Peštansko-Budimska skoroteča

II Е III Г А Н С К О - Б У Д И М С К 1 И € К О Р О Т Е Н А

(С о и г I е г.)

II Е III Т А.

Неделл

9. 1апуарја. 1844.

Год. III.

П 0 3 Д Р Л В Ћ. П. Б. Скоротечв. н а Ново — 18 44 —Л-кго. Сво бсгество умотано Са леднномт. чами. Изчезло в цнеће красно, Кое <'вако1"ђ иачн. Одг стовидногђ труда н'кг'воп» Малаксало веће. Нит' намт. нита душу нашу Пресиадко проиеће. Не чуесе песма шеве, Нит' славул мнлногг : Срба срдце да весеие, Срба духа храброгт,. У свакш парЂ, Т м си ндма Утћха, весел-к Скоротечо! —- миимн сннна, Мурисно боснлћ. Т м увект. сн нам' пролеће ; Т 1.1 намт, увек-Б цветашт, Збираи дакле ума цвеће ! Обшу Д1нчи башу. Не давно с' се Т н родјо Свакоме на радостБ; Срећио дакле намг брод10, Свнмг уткха , сладостк. ЖелимЂ Нова Л -кта многа Тн намг доживјо; ПросимЂ самогх Вмшнкг-Б Бога. И ^одт. Иашх д1ич10.

Вражи рука ннкадт,, на Т е Ма да у намерн Изтреблћиве бацм нокте, Не успкла. — Кр†ври! Тецм скоро, не закоснан ! И буди намг Шнакг: Као сунце Србомг Т б1 сни ! Сђ чела гонишђ мракЂ. > Соедину. МладенЂ Тимотшнђ.

О Д Г О В 0 Р Б 6 дногђ Крала Полбскогђ на слово Руссоа, кое « 1751. године одђ Академје Днжонске награду получило : превео с' Французскога. П. ВуИЧЈ,. (продужеше.) ЈПд ии то исго и Руссо увид10? Иазимо да .у1ј н јјжностб подт> сумнш не доводимо. Онт. потврђге да бм човект. вриостнЈи био. кадт. бн1 манћ наука притлжавао: Колико заиа, воп1Л онт>, безт. на^ка небм познавали! Али имтан^ 6, еии незнанство порока врлостБ? да ли зло не познавати значи добро творити? па кадЂ ^здржаван-ћ одт, порока, изђ узрока што га не познаемо, небБ1 друго 6 бјло , разв 'Ј> иста она искра божества, ком мн преим^ћствомт. врлости називамо, валало бБ1 барем-Б да призна да овакова врлостк ше велика заслЈга: ово значи дјго време, врлим б не показати се: то значи тект. донде добронаравни>п. 6 б 1 ТИ , докђ каковБ1и предметт. природне наклоности намх не покуша, или