке л нго врЈчавамЂ, у толико сђ већомЂ радостпо а то чинимђ— Буди сигуранЂ и безЂ сваке бриге, пресћче Балдуину Гро®1ца отђ ЛалапнгЂ Р '1 јчђ ; п Ну јои свагда не само добра прјнтелвица, него и права мати 6 бгги. — О да Взмђ преблапи Госггодб Богђ возмезди благословеннБШЂ своимђ воздалшемЂ неоцћннено то Ваша об!;ицан1е Премилосгива Госпоже, кое печална наше сердца и нашу велми забринутЈ дјшрвнј лгобовв такодобро, тако прјагно гћши. Мбх сви дражаише то дћвоиче прекоего радо имамо. — Заиста е мб1 сђ неизреченноиЂ сердечбостјго лгобимо и милуемо, проговори АгнеЗ1а и Мар^а, пакЂ обе отма притерче лгобимои сестри 1ованки , и сђ наивећимЂ духа умилешем-1. загерле го. — О, красне две душе, и миле сестрице мое! повикне 1ованка са топећимсе у сјзама, кое ^ои изђ очпо као р-ћка потекЈ, гласомђ, х1лндј пјт1и благодари вамЂ сердце мое за тј праву вашу кч. мени лгобовБ, и за усердно то ваше изражеше. — Садт. у истомђ овомђ разлучивагоћем* се ока магновенЈго, у коемЂ се она може 6 бјги на в ћки отђ сретне ове ФамЈлЈице, отђ тихш кућевнБ1, и много више цћне и уважен1/1 имагоћи радост!и, него ли голо само благо и богатство, кое е праввш источникђ велики брига и повседневнБ1 попечеша, растанше, — садЂ текЂ осћти неискусна 1ованка, на што се она у нерасцв -ћтаномЂ гоштб младости свое пјполбкј жертвовала, и зато 10и падне на сердце тако несносна туга и тако тежка жалостБ, да врисне велегласно плакати, нити е могла лагко изђ обнтји незаборавлћногх. свогђ брата и милбј Јои сестара оттергнЈтисе. А и сама ГроФЈца гледашћи нелицелгћрну ову НБ10ве взаилше жалости сцену погрузисе у жалоств, и н г ћколико сузнБ1 каплвица као бисерЂ у очима ши покашусе. ЦааослћдокЂ дође БалдуинЂ кђ себи, и реине: — Дакле пршмнте го, мила Госпоже у ваше благод1јтелно попечекхе. Л го данасБ вр ^чавамЂ Вашои великои милости и Вашелхј добромБхслећему сердцу. Пратите го сђ