Peštansko-Budimska skoroteča

162

Трудомг С р 6 с к о Подравиио КнБижеетво. Нека расте , листа , цвета, К 'о пролетнши Маисмн цветх; На све стране Свое гране; Нек' распростре. Свн да знаго . Срб к да бди! 1844. г. 1аша Радосави-ћвнћг

ХАРФЕИСТА, Знатант« некш ГроФт, предузео 6 вдант. светми походђ у 1е[»усаЛ1мг Светомт. Гро6у, одт» части поради едног-Б завета, а одт. части за свое грехе покаати се — БезЂ опасности достигао е онт» налЈеру свогђ одвећт. трудногт. путованн, и већЂ е бвш у повраткј , кадч. аит. на пјтј падне онч, Птстаимскимт. Арапима у руне, н одт. Емнра едног-в истм Арапа 6 бш е онђ у тврдомт. и строгомт. затвору држанЂ, тако д» е већг двоумити почео, игда више отечесгво свое видити. Свакш дант. онт. е »оштг ст. вднимт. трпл^шн соучастннкомг у плугт. упрегнутЂ био, и морао е конвску службу одправинти; премт. да е едант. нкт. и снажант. човект. онђ бшо, то е скоро опеттв овомт. тешкомт. и поругателномт. послу, и камџ1е ударцмча н ^говогт, безчЈВСтвеногт. Нагоничара нодлегао 9 кои е сваку уморност& строго казнјо. Истми ГроФт. имао е едну побожну и доброд^телну шену, кон се одвећт. мучила и жалостила, кадт. едно лето за другимт, прође, а н4нт. мужљ 1оштт. изоста; одт. премлогогђ плача побледиле су скоро н±не очи 5 а жалоств и туга превили су н-ћнт. н-ћжант. женскш стаст.. Напоследку чуе она одт. едногт. натрагт. враћашћегсе Аџје , да е ГроФТ. у руке Неверника пао, и у робству гине. Кое, како е чула, одма е она то храбро заклгочеше учинила , н-ћга, ма до кран Света потражити и немировати дотле, докле га ненађе и неослободи, и на оваи конацт. одцекла е она потаино свого густу

косу, обукла е Аџинску обућу, и метнувши преко едногт, ока мелемт. учинила е себе оссобито тако непознатомћ, да нико у нвози едну женску посумнати Н1е могао; и овако преобучена уклонила се изт. свогт, Двора ноћу таино, да јои нико у н З шомђ предузиманго препатствовао небм, и дала се с' н^номт. харФомт. кого е она маисторски ударала на пјтђ . Вудући да она предузетни путт. ше знала, тако блудила е читаве месеце тамо амо, пре него ш го е свету земл»о и негдашнн пребивалишта Неверника докучила; но ипакт, в све тегобе надвладала н"ћна побожностт. и непотресима храброств. Премда су Неверницв1 одвећв дивш и намрштени другови, алт, зато опетЋ ни су бмли безчувственни прама обаителне Свирке, и будући да е она Харфу тако изрндно ударати разумела: зато нису нвои ништа на жао чинили, и свудл у Дворовима Кннжескимт. радо су е виђали — и богата награда бвЈла е нбои за нћнг лгобведостоини жице ударт, давата. Ал-в она нигди себи другу наклоноств н1е измолнвала, него само да бв] уваКеним-в Хр1СТ1анскимт. Ро6л *ћмт> едант, покрепителнвш напитакт, пружити смела, у надегкди не бвмт, при каквои нрилики н-ћногт. драгоцћногЂ Супруга открвма. Кадт, е она едант, дант. у Двору едногт, Емира чрезт. свош ХарФе свирку срце и» стогт. побудила, рекао е оваи прјнтно нвози; „Странче! ' Гвј си чрезт. твое жице Свирку мое срце побудт и мени едант. одвећв пр1атанБ саатт. прибавш — Чимт. могу, и треба, да те н наградимт.? измоли теби штогодт. од-в мене, и ако е могуће, оНу ти а учиниги." На ово додала е ГроФИца: „Допусти ми дакле да сваком-в твомт. Хр1спннскомт. Робу изт. милосрд1в едну чашу в1на пружимт., нека се с' нвимт. подкрепи." „Тм си одвећт. разумант.," рекао е Емирт,, и мени врло мало поверуешЋ, зато буд ч ћи, Д а тв1тако м ало одт. мене иш н п г.ПодкЈ спи ве само Робове, него , ако бв1 се кои измеђт, нви теби допао, узми га са собомг, н тИ га на дарт. покланнмг. (конацЂ сл4дув.)