Pijemont

Стр. 2.

ПИЈ Е М О Н Т*

Бро) 163.

втранама ради на томе да створи неопходну веКину влади на судбоносној седници, која има бити сутра.” У СОФИЈИ је румунска изјава учинила дубљи утисак. Данее је данас изјавио руоком посланику, да Бугарска није никада желела рата са савезницима, али да би отказ српске владе од арбитраже ставио Бугарску владу у безизлазан положај. Лично Данев и даље мисли, да је румунска влада еамо кадра да присили Бугароку да пристане на нове територијалне уступке, Али у другим круговима разумоју сонисао румунске претње и озбиљно се прибојавају рата. ОДЛУЧНОСТ РУСИЈЕ Данас је г. Бопчеву, бугарском посланику у Петрограду било порчено, да се обавести о држању императорске владе према евентуалној акцији Румуније. Русија је одговорила бугарском посланику, да у изјави Румуније, нако у случају рата између савезника неће остати неутрална, види најбољи начин да се отклони конфликт. Најзад је лредочио г. Бопчеву, да је Русија одговорила Румунији, да не би штитила Бугаре, ано би на њих пала иницијатива за војна дејства. Док Се У БЕОГРАДУ живи као у грозници очекујуНи сутрашњу скупштинску седницу, савезник, Бугарин спрема МУЧКИ ПРЕПАД и из главног стана шаљу се наредбе за испад од којих доносимо једну која гласи:

„Команданту четврте армије. Радовиште. „Да наше Кутање не би имало рђав утицај на морал наших трупа и да непријатељ не би тиме био охрабрен, наређујем Вам, да на непријатеља извршите најсилнији напад на целој линији не откривајуђи притом циљ и своју снагу и не упадајуђи у једну борбу без краја. Потрудиђете се да у исто време поседнете Криволак на десној обали реке Брегалнице на висовима 350, Богосповце и 550, код села Худова и код села Добрено. Паљбу оспите нођу и користеђи се мраком гурните на целој линији, Ово се има извршити 16. јуна у вече. Бр. 5597. помођник главног заповедника дивизјиски ђенерал Савов". Такође је интересантна наредба командзнта бригаде 4. дивизије, пуковнин Енчева, који из села Боње наређује општи напад целој бригади против Срба, који заузимају фронт дуж Злетоввске реке. Напад се има извршити у 3 часа ујутру. У саопштењу се јавља да ђе десно од бригаде дејствовати према Карадли Мађедонско једренски добровољци, а лево према Стубњу и јужно од њега 7 дивизија. Из овога се јасно види, да се сутра има исчекивати општи напад на целој бојној линији. Бригада има да заузме вис 550 западно од Доброва. Десно крило под командом пуковника Кислова има да заузме Древен. Лева колона под командом пуковника Маркова има напредовати ка Рајчинском Риду, Неонози, Калништу и заузети с југа коту 550.

Обе колоне се имају нађи у 3 часа ујутру у Злетоеској реци, без шума се приближити и уништити непријатељске предстраже. Непријатеља ваља изненадити. Даље наредба садржи мање еначаја наређења и заопштења. Потписали су пуковник Енчев и мајор Кујунџијев.

(Од 15. јуна)

Г. ЧАПРАШИКОВ РЕФЕРИШЕ. Софија, 15. јуна. Посланик у Београду Чапрашинов, који се веђ неколиио дана налази у Софији, примљен је у аудијенцију код краља ради подношаја свога извештаја. ЖИТО ЗА АЛБАНИЈУ. Софија, 15. јуна. Листови јављају да су се арбанашни житарски трговци споразумели са бугарским трговцима у погледу корака, које ђе чинити код својих влада за закључење конвенције између Бугарске и Албаније о извозу жита из Бугарске у Албанију. СРПСКИ СОКОЛИ У БРНУ. Беч, 14. јуна. „Цајту" јављају синођ из Брна да је изасланство српсних Соколова стигло у Брнда узме учешђа у соколској свечаности. Изасланство је на станици дочекала огромна маса света.

Шш Фрш тшт — Јуне су у Сарајеву убијени на улици аустријсни престолонаследник Фрања Фердинанд и његова супруга надвојводниња од Хохенберга —

У присуству аустријског наследника престола, ФранцаФердинанда, пре четири дана почели су велики војни маневри у Босни. Маневри су извргаени између Сарајева и Коњица, и покојни Франц Фердинанд био је исходом потпуно задовољап. 0 овим маневрима, пре неколико дана, бечки „Цајт“ је саопштио: да је оаерацнони илан маневара тајан, или се, на основу изабраног терена, мирнодоаског расаорсда шруаа и предвиђених кретања може са сигурношНу закључити, да ће труаама бити дат зодашак, да одбију уаад сраских и црногорских труаа у Босну и Хер цеговину. На аробн је хтело да се види Како би једно одс љење аустро-угорскпх труао бранило нааад Црногораца на Сарајево, док главни део труаа изводи офанзивне оаерације арема Србији. Поред овог саопштења „Цајта“, може се са поузданоиЉу закључивати да је заиста циљ маневрима био овај и по томе, што су они извршени по жељи Франца Фердинанда, који је, као што је познато главни носилац империјалистичке политике у Аустро-Угарској.

По свршеним маневрима Франц Фердинанд је, са својом женом и целом свитом отишао у Сарајево, где су му власти приредиле бриљанган дочек. При изласку из општипске куће, један ђак Херцеговац убио $е на месту из револвера Франца Фердинанца и његову жену. Судбина је хтела да наследник аустријског нрестола, и поред све предострожности сарајевске поинције, погине од руке једног Херцеговац, против чије су браће били управљени војни маневри ! 0 извршеном атентату стигли су до јутрос ови телеграми: Кзко је вЈвошв атвнтат ? Сарајево, 15. јуна 3 часа по подне Надвојвода Фрања Фердинанд са супругом, војводкињом Хох^нберг, возио се аутомобилом у опш г инску кућу ради приј^ма представника власти. Одједном, сасвим изненада, бачена је бомба, која је пала на ми-

шицу престолонаследникову- Престолонаследник је покретом руке одбио бомбу. Бомба је експлодирала, пошто је ау^мобил престолонаследников прошао, и ранила је лако два лица која су се налазила у другом аутомобилу, и из публике је тешко рањено шестлица. Атентатор је један типограф, родом из Требиња, а зове се Кабрино вић, и ухапшен је. После свечаног пријема у општинској кући, надвојвода се враћао у двор. Том приликом је извршен и други атентат револвером бровнингом. Надвојвода је погођен у лице, а војводкиња у трбух. Обоје су пренесени у двор, где су одмах издахнули. Атентатор је ,ђак VIII разреда гимнавије, зове се Принчип и родом је из Грахова. Атентатор је ухапшен. Свет је хтео оба атентатора да линчује. Жшст 1 Бечу Беч, 15 јуна 4 часа, 45 м. по подне Вест о атентату на надвојводу Фрању Фердинанда и војводкињу Хохенберг, службено је потврђено у 3 часа после подне. Ова*тужна веет одмах је објављена у целој вароши нарочитим издањима листова. Све забаве отказане. Цар је у Ишлу одмах извештен о атентату у Сарајеву и он се, дубоко узбуђен, повукао у своје апартаане и издао налог да се учине све припреме за његов повратак у Шенбрун. БИОГРАФИЈА ФРАЊЕ ФЕРДИНАНДА. Стари монарх аустро-угарскв монархије доживео је у своме животу читав н<из породичних трагедија. Пре двадесет година, у једном замку недалеко од Беча, ловачком замку МајерлингУ, погинуо је његов јединац син, престолонаследник Рудолф. Рођени брат Фрање Јосифа, Фердинанд Максимилијан Први стрељан је 1867. године У Мексику. Жена Фрање Јосифа, царица Јелисавета, погинула је пре петнаест година У Швајцарској од ножа талијанског анархисте Лукенија. Невидљиви прст судбине донео је сада остарелом монарху још једну катастрофу: у Сарајеву је погинуо његов рођени синоновац Франц Фердинанд, наследник престола. Покојни Фердинанд син је ерцхерцога Карла Лудвика, брата Фрање Јосифа и портУгалске инфанткиње, Марије Терезије. Рођен је у Прагу 18. децембра 1863. године. После омрти принца Рудолфа, проглашен је за престолонзследника АустроУгарске. Фрања Фердинанд се оженио Софијом, графицом Хотек, Ческињом по пореклу. Венчао се морганатички у Рајхштату, код Беча. Његова жена, рођена у ШтУтборду 1. марта 1868. године, добила јеЦитулу надвојвоткиње 1. јула 1900. године. Фрања Фердинанд је оставио децУ: Софију, рзђену у Конопишту 1901. године; принца Мзксимилијана Карла, рођеног 29. септембра 1902. године; принца Ернеста, рођеног У Конопишту 27. маја 1904. године. АУстријски престолонаследник имзо је ове титуле: генерал коњице, адмирал, поглавар 19. пешадијског пука и 7. Уланског, 6. мерзерског, 10. пруског пука и т. д. Био је кава-

љер ордена Златног Руна, сопственик великог крста почасног Малтеског Реда, каваљер великих ордена: Св. Андреје, Црнога Орла, Подвезице и т. д. ФРАЊА ФЕРДИНАНД КАО ПОЛИТИЧАР. Смрђу престолонаследника Фрање Фердинанда двојна монархија губи врло много. Један од најомиљенијих људи У Аустрији и носилац војне и спољне политике, он је за својУ личност везао све наде Аустријанаца и њихове династије. Поводом педесетогодишњице рођења Фрање Фердинанда, која је 18. децембра (по новом) најсвечаније прослављенз у целој АУстро-Угарској, немзчки публицист Стеван Гросман, написао је У минхенском „Мерцу" један јзко запажен чланак о покојном престолонаследнику као политичару. У томе чланку Гросман пише: „У Улози политичара Франц Фердинанд појавио се онда кад се примио протектората над Католичким Школским Удружењем. Овакви заштитнички положаји рађају и хране легенде. Оне, наравно, знатно отежавају човеку и грађанину да има увек пред очима оно законом фиксирано — страхопоштовање. „Политички програм Франца Фердинанда збијен је сав у догми коју је он сам поставио: „Доле с Римом (с католичким клерикалством) значи — доле с Аустријом!" Та је исповест доиста од велике важности. Посетиоци новосаграђеног ката бечког двора причају о великим зидним сликама коЈе су израђене по поруцбини Франца Фердинанда. Веђина тема ових слика — а теме су најинтересантнија ствар на овим уметнички безначајним сликама! — потичу из времена аустријске противреформације (тај период нарочито је прирастао за срце аУстријског престолонаследника). Драма о Вери и Отаџбини има нарочиту слику у његовој глави. Томе се у осталом не треба чудити. Ире неколико година бечки лист „АрбаЈтерцајтунг" публикоаао је једну наредбу која је упУћена ОечкоЈ поштанској дирекциЈи и у којој се захтевало од дирекциЈе да престолонаследнику, где год се он налазио, свакодневно шаље два бечка листа, Један побожни бечки петпарачки лист украшен мизерабилним „сликама" и „Рајхспост", најзауларенији и најлажљивији лист хришђанскосоуијалне демагогије каквог нема у целоЈ немачкој клерикалној штампи. Ко чита пажљиво овај лист тај може приметити да се он у ствари пише за једног читаоца. Веза престолонаследникова са овим бесрамним листом може једнога дана да изазове изненађујуђе резултате." „Франц Фердинанд има педесет година, али он тек почиње да се Упуђује у врлини да буде опрезан. За сада, он изгледа човек простих дефиниција: — „Народ треба учинити морално-религиозним; Маџаре треба наУчити памети; Србе треба научити да схвате мођ АУстрије; са социјалним демократима у Аустрији треба учинити кратак процес!" На његову жалост, живот се не може увек регу-

лисавати по тако простим правилима. Фрзнц Јсзеф, кога је живот учинио опрезним и ћутљивим, изгледа да је у својим одлукама прилично независан од савета свога синовца. То се показало и приликом открића исељеничких афсра. Престолонаследник је захтевао да се позатварају и тешко казне дирентори и агенти исељеничких друштава; било је муке док му се учинило схватљивим да исељенички проблем спада у најтежа и најзамошенија питања економског живста Аустро-Угарске и да се ово питање не може орећно решити — простим дефиницијама." „Нема никакве сУмње о томе да Утицај Франца Фердинанда бива свакога дана све већи: — Цару је осамдесет и три године. Престолонаследник осећа потребу — коју до сада стечена искуства нису још довољно ослабила — да прибави важност својим простим дефиницијама. У сзима питањима аустриског јавног живота та категорична воља, која базира на простим сазнањима, већ се (или још) се осећа. Тако да нгведемо само један пример, бечка сликарска академија није смела да наименује за професора Густава Климпа и Јозефа Хофмана — пошто „престолонаследник није пријатељ модерне уметности”. „Аустрија није, да се тако изразимо, једна органска целина; она своје делове држи на окупу помоћу нешто старијег туткала, које можда не би могло поднети мало жешће кризе. Једна из Рима инспирисана политика која се мршти на Италију збогтога што ]‘е она затворила светог оца Папу; којз кокетује с Енглеском да би мало пецнула Немачку; која балканским народима стално прети великом батином — та политика могла би једнога дана потпуно изоловати Аустрију и довести је у положај који би био опасан и за најснажније државе а камо ли за држав' „другог болесног човека”. У тој Аустрији у којој нема немачког државног устава, у којој конституционализам раставља од апсолутизма само један корак, били би и експеримент у знаку „Божје Милости" много опаснија играчка него ли у немачком Савезу Држава. Један мУдар владалац као што је Фрања Јосиф — кога је мудрим учинило искуство — много радије дели одговорност с другима!... ...Немојте у осталом бити тУжни! Надајмо се да ће се Францу Фердинану дати прилика да се још дуго времена спрема за свој мучни и тешки позив.” У овом чланку верно су изнесени не само политички планови Фрање Фердинанда и његов свемоћни утицај на ток државних послова у Далмацији, већ и политика коју Аустрија дужи низ година консеквентно спроводи. Из њега се најбоље може видети и разумети, да су смрћу Фрање Фердинанда сахрањени многи и многи планови аустријске династије, војскз и дипломатије. ка м бш врсшмвдзм Нјшшо стар/.ји син аонојног Ф с ање Ф^рдинанда , аринц Максимилијин Карло, рођен у морганашичком браку, нема ирава на ире&ао, иустријски

С трагичним изгледом стао је преда ме мој пријатељ Пејерет који је напустио ону коју је волео и сасвим чисто без устезања рече ми: — Решио сам се! Ја ћу се убити.... И, кад се ја уплаших, он понови: — Да, ја ћУ се убити, и то ћу учинити хладно, нао човек коме је живот постао досадан и који је сталан у својим одлукама. — То не би био леп гест, — додадох, тек да речем нешто и ја. — То не би био леп гест!... Али, има начина. Било би тешко убити се пред људима који те познају... Стога ја нећу учинити ту глупост и убити се у вашој средини. Новинари би ми се смејали... Ја сам изгубио у игри живота. Изгубио сам свој новац и своју срећу. Лаку ноћ! Ово морам рећи. Али, Ла«у ноћ! рећи ћу на један дискретан начин, онако као што то чине Енглези, или — тачније да кажем — Американци. Одмах одлазим на брод. — На брод?... — Да, да бих се могао убити у ЊУ Јорку. Тамо има све што ми треба... — Али, ти си луд...

— Не! Ја нисам луд... Вечерас, када сам све изгубио на Берзи, приближила ми се једна личност која је несумњизо била обавештена о моме стању и даде ми један мали проспект који је излагао о самоубиствима у Њу Јорку... Тамо има читаво једно предузеће за олакшавање самоубистава. Овим предузећем управља један велики филантроп, некакав Нрукс... Један велики филантроп, да!.. Ја сам прочитао и његову малу брошуру која је у осталом преведена на четири језика. И ако грдан богаташ, он се ипак интересује за оне који су остали без игде ичега и које је обесхрабрила ова мрачна лакрдија, што се зове живот... Племенито размишљање довело је овог богаташа намисао да помогнв бедницима, као што ј сам сада ја, и то да им помогне да преживе лакше своје последње минуте... Стога је овај велики човек основао у предграђу Њу Јорка једну скупоцену кУћу за ове оне којима је живот постао мрзак и који су се решили да се растану са овим светом. Ту, у тој кући, могу несрећници организовати по својој вољи, без скандала, без перипетија и ларме, самоУбиство на које су се одлучили... Проспект објашњава све, описује до најмањих ситница све начине на који се живот може одузети.. Гле, прочитаЈ га само! Обиталишт« у ко-

је се сустичу разочарани да проведу последње тренутке зове се „Вила Разочараних”. Зар то није поетичан назив? Ево, шта, на пример, у њему пише! „Нз раслоложењу имате један диван персонал, способан да буде дискретан и да вас слуша. „У вепичанствени врт, окићен у свима добима године најређим цвеђем, тече једна лепа река с бистром водом, довољно дубока да се никад не морају никад вратити они који имају жељу да зароне у њене дубине. „Ако се плашите воде, имате свуда унаоколо кокетне павиљоне који вам нуде све што вам је потребно. Они су укусно меблирани. Поред софе на коју се слатко можете опружити налазе се бутеље најлепших пића, гомиле најлепших воћа, кутије најфинијих циггра и — међу њима — мали револвер најновијега модела. „Свуда је музика, тако да можете умрети уз звуке арије коју највише волите. „Собе су изврсно снабдевене... Ту има и ужета у свима бојама, и ножева, и револвера свих модела... „Каква је тек кујна!... Најизврснија кафа, најлепше јело!.. И отрова, ако га волите!...” Стога, пријзтељу, не оклевај! Ја ћу се убити, и то: убику се као што то долинује једном васлитаном и от-

меном човеку. Само се у Америци могу наћи ове угодности... У суботу полазим, дакле, у Америку. Живот не вреди ништа да бих даље живео. Збогом, и узми адресу куће КрУксове... Требаће ти негда... И Пејрет, збиља, седе на брод и отпутова у велику варош, тако ужасно модерну варош! ♦ Разуме се, морао сам се изненадити, када сам после три месеца срео истог Пејрета на булевзру. — Да, то сам ја!... Вратио сам се из Америке... Здрав и жив, као што видиш... — Али, Круксова вила! Шта је с њом?... То је бајка, то је шзласвакзко, пошто ево — хвала Богу! долазиш понова... — Нема ништа, драги мој! Круксова вила постоји, постоји и Крукс, али ствар није онаква како сам ја замишљао... Крукс је један диван и красан човек! Из целога света долазе му осиротели ђаволи, жељни љубави и новца... ђаволи који су се одиста решили да учине крај своме животу.... Знаш шта се дешава У ствари у овој вили?.. Живот је красзн, трпеза изврсно постављена, музика савршена... С тобом воде разговоре г. Круис, госпођа Крукс и гоопођица Крукс. Они се умеју заинтересовати твојом несрећом и утеха следуј*... Доиста у врту постоји река, али јој је пно и сувише плитко да би се ко смео усудити да скаче и да разбије главу... Живот се прозоди у разговорима. Крукс коментарише Јеванђеље и објашњава да живот вреди више но што се мисли. После извесног времена, човек се прашта са добротворима, уверен да живот требз чувати... Домаћини су му већ спремили за пут карту и ненолико банкнота... Крукс је несУмњиво један велики филантроп... Он је пронашао лек за разочаоане, за оне које гони несрећа.... Блонкодор РОМАН ОД МОРИСА МЕНДРОНА паставак ( 5 ) Кад би га упитали о стварима у држави, одговарао је кратио и одсечно: памфлета.. Да де Жоајезе није убијен!.. И друге истине силазиле су са усана овога човена који се није ничега могао уплашити. Затим се предавао понова своме ћутању и вину иоје је обожавао, вивну добављеном из Доа. Таио је и сада, искапиеши један пехар вина, Жакмен размишљао о неиори»ној дарвжљивости свога господара.

У овом тренутку када се Жакмен губио у својим размишљањима, Бланкадор 1 је ушао у малу собу у којој се три играча растеривали досаду у Монсаку с 1 картама. Седећи за једним малим столом, они су ту могли провести по чита; ве дане и ноћи. Једини шум који св моI гао чути долазио је услед пребројавања новца, и када би који од играча казао ојтогод, што се врло ретко дешавало. Посматрајући Господина де Ла Поаза, човек мора помислити хтео не хтео да се налази у присуству једног ђавола који је послат на земљу да управља коцком. Такав је био један од играча, а такви су били и други. Услед једнога ударца падоше две мухе: Г. де Ла Поаз изгуби три талира а г. де Мартенглиз десет талира. Мартенглиз тада рече: — Судбина! Три краља противу три даме!.. То је моја погрешка, нисам требао ићи. — То је ужасно, процеди г. де Ла Поаз. Услед једнога ударца падосмо обојица! — А ! господине Селињи, Ви данао добисте! У добри чао!.. Дед' да видимо! Ко први игра? Ја. Сеците, ако хоћете.. И г. де Ла Поаз уздахну. — Мора да Сте врло несрећни у љубави! Г. де Селињи се уједе за усне. — Дед' да видимо ! — изјави Г. да Мартенглиз.. Ред је на Вас, говподине де Селина, да казујете први! Дед' да видимо.. Бланкадор, иоји је дотле посматрао осмину иоја Јв почела да лада, седе по-