Peštansko-Budimska skoroteča

203

гди би одпочпнули, и НБ10ВЂ Предводителв Б еђв се преправлно, да исто пристаниште сИ ломт» орјж1н предобме. Мар1Н таки скјпп свое лшде, кои одма улете у лађе, узму орЈЖ1Н, брже болћ ставе се при улазкују пристаниште, и тако сздћ се наижешћји бои започне. На МарЈинои сграни били су се Срблви са лавовскомЂ рећи снагомт. и см-ћиош^у, ал-Б и нЈши противницм равни су бмли, раздраженомЋ вепру, кои суоколо себе све. што имт> е годђ руке дошло, опустошавали. Непр1дгелвск1И Предводителн страшно е бесн10 у редовима Србскимт.; садт. м у се некако сама Мар1а на сусрегк протура, и наистрашнЈе двоеборсгво заночне се ; а прочи су пустили свое орчж1е, да 6 бј удобн1е ужасно ово позор^е гледати могли. — Силно су се тамо-амо гонили, еднаки на тначеству; онт. нчи , она окретша; докх М а р I а едант. ударт, по глави не добв1е огђ кога неколико корачаа награг-к посрне. И премт. да е таки кт. себи дошла > алЂ подвеза одт, шлвхма бв1ла е одвезана, па тако 10и се шлемт. скине, и н4на црна коса спадне и>и на оправу воепну. Престани! о престани, брже повикне Марјинт. противоборацг, бацв1 одт. себе свои мачт., па тргне шлем в са свое гл ве, и то е бвш Милант.. Н^јговђ погледт. садт, затресе залгоби-ћну девоику, кон поие ги кт. н'км<, и падне му у наруч1н н&гова. Тм си моа, на веки моа — повмкне Миланк, пригрливши крепко милу лгобезницу на своа оклопомб покрв1вена прса. На то радостпо ускликну и Србиби и Бугари: урра! урра ! Марја е оваи свои сљ Миланомч* сасганакт. сматрала као неко иредвођен г Ј} судбине, и ше му се дал-ћ ни\1ало иротивила, него одма са своимт. воинство.ит. одплови у Миланово отечество , гди старми Милановт. отацв свезу ову нћговоп, срца радостно биагослови. Марјина мати наскоро умре, и остави кКери својои , о свези Марје са Ми-1ан'»мЂ ништа и несиугеКи, свои матернБ1И благословт., кои се такођерт, у пунои мери на залгоби1јне изл !0. Тако е Милант. на бурномт. мору и ме^ежу рагномЂ иридобвго сређу своп. живо

та, кого 6 б 1 н-ћму една непрЈателБСка судбина у покого и миру одказала бв1ла. .У Вуковару Навлн Јоанновићв Закл. Адвокатт,.

ОПИСАН1Е ГРАДА Б5 ДИМА ОДЂ ПОСТАНКА ДО ДАНАСЂ. (Одт. I о в а н а Г р а ф а М а и л а т а *) Време се известно опред$лити не може , кадЂ се управо садан ^МЂ Будиму основв полоЖ1о. Онђ 10 штб у оно доба римске владе познатЂ беше по имену АквЈнеумЂ (Ачишеиш). У нЈзму е станЂ едногЂ Гарнизона римскогт, бвго; ово и данЂ данашнБ1И наистарш останцв1 градишта нбинв 1 асно доказуго. Али саданвш старБ1И БудимЂ (градЂ) одђ вароши разликовати вала. Кад -б е дакле граду Буди .му темелв положенЂ? Досга су шалвиве, па и неосноване оне повести , ков су и данасЂ у простомЂ народу о овоме граду. бдни веле, да е Атила воивода Хунск1И БудИхМу темелв положго, но оваи као шго намЂ повестница вели , разоравао е и опусгошавао градове вас - целогЂ живота свогђ , у место да 1и подиже. Други опетЂ веле: да е Буда Атилинђ братв Будимђ основао и н г кга по свомђ Ммену назвао, па зато га е, веле ови, Атила убити дао. — Име немпчко ОГеп текв у поздн 16 мђ времену граду овомђ придано 6 бб

*) Оваи в прилогтћ у Панорами Аустрјиске М о н » р & I в на немачкомЂ езмку шхампанЂ, ког ' з6огђ важносги свов моме миномг Роду радо саобштавамЂ. М. Р. **) ПмтанЂ се овде и не'отице рађа: Одкудг управо Немцм поздше Будиму нме немачко, ОГеп (Сиавенски, пегцћ, пештБ, пећв) дадоше ? И зћ овогђ истогг Чланка маио ниже вндет'ћемо , да е у наистарЈемЋ времену Вудимк нодв виастб Пештанску подпадао : дакле се иако закимчити дае, да в Будимг у старо доба и име едно и исто са Пештомт, ноц1о, сир-ћчћ Пешта одђ Сиав. ПеЈцк , Пештћ, Пећв. А да су у нанста рјемт, времену овде Сиавени обитаваии, то вамг Повестннца сведочи. — Почем'ћ у поздшемЂ иремену НемцБ! Буднмх насеиише, одкудт, се Нешта