Pijemont

Број 164

ПИЈЕМОНТ*

Стр. 3.

т Из Беча су јуче по подне стигли ови телеграми: ЖАЛОСТ У БЕЧУ. Беч, 10. јуна. Сви листови доносе некрологе о покојном надвојводи Фрањи Фердинанду. Описују његову трагичну смрт и износе висока својства и врлине покојника, којима је задобио опште искрено поштовање. Нарочито хвале његове заслуге за Усавршавање војске и флоте и завршују са изјавом, да су се сви народи монархијв искупили једнодушно око цара, који је поново дао примера свога јунаштва, начином на који је примио вест о атентату. Више листова изјављују сумњу, да је атентат спремљен из политичких разлога. Беч, 15. јуиа. Овдашње удружење српских ђака „Зора” отказало је свечаност, која је била за данас одређена. ПОВРАТАК ЦАРЕВ. Ишл, 15. јуна. Од раног јутра многобројни свет очекује да при поласку поздрави цара, који крај свег јучерашњег узбуђења изгледа чио. Вести из целе монархије и иностранства јављају о болном утиску, ксји је свуда произвео атентат. Аустро-Угарски листови и страни листови посвећују похвалне чланке успомен покојног престолонаследника и војвоткиње од Хоенберга. Непрестано стижу изјаве саучеш\,а од страних владалаца и влада. Ишл, 10. јуна. Цар Фрања Јосиф са свитом, вратио се у Беч. ЖАЛОСТ НА СТРАНИ. Лондон, 16. јуна. Поводом смрти Фрање Фердинанда краљ је наредио да дворска жалост траје недељу дана. Цетиње, 10. јуна. Вест о атентату произвела је велико пренерамење. Двор, влада и стране дипломате изјавили су одмах своја саучешћа аустро-угарском посланствУ. ***. —1:ЈФч^

— Преговори између опозиционих С1ранака. — олок нре иаоора бике олок после изоора. —

Преговори изм&оУ опозиционих странзка још се продужују. до сада, преговори теку врло повољно. сЈерује се, да ће се дефинитиван резултат постићи у току сутрашњег дана. 'тим преговори оуду саршени, олок опозициЈе објавиће споразум преко својих партијских органа. После тога, чланова главчог одоора опозиционих странака отпутоваће У изборне округе ради агитације. иппРАЗУм опо^иције. Један угледни напредњак учинио нам је следеће саопштење поводом преговора, које се воде измеђУ опозиционих странака. Опозициони блок изаћи ће на изборе удружен. Према општем схватању, и према досадањим резултатима, које су опозиционе странкедо-

биле на последњим изборима, радикали не могу добити већину на изборима од 1. августа. У таквој ситуаЦији, по радикале врло тешкој, може се лако догодити, да радикали великим Уступцима покушају да придобију, коју од опозиционих странака после избора и на тај начин продуже владавину. Да би се таква комбинација искључила, блок опозиционих странака донеће у последњој тачци свога споразума ову одлуку: По свршеним изборима, опозиционе се странке обавезују да не улазе ни у какав споразум с радикалима. Оне примају све скупа стање, ство|:ено резулгатом избора, и спроводе нове потпуно слободне изборе. Тек после тих слободно спроведених избора, опозиционе странке могУ се опредељивати према свом нахођењу. Споразум ће потписати по три највиђенија представника опозиционог блока.

Сгша и путшма Један читалац ми прича: Тридесет година дорћолци чекају да се удари камен темељац њиховој цркви Пре кратког времена дошао је и тај моменат. Житељи старог Дорћола, у свечаном руху, сакупили се око оног подводног места у Душановој улици, на коме има црква да се подигне. Над поче свештенички обред, завлада мртва тишина. Један стари дорћолац, човек осамдесетих година, који познаје свако дете у своме крају, полако дошапну на уво своме суседу : — Погледај нашег чича Илију како лије сузе. Плаче од радости ! То је стари богомаљац. Ја га знам, кад је пре четрдесет година исто тако плакао у варошном суду због јеврејске Синагоге. Само се онда чича Илија звао „Конзул". Боем.

т вшв Дворска жалост Због смрти аУстријског престолонаследника Франца Фердинанда и војвоткиње Хоенберг, Двор ће бити у жалости ссам дзна. Министри у в Двору ЈУче, око 10 часоза пре подне, | ЈУжнистри УнутрсЈЈоњих Дела и Правј де били су у Двору и задржали се у 'аудијенцији код ПрестолонаследниI ка више од пола часа. Г. Хартвиг код Нрестолонаследника Јуче пре подне, око 11 часова, руски посланик у БеоградУ, господин Хартвиг, посетио је Престолонаследника у ДворУ и У посети се дуже задржао. Повратак г. Лашића Прекјуче, у три часа по подне, отпУтсвао Је за Косово председник министарства, г. Никола Пашик са министром грађевина г. Јоцом Јовановићем. Чим је стигла вест о смрти ! аустриског престолонаследника, пред | седник министарства је телеграфски позван у Београд, а јуче му је на сусрет отпУтовао г. Шајиновић, секретар Министарства Иностраних 1 Дела.

Саучешће Двора Када се вест о смрти аустријског престолонаследника, надвојводе Фр. Фердинанда, званично потврдила, Престолонаследник Александар, у име Краљезо, телеграфским путем изјавио је саучешће аустријскоме двору. Мигрополит код министра Митрополит г. Димитрије јуче око десет часова пре подне посетио је Министра Просвете У његову кабинетУ, и у конферисању о црквеним питањима у новим крајевима и закљученом конкордату са Ватиканом, задржао се скоро два часа. Данашња годишњица Од ноћас, у три часа, навршило се равно година дана од бугарског мУчког напада на Уморне српске предстраже на Брегалници и Кривој Лакавици. Од данашњега дана настала је бугарока трагедија и крах бугарске политике. Из вреле крви појавила се света истина која је засенула очи целој Европи и завидљивим суседима. Истина још блиста на грбУ белога срла, док се изломљени лае ваља по прашини и лажи из које је поникао. Спорна имања Да би се спорови о својини имања у новим крајевима што лакше расправљали, Министарство Правде и Министарство Унутрашњих Дела донела су одлуку, да првостепени судови, пре него што издаду купцу тапију објаве преко јавности пренос имања и позову заинтересоване да се јаве суду У одређеном року, са потребним доказима о правој својини. Извоз свиња Министарство Народне Привреде донело је одлуку да се дозволи неограничен извоз свиња са београдске кланице, без икакве претходне дозволе, пошто је одлуком Министарскога Савета дозвољен неограничен извоз свиња у Аустро-Угарску по општој царинској тарифи. Дежурство у судовима Сви прзостепени судови у Србији изабрали сУ за дежурне сУДИЈе и чиновнишгво, коЈе ће за време овогодишњих судских ферија, отправЈ&ати текуће послове У судовима. Судови су послали МинистарствУ Правде извештаЈе о изабраним дежурним судијама. Железнички питомци Железничка Дирекција ускоро ће извршити изоор питомзца који ће се изаслати као државни питомци у Белгију, ФранцУску и Немачку, ради усавршавања у свима гранама железничке струке. Учитељска екскурзија Јутрос су отпУтовали слушаоци Учитељског течаја у Оореновац, где ке провести Један дан. Сутра по поаратку, са управитељем школе учиниће излет до Ропочева, ради разгледања београдских села. Учи1ед,скп матуранти Јуче је допутовало у Београд 16 |«атураната алексиначке Учитељске школе, са својим наставником г. Јованом Јовановићем, професором. Учитељци ће се задржати у Београду два дана ради разледања престоI нице.

IПомен Породица покојног Војислава ј Марковића, пешад. ипоручника, !који је јуначки погипуо .19. јуна пр. год. у борби с Бугарима, даваће своме милом Боји, годишља помен, у четвртак 19. ов. мес. у 10 часова пре подие, у цркви св. Николе на новом гробљу. Моле се сродници, пријатељи и другови Војшш да присуствују овом тужном помену. Конгрес образованости Крајем ове јесени одржаће се У Филаделфији међународни конгрес за народно образовање. Српска влада, прзко белгискога посланства, позвзнз је да узме учешћа на овоме КОНГреСУ. ; •; Наше Министарство Просвете благовремено ће одредити делегата који ће ззступати Србију на овоме конгресу. Из полиције

Беогрод изо кулисо — Београдски догеђаји за последњих петна«*ст дана, о којвма није блло ргчи у јавности. —

Последњих петнаест дана пружају за нашу рубрику „Беог[)ад иза кулнса“ веома заннмљив материјал. Београд је пун сензацијз. Оне се дешавају иосведневно како у вишим тако и у ннжнм круговлма и одигравају се, кад-кад у великој ларми, и тада о њима цела јавност говори, некад у тишини и тада се само иолиција умеша иптервенишући, а по некад сасвим дискргтно, само у породичним круговима и тада о њима зилју само заитересовани. Последњих петнаест дана Београд је био плодан у сензацијама све три врсте. Нрве су већ сви листови, па и мн побележили и оиа већ прелазе у заборав, и сада се у овом малом прегледу враћамо на друге две врсте. Сензација је било много; ми бележимо само оне које су најређе и најннтересантније. Трагедија мале паланчанке Наши се читаоци без сумње сећају, да је ире месец дана, у једни$ београдском иарку под једном клуаом Оеоградскп житељ нашао једно.мунпсо новорођенче, етаро неколнко дана и да 1аје предао надлежном кварЈу. Овај догађаЈ, сам ио себи, није интересантан, Јер се у Београду готово посведнеЈ^но палазе одбачена иоворођеичад, алп има заннмљнву предиеторију коју ћемо лспричати. Она је била сирота девоЈка и живел;: је у свом родном месту у уиутрашњостн. Ннјс имала родитеља и живела је код тетке. У истом месту (ово је место иовеће, налази се на Југу Орбије и познато је као индустриска варош) живео је н ои, њен рнђак, леп, млад и богат човек, члаи једне нознате нндусгриске фнрме, чнји се каинтал рачуна на стотине хиљаде дннара. 1’адо Је носећнвао снојј силовиту рођнку и онп се заволе. 11з љуоави се роди грех. Батим Је, иосле неколико месеца папусти и од Јвегових стотина хиљада, да јој овега 20 динара да дође ј Београд да тражи службу. Онадође у Београд и једногадана се на улнци породи. Дете однесе у парк, метне га под клупу н чекала Је да се неки Милостнви човек смилуЈе на њ. Чекала Је од 7 до У часова нзјутра сЈсрпвена у шнирагу недалеко од клуне. За то време норед детета, које је снлно шшкало, прошло I је пет људи н три жене и нико се !ниЈе смиловао да га узме. Тек шести човек који Је наишно — један раденпк — смпловао се на малог мученнка, којн јо онлакивао своЈе рођеЈве, и однео га у квнрт. За то време, мати се већ зажелела

1 свога детета и већ је сутра дан догала у кварт, да моли да јој га врате натраг. Сада долази штоје најнтересантније. То је епилог трагедиЈ'е једне сироте девојке из Паланке. Мати је ухапшена н оптужена за одбацивање свога детета, а за оцем се не трага јер, по нашем закоиу, отац ванбрачног детета не сме се истраживати. По американски Читалн смо у сензационим петпарачким романнма да је та и та графнца побегла са својим лакејом, знамо да се ћерка једног краља венчала зе циганског примаша, а из американскпх листова наши листови редовно нрештампавају како је ћерка неког мулгимилионара из Амернке побегка за шофера овога оца; ила, како је ћерка неког краља бакра, петролеума, челика или угља утекла у свет са својим собаром паракуваром, кочијашом. пнсаром и т. д. Међутим ово дана се и у нашој средини однграло нешто по американокп. До душе, овај догаћај није б !тп тако романтичан, али је и без тога веома занпмљив. Ћерка једног фабрикчнта одбегла .је за кочијаша свога оца. Ево како се то деспло и како се свршило. Г. рецнмо Р. имао .је ћерку де’ в )јку од 18 година, која је свршила Трговачку Академију, бнла ленушкаста, нмала леп мпраз и, паравно. чекала добру нартију. У том чекању дође код њпх нов кочијаш, који је био млад и лепушкаст човек. Девојтса се чрво са њиме шалила, затнм му је симпатисала, па га је радо имала затим га је заволела н пајзад, у тој градацији је толико далеко отишла, да је родитељпма нзјавпла — њега ил’ нн једиог другог. Роднтељи нису хтелн да чују. Тада она пође корак даље п катастрофа је наступила... После тога одбеже кочијашу и за родцтеље не хтеде да чуј-. Родитељн су бнли иаметни људи, нису хтелп да им брука п.уца п лепо се споразуму са кочијашем. Опи њему паре, а он њпма ћерку натраг. И тако од венчања не би ништа; њу суродитељи одвелп пеким рођацима преко да се расхлади, а он, веле, купио кола и коње „као виле“, па кад их потера поред њнхове гуће, све пршти дрвена калдрма... За овај догађај, који се потнуице у тншннн одиграо, нс зна, ако се не варам, нн иолиција, пошго се без њене иитервенције заночео, одиграо и завршио. Међу младим старцима Г. Н. је чпновник иако остаријп човек, чувен са својих младићских

авантура. Пре неколико дана догодио му се малер. Његова госпођа, која је изашла послом у варош, затекла га је у баш не најзавиднијем ноложају са једиом госпођом из суседства. "Услед тога је напустила мужа и по седми пут. Г. Н. чека стрнељнво да му се г-ђа врати. Осујећен атентат (?) Десило се пре иеко вече. Директор једне школе у којој уче и мушки и женски ђаци, и у којој је, ире неколико година, један ђак покушао Јда убије свога наставника зато што му је дао рђаву оцену, упао је сав задихан у нолиццју. Он је доставио да једна његова ученица прети да убије једног наставника, зато што јој је дао слабу оцеиу, на крају школске годпне. Још исге ноћи ова ученица је доведена у полицију и спроведеиа у своје родно место — Ниш — да се тамо расхлади и за испит у август спреми. Дали је овим осујећен атентат на наставника или је ово била само обична ђачка претња, то ће најбоље знати озлојеђена ученица. — ДР- ~

БЕЛЕШКЕ

ЦИГЉАНА ВАСЕ ТЕШИЋА има на евоме стоваришту цигле и црепа првог квалитета. Поруџбине се могу вршити У радњи г, г. Вељковића и Станића (телефон 631) а такође и на самој циглани — телефон 1121, Услуга брза и тачна. Цена умерена. Нажња. — Фабрика амрела Које Мандића јавља својим ношг. муштеријама, да се фабрика преселила у Краљ Милана ул. бр. 8. — Теразије. У исто време препоручује своје велпко стовариште сунцо-кишобрана. Нарочито се обраћа пажња, да ће се, услед измака сезоне, продавати све врсте сунцобрана, у најновијим бојама и најмодернијим дршкама у фазону (звоно) алаклош по знатно спушгеним ценама.

Кроз оеоград УСЛУЖАН НЕЛНЕР. Надомир Николић, келнер нод „Старог Мајдана”, примио је прекјуче пре подне од г. Михаила Милошееина, инжињера, две новчанице од по 100 динара да их размени. Келнер Рада спусти две стотинарке у џеп и оде, али кано је, сигурко, забор^вио где се налази „Стари Мајдан”, он се и не врати. Г. Милошевић се забрину зј келнера и његово здравље те брже бо/ее оде у полицију те исприча шта је било. Полиција скочи на ноге лагане те упеца Г аду још исте вечери и нађе код њега 154 и четири гроша. Он се брани да му је требао новац за видовдански дарак, али му то није помогло; полиција га стрпа у бувару. ПОНУШАЈ ТРОВмЉА. Анђа 1 ицић, удова, стара 54 године, са станом у ДуоровачкоЈ улици орој 31, прекјуче око 3 часа пре г.одне, покушала је да се отруЈе, попивиж извесну количину растворенс соде. Од мнђе се није могло сазнати узрок тровања, а ни околина није знала. Лекар Је изЈавио да ће Анђа тешко остаги у животу. Упућена је у блоницу на лечење. КАСАРНСКО ДЕТЕ. Прекјуче пре подне нађено је у кругу коњичне касарне, у улици Милоша Великог, једно мушко детенце од 9 месеца. Одједанпут све се у касарни стави у мобилно стање, и кад су запитали чијв је дете, многима поклецнуше ноге. Али свима лакну кад у пеленчицама нађоше једно уверење општине венчанске, из кога се види да је дете оин покојног Чедомира Ранковића, војног обвезника, који јв по демобилизацији умро.

коња. И Бланкадор је могао чути шум њене свилене хаљине.. Ј|ака и танана, она се кретала слободно лруживши своју деону руку властелину који ју јо донео на коњу. Бланкадор се сав предаде посматрању Г-ђе Диане. Слична својој божзнственој патрони, она је била еласгична и чврста... „А! — говораше у себи Бланкадор гледајући Диану у свиленој хаљини, зар она иде у лов? То је сасвим нврааумно?" Г-ђа де Формансек је ишла увек с копљем у руци, у средини двају витеза.. Они су били приправни да јој се у оваиом тренутну нађу на руци.. Бланкадор је хтео видети лице велике ловкиње. Али, узалуд! Лице је њено било сакривено под једну маску, испод које се није •»огло ништа приметити.. И успе у преДузећу Г-ђа Формансен!.. Животиња би убијена!.. — Ево, додаде један од лрисутних ево плена који је уловила племенита госпа.. — Доиста! — рече Жакмен Тардивап зевајући.. — Јесте ли ви гост у замку у Белпеируг — упита један од властеле другога витеза, не без зависти. — 0! већ су три месеца како се молим Да почаствујем сеојим присуеГгвом ову иуђу. Али, ми смо имали поола с г. де Монморнси. И, за тим, били смо у жалости.. , Бланкадор пође за свитом.. Био је сматрао Диану. Кад је убила звера, цела оиолина повика: „Живела!” БланкаА Јј л Ш Ш&М

дор узвикну са осталима такође тако гласно да је Г-ђа де Формансен морала на њ' ооратити пажњу.. Она баци поглед на овога малога племића чије име ниЈе знала.. и ујаха коња.. Бланкадор пође зт свитом.. Био је двадесети по реду иза ње.. Упутише се замку.. Успут, Бланнадор је размишљао само о једној ствари, а то је о томе: на ноји ће се начин представити високој дами ?. . . . „Заклео бих се, — говорио је он у себи, — мој ју је поглед дирнуо.” Седећи на седлу, Г-ђа Формансен је примила галантерије привилегисаних који су се окупљали око коња Господина де Монфлео. Али, њенв речи које је она изговорила са уобичајеном баналношћу долазиле су једно с њених усана: у дубини свога срца, она је чувала немир и неспокојство и држала је да чује глас иоји јој паоставља литања: „Шта ли је, Боже, овај мали човек у велуру извезеном златом, са белим чизмама и начереним брковима? Шта ли је ова добричина који има очи као у мачка и који је у исто доба и смео и ллашљив? Видела сам у своме животу ототину па и хиљаду других људи, ноји су били окретнији, стаситији и лелши од њега и који су — ово трсба нарочито наглакити — били способнији да пробуде симлатије мога меса. Овај се ипак нечим осоБито одликује од осталих.. Да то није човек о коме ми је лисао мој нећак Селињи?.. Чим стигнемо кући, морам се о свему обавестити”. И, мислећи увек на племића иоји је дошао незнано одкуда, она говорашо:

— Не, господине де ла Осеј, ја не заслужујем толико комплименга, и Монфлоо ће‘вам моћи рећи: да ја ипак нисам показала велику вештину у лову. Монфлео изјави тоном у коме је церемонија провлеђивала искреност; да је Г-ђа Диана вешто држала копље и смело ударала звера.. Миади Пон д' Естрабан није се тада могао уздржати а да но узвикне гласно да је морао упола спустити трепавице. — Реците, гослодине, да је то био јединствен призор коме смо ми присуствовали! Нигда копље није! држала тако лепа рука! Диана.. — Боље рећи Вснус! — упаде и рече г. де ла Осеј, — да Венус! ...Ах! госпођа Диана! Зашто не рећи једну истину, истину тако пријатну свима нама који смо окупили око ове лепојке? Г. де Травер објави: да г-ђа де Формансек треба да оснује један особени ред, — и стаде упоређивати ову лепотицу са богињама из старога доба. Кад га Г-ђа де Формансек опомену да је претерано хвали, он додаде у своју одбрану: „умрли су се одликовали богињама". И цитира Нејеј и пастира Ендимиона. — Хоћете рећи: Анхиза, можда? Не хотећи противречити, г. де Травер изјави: да је она исто тако учена као што је лепа. За тим, враћајући ое на свој предлог о оснивању рвда, отаде понављати: да је овај предлог изванредан проналазак. Диана се наљути, и, како јој он није био близу, она удари батином коња оаога младога човека. Анибал де Трааер

се обрадова због ово пажње и не хтеде више постављауи никаквих граница својим жељама: „Она ме особито цени, несумњиао! рече он у себи. — То Је нешто од чега се мора поћи при даљем опхођењу. Кад будемо дошли, ја морам бити први који ће притрчати те јој помоћи да сјаше с коња лакше"... Али, у истом тренутку, Диана је бацила један чежан поглед на младога човека, и он је тек тада имао разлога да не сумња да му је успех осигуран.. И ако је имао те« двадесет шест година, Г. де ла Осеј је веровао: да врло добро познаја жене, скоро као ретко ко на земљи: „Она не може остати — мислио је он — равнодушна према мојој љубави. Два су већ месеца протенла откано ја спавам с њеном трећом собарицом да бих имао чарапе које госла носи, а моји су се шешири свакога и уморним дугим ношењем пантљика кој^ су исте боје нао и боја њених хаљина. Или се ја јако варам, — што је немогућно, — или је се ова лела дама смиловала да награди моје патње.. двадесет ноћи — ово је најмања мука коју сам имао жртвујући се за њу — двадесет ноћи провео сам ја на месечини под њеним прозором.. Време је да се она одлучи: ја више не могу трпети, на ивици сам стрпљења као што сам на ивици кредита.. И ујак ме је одбио, и он ми не да више новаца". Међутим, Диана је већ окренула своје погледе на носу и брковима г. де Бланнадора.. У једном тренутку она је пос-

тала племенита и хтела је поделити хвале које су њој придавате са осталим из њенога пола и у њеној се глави појавише чудне мисли: „Ах! нека сви ови нуртизани иду до триста ђавола! Зар они не би боље учинили, кад би отишли даље од мене и понудили своје похвале оним дамама које умиру од досаде?" И гласно изјави своје дивљење удварању г. де ла Осеја који јој је непрестзно ласко, упоређујући је с плаеом Фебејом, њеном патроном. — Не знам, господине, да ли су — као што ви велите са уобичајеном елеганцијом — моје очи довољно способне да обасјају мрачну ноћ и светлошћу својом растерају тамни њен вео. Али, ви бисте били најљубазнији човек на свету, кад би сте то могли доказати, Г. де Монфлео објасни: зашто су путиви по селима рђави, те се њиме ноћу тешко човек може користити као што треба. — Под изговором да вуку гору, сељаци кваре путеве.. Уосталом, они сви колино их год имаде не поштују правилнике. Али, г. де ла Осеј није имао воље слушати г. де Монфлеа. Готов да све учини на заповест оне коју је болео и за којом је чезнуо, он је трчао — скоро натерирце — нроз мрачну шуму *да нађе буктиње, које су им биле неолходно потреебне. За њим је галопирао млади Конбрај. Његова је жеља била у томе: да се у сваком погледу освети своме старијем брату, Траверу, коме је он завидио због његовог лепога отаса и његоаога нежио-

га лица. Плав, мали, смео, он је освајао. Ћутливошћу, он је освајао срца лепотица. Имао је тек двадесет година.. Нада је видео г. де ла Осеја да се мучи и зауставио је коња и потражио је у својој чизми труд и кремен и запалио је једну Опкољена уздасима и јадиковањем очајнога Травцра, Диана ое губила у сањаријама. Она је размишљала нарочито о томе: шта да чини још вечерас? Иде ли да пита свога настојника — Клерена Фабаса, — да ли је дошао г. де Блзнкадор: да ми није Бланкадор овај човек с брковима који је прати? Диана није могла знати шта се све дешава у замку. Ипак је могла добити времена да упита о томе Клерена. Овај јој одговори: да је Бланкадор збиља дошао са осталима који су је допратили из лова, да је он обучен у велру извезен златом, да носи беле чизме и да је засео — кано то ред изискује — за трећим столом. Диана се сети писма које јој је послао њен нећак, објављујући да јој је упутио Бланкадора. Она не позва после вечере Бланкадора к себи, али га извести да се сутра ујутру представи г. де Монфлоу који ће даље рећи шта треба да ради. И повукаавши се у своју спаваћу собу, она поново прочита пнсмо свога нећаид Селињиа: / г .

(настааиће ое)