Peštansko-Budimska skoroteča

122

ПРЕВОДЂ С ФРАИЦ.УЗКОГЂ. ЦарЂ обЈчент. као приватшЂ човект» ишао 6 проћи се по Јиицама Бечктит.; види неку девоичицг. гди пиаче и носи подђ пазуолп. бдан г к заиежлаи; запвгга б: шта носи, кудт. иде и шта >ои е причинило ту жаиоств; девоичица му рекне: да в нћна мати у краинои ну.кди , да нв!ово послћдн^ спасен1б сосгои <;е у некоиико ха.ч,ина, кое носи на продаш. О зашто ни е шштт. живк мои отацг.. рекне, да е баремт.. кад-Ј. 6 већт. тоиико пута проливао крвн за отечество, и достоину награду за св >е заслуге добв !о! Царт. безт. да 6 се дао познатн, рекне !ОИ, да царт. по свои при.шцв! ни 6 бмо из«'!јштент. о нвиовои негрећи; да бм се онг безт. сумн^ћ попашт !о бмо, то ублажиги, да су му поднели бм.ш и^ошеше. Мм смо то чини.ш више пЈта, рекне му девоичица; и Господарт. , КОГТ. СМО МБ1 моии.ш, казао намт. 6 Јв-ћкт., да онт. никакаи'1. одговорт. добв10 ни е. Онт. васт, в преварјо, рекне царт,. Царт. врло лк>би правду и не бм дао, да сирота удовица и кКи вднога чиновника пропадне поредт, отчине заслдге. Начините нову молбу, н Ку 6 сам% однеги; вм ми ш донесите на оно и оно место у двору, и ако 6 то све, што вв1 говорите, исгина; ваша судба Ке се наскоро променути. Онт. 6 учишо вв1ше; да 6 небв! пустш безт. помоћи, запБ1та 6, пошто она МБ1сли продати те алБине, и замоли 6 да прими сугубу цену, чекагоћи исходт. ствари. Тежко бм бмло описати радоств, ст> коЈомт. в она отрчала к сво1ои матери, носећи ши те новце и преповедамћи ши таи случаи. Ло чертама, е' коима 6 она описала ироа свов пов^сти, мати и другш н^ни рођацБ! познаго цара. Девоика е на то сасвимт. извант. себе; мнсао, да 6 тако слободно говорила, 6ацБ1 е у неку Фелу очаннјн, и она се никако ни е могла преволети, да иде другш дант. у дворт.; н-ћн-Б родт. 6 тамо одведе, она е тамо присп ^ла дркташћи, и видила е свога цара у свомт. благод^телш, и пала е у несвеств, и кадт, е дошла кђ себи, царт., кои е пре еданЂ даиЂ сђ нбомђ говорјо, запнга е за име ибногЂ отца и регементе, кодђ кое е

он-б служјо, и нашавши да 6 точно све што му е она говорила, дао ши 6 наиучтивјимт. начиномЂ решен1б годишнћ плате равне онои, кош 6 нкнЂ отацЂ уживао, тако, да половина припадне нбои у случаш смрти матере свое. Онб е ур.ераваше погомђ како му е жао, што ни 6 бмо пре извештенЂ о н^номђ станш, и после тогђ случан, установ1о е еданЂ данЂ у неделви, кадЂ 6 свакомђ слободно бмло, с' НБИМе говорити. у Новом-Саду одђ Соф 16 СветићЂ .> ченице. ЦТНОГОРЦБ1. Јсторјческа пов^стб изђ наинов^еп. времена (Чески отђ Нрокопа Хохолушека.) Тихо е трептила надЂ каменигомЂ Цр. ном — горомЂ тавна ноћв, и увила « у покрвзвало свое слободну ову ( лаиенску землш. Црни облацм в1лли су се на хорјзонту, и кадкадт, сдмо су прјнтно — блистагоНе звезде на землш провириваие. МесецЂ помраченЂ басаоеотЂ Валкана крозЂ густе облаке просииагоћи по зем .љи слабо свое сакрБ1вено светило, при коме могли су се само наиближи предмети разпознати. Само онда, кадЂ е изђ облака бовзливо помолш свино свое лице, виђашесе стрменбш каменитми первазЂ Црнегоре, долине и тесни путови, кои одавде воде у равна полв АлбанЈе и Херцеговине: далеко севаше златни на мунарама полумесецн! Тур* скогб градића Клобука, а около н"ћга прозираше између зеленБ! отђ листнатБ! гранчица сплетенн сводова летни дворови богитб 1 Турака, кои већма на градове, не10 ли на места веселн наличе, кое ТурчинЂ налази у 0п1гому и лшбови — лшбови Одалјске *) КадЂ е месецЂ изђ облака изступао, видила се два мужа идућа преко Граховскогђ полн ономђ стазомЂ. кон води у плосннту землш. Бвии су то прекрасни муж е " ви , отђ каковв! Црна — гора сваке године

*) Одалјска — була Турска.