Pijemont

Број 165

Стр. 3.

,П И Ј Е М О Н Т'

уз пратњу звона са цркава, дало јв свој благослов. Затим су мртвачки новчези пренети на јахту „Далмат” уз ЛУПУ добоша. Ковчег Фрање Фердинанда био је локривен ратном заставом и застаеом надвојводе. Ковчег војвоткиње покривен је био ратном заставом. Гувернер је положио на ковчег надвојводе лаворов венац, а на ковчег војЕоткиње дизан бокор цвећа. Остале венце положили су г-ђе из Метковића и официри и чиновници. Многобројни бокори цвећа пренесени су из воза у јахту. Почасна чета извршила је почасну гаљбу, а ратнг лађа кренула се полако. Пред ратном лађом ишао је торпиљер а за ратном лађом ишла је јахта гувернеровз. Обале реке Неретзе биле су покривене становницима села од којих су и женв и људи били у црнини и држали у рукама запаљене свеће. Кад се ратна лзђа приближила, сви су клекли на колена а свештенство са обале благосиљало је погребну поворку уз звУке звона. Кад је „Далмзт” стигао на ушће Неретве, оклопњача „Вирибус Унитус” испалила је У име поздрава неколико топовских метака. Тада је „Далмат" пришао оклолњачи. Оба ковчега прзнесена су на задњи маст оклопњаче, који је претворен у капелу украшену ратнчм заставама. Поморско свештенство очитало је молитве за опроштај грехова У присуству свите пок. прастолонаследника, гувернера, официра и мрнара. Посла дезет сати изјутра „Вирибус Унитис” отпловио је са У пола спуштеном ратном заставом и заставом надвојводе.

№\тт и Шола — Хапшење Шоле у Невесињу. — Да ли је Јевтановић ухапшен? — Подметање Србији —

Одмах по убиству аустријског престолоиаследника, аустријска штамна Је иочела ширити гпусну клевету да Је зло4ин у (ЈрбИЈИ спремљен. И аустриЈске взасти су наставиле свој стари заиат стварања велеиздајника и велеиздаЈНичких парница. 11 олиција је приредила у Босни и Херцеговини Оесомучну хајку. „Пестер Лојд“ Јавља, да Је председиик сриске раднкалне групе око „Народа“, АтанасиЈе Шола, „ухаишен у тренутку када Је покушао да надражи гомилу на иредентистичке мапифестациЈе." > Једном телеграму, који на другом месту саопштавамо, јаВЈва се да Је ухапшен и 1'јшгорије Јефгановић. „Јефтаиовић је, каже се у Једном телеграму у „Пестер Лојду“, одмах иосле атентата напустио (ЈараЈево. Нзгледа да је оефтановић хтео да пребегне у Србију. Ухансили су га у БишеградЈ’ и довели у (Јарајево.“ Да ли је Јефтановић заиста ухаишеи, не зна се поуздано. Последњи телеграм у „Пестер Лојду“, послан из СараЈева у ионедеЈвак у ноћ, јавЈва: „Бест

о хапшењу Глигорија ЈефтановиИа се не потврђује, али се потврђује, вест о хапшењу Атанасије Шоле у Невесињу."

Поштонски укнз — Размештај свршених ученика лоштанско - телеграфске школе. Министар Грађевина потписао је решење, којим се постављају свршени ђаци поштанско-телеграфског курса за поштаре друге нласе: У београдској главној пошти: Ангелина Димитријевићева, Зорка Величковићева, Јелена Вуксановићева, Јулијана Арсићева и Каролина Добрићева; У главном београдском телеграфу: Бранислав Мијовић, Видосава Никачевићева, Добринка Михаиловићева, Драгољуб Теодосијевић, Косара Младеновићева, Љубинна Симићева, /Бубомир Воргић, Милан Бикић, Милица Костићева и Огњан Огњановић; У београској врачарској лошти; Лепосава Шировићева ; У београдској железничкој пошти: Гавра Г авриловић, Драгутин Петковић, Милош Стојановић и Михаило Влаховић; У аранђеловачкој пошти: Косара Гавриловићева; У ваљевској пошти: Ђорђе Атанацновић и Светислав Софронијевић ; У врањској пошти: Зорка Јоввановићева; У градиштанској пошти: Христифор Стевановић; У горњо милановачкој пошти: Гвозденија Добричинићева ; У ђевђелијској пошти: Милош Лојачица ; У зајечарској пошти: Сретен Поповић; У кавадарској пошти: Александар Димовић ; У књажевачкој пошти: Косара Ристићева; У краљевској пошти: Живомир Јанковић; У крушевачкој пошти: Радмила В. Поповић; У младеновачкој пошти: Јелена Лилерова; У лесковачкој пошти: Богољуб Гијић; У нишкој пошти: Даница Ђогановићева и Олга Радивојевићева; У нишкој железничкој пошти: Живојин Спалајковић и Сретен Рогњић; У неготинској пошти: Добринка Ђорђевић и Милан Спасојевић; У оридској пошти: Милорад Милетић; У призренској пошти: Радул Трипковић; У прокупачкој пошти: Никола Ристић; У алексиначкој пошти: Сава Јанковић; У пиротској пошти: Букица Варанова и Мил. Стевановић; У петровачкој пошти: Милан Ристић; У паланачкој пошти: Драгутин Матић; У шожаревачкој пошти: Радољуб Алексић; У смедеревскиј пошти: Живка Стојановићева и Катарина Магазиновићева; У соко-бањској пошти: Миодраг Томић ; У сјеничкој пошти: Јован Рајчевић; У скопској пошти: Драгомир Вукићевић, Драгутин Михаиловић, Драгутин Михаиловић, Животије Јаковљевић и Радмила К. Поповићева; У чачансној пошти: Раде Ћунић и У ужичкој пошти: Јевросима Јевросимовићева. ишм и путевш Мислиоци, ноји проучавају државу, одавно су приметили, да у државној админисграцији извесна фаталност влада. Није довољно да буџет предвиди кредит за једну ствар; потребно је да се нредит на ту ствар и утроши. Међутим из| гледа, да залогаји, у већини случзјева, | не доспевају до оних, којима су намењени.. Свакога јутра, са једном великом државном пијачноц корпом се дешавају чу-

дни прђбражаји. На пијаци пуна, корпа се, у путу од Краљевог Трга до једне болнице, постепено празни. И редовно стиже у болницу преполовљена. Најбољи залогаји, намењени болесницима, остају у вароши, да здравима замиришу на столу... НиЈ - е коме је речено, него коме је суђено., Боем.

Престолонаследник у Министарству Јуче, у 11 часова пре-подне, Преитолонаследник Алекоандар био је у Минисгарству Војном и задржао се у посети код министра Д. Стефановиђа више од пола часа. Из Министарства, Престолонаследник се вратио право у Двор.

допутовала министри Синоћ су допутозали у Београд председник министарства г. Никола ПашиК и Министар Грађевина г. Јоца Јовановић, по позиву заступника председника владе.

Уочи ивоора Министар Унутрашњих Дела био је јуче пре подне у Двору и поднео Престолонаследнику на потпис један омањи Указ о постављању и размештају полициских чиновника. Претрес буџета Финансиска секција општине београдске имала је прекјУче по подне своју седницу, на којој је решавано о позицији која ће са Унети у буџет за повишење плата општинским чиновницима. Нове поште Министар Грађевина донео је решење, да се отворе нове поштанскотелеграфске станице у Бачини, селУ у срезу темнићском, и Драгинцу, У срезу јадранском. Поште ђе вршити само дневну службУ. 8а покриће трошкова Приликом полугодишњег завођења књига, Привилеговзнз Кародна Банка ђе, по нзрочитом решењу Министра Народне Привреде, ликвицирати суму од 250.000 динара, која јс билг издвојена из банчине зараде за 1912. годику, ради покрића евентуалних трошкова. Петровац—Ждоело Грађевински одељзк онругз пожаревачког, према решењУ окрУжног одбора, да се продуже радови на подизању железничке пруге од 76 километара од Пегровца до Жагубице, даће 30. овог месецз У рад најјевтинијем предузимачу део пруге Петровац—Ждрело. једна погрешка У јучерашњем броју, при преламању рсмана, изостављен је један велики део. Да читаоци не би изгубили везу, ми тај део, заједно с јучерашњим текстом, доносимо у данашљгм броју.

Нестало деге Пре кратког времена нестало је једног дечка Васе Младеновића шегрта код Милорада Јорговића, обућара. Васа је стар 13 година плав, носи на себи црн капут од шајака, панталоне гругасте, на глави има суру војничку шајкачу. Моли се сваки ко би ма шта знао, или сазнао о несталом Васи да то достави његовом оцу Милошу Младеновићу, служитеЈву Савеза Земљорадничких Задруга у Београду, ијш најближој лолицијској власти.

БЕЛЕШКЕ ОБРЕНОВАЧКО КУПАТИЛО СА АЛКАЛНО - СУМПОРОВИТОМ ВОДОМ. Одлично лечи: хроничан ревматизам зглавака и мишића, све врсте невралгија, ишијас, болести иостију и зглавака, гихт, скрофулозу и малокрвност, сифилис и кожне болести, хроничне катаре ждрела, гркљана, душника, бронхига, стомака итд. нарочито ако су ти катари у вези са појавама успорног крвотока, гојазност, шуљееа, отечено вене на ногама и ране које су од тога постале. Почело је рад 1-ог маја а сезона трајаће до 30-ог септембра 1914 године. Обреновац је четврт сата удаљен од Забрешке станице гди лађе сваког дана пристају из Београда и Шапца а железничка је станица у сред вароши.

ЈШз иолиције

Ристо И РОДУНК! Једна интересантна србијанско-црногорска љубавна трагикомедија из наше Палилуле. —

Војни материЈал Да би се подмирила потреба у ратној спреми војника, Министар Војни донео је одлуку, да се 25. овог месеца одржи кснкурс за набавкУ веђег броја ашовчиђа, сикирица и другог материјала потребног за опрему пешадије. Прекинути преговори Преговири између наше Железничке Дирекције и делегата аУстријских железница прекинУти су прекЈУче изненада. Делегати сУ јУче у ЈУтру отпутовали у Беч ради тражења нових информација за закључење погодбе. Према дз-нашњем расположењУ, ово ће питање, које је било баш при самоме свршетку, наићи на велике тешкоће. Пожаревац—Прахово Сдмах пошто се закључи други велики зајам од 420 милиона, приступиће се и постављању прУге на траси Пожаревац — Селаковац В. Црниће — Раброво — Кучево Мајдан Пек — Прахово, која је од •: пре неколико година узета у рад. ј Од Раброва се одваја један крак, доI лином реке Пека, до В. Градишта. Пруга је нормалног колосека. Размештај желевничара У Железничкој Дирекцији ради се и Ускоро ће бити готово решење о велком размештају железничког особља по железничким станицама на свима железничким пругама У Србији. Ово дана се у нашој Палилули одиграва једна интересантна љубавна идила, која је бар за сада још у комичној фази, али која је, судећи по личностима које су у њој заинтересоване, нао и по развоју догађаја, могла лако добити трагичан епилог. СТАРИ СИЖЕ. Ова, назовимо Јв трагл комедиЈа, има за сиже материЈал стар исто толико колико и људсни род. она маада, сирота; он млад сирома. иидели се, заволели се. Он Је од »ца заиснао, а отац, човек старог кова, суров прантичар, који Је уздТГсаје, прижељкиаања, мссечину и ашиковање давно и давно изгуОио свако осећање. Она онда нека решена и одлучна девојиа — покупила своја прње, неколико олуза и ношуља, пар ципела и нрштеницу, па утекла њему Једне Јунске вечери, кад Је сиЈала месечина, кад су мирисале липе и зврјали трамваЈИ — а драган јој Је трамваЈЏИЈа И тамо доле, на дунаву, у улици коЈу у пролеће велина рена плави, а која у Јесен грца у блату, у малом и влажном кућерку, она се састала са својим драганом. То је сиже, а ево појидиности и даљег развоЈа. РИСТО И РАДУНКА. Њен је отац родом из Црне Горе из једног великог и јуначког племена и недавно се у Србију доселио као каменорезачки раденик. Има њу и једног синчића Рудунка има тек шеснаесту годину, а рекао би човек, по спољним изгледу, закорачила је у двадеоету. Витка као јела, лица млечно белог и очиЈу кадифасто црних, она је лепотица. Ристо је родом из једног села у ужичком округу. Средњег раста, пуначак, здепаст, грубог састава и суровог изгледа, он преставља једно обично створење. Уз то треба додати, да има дупло толико година колико она и онда је те«

•неразумљиво како је међу њима у опште могла да се зачне љубав. Међутим ево како се развијала ова љубавна идила. ТАМО ДОЛЕ НА ДУНАВУ. Центар Веограда, аристокрација и срсдњи сталеж, онзј елеменат што преставља нултурни и напредни (зеоград, нема поЈма о животу, којим живи раденички свет, радни и физички Београд, , змо далеко од асфалда и хуке трамваја, на периферијама. 1о је један нарочиги сзет, то Је Један засесан живот. 1 амо се још играЈу недељом ора, тамо још по над - кад заЈече гаЈде, тамо се носи шајкача и шуоара, опанци и тозлуци; тамо још девоЈке иду у папучама, без шешира и фризура. И у том свету доле у Палилули где је тај живот највише очувао, где се за љубав женских очију туча и где на једног рођеног Београђанина долазе десет насељеника, живели су, видели су се, упознали и заволели Ристо и Радунка. А љубав је, као талас, носила све даље све дубље и, једкога дана, љубавници видеше да су далеко отишли, Риста затрзжи Радунку од њенога оца. Отац, стари Црногорац, који, и ако не рукује више јатаганом и кубурлијом већ чекићем и пилом, тешући камен, задржао је све племенске особине сурових брђана. И зато је одбио Ристу. — Како би ја дао своју шћер оному, који и сам не зна шта ће шјутра јести! — рекао је отац девојкин, ЉУБАВ БЕЗ ПРЕДРАСУДА. Но то није обескуражило Ристу и Радунку. Они су се волели. И пре неко вече Радунка предложи, а Ристо усвоји, да „ускочи" за њега. И она одржа реч, У једанаест часова у вече она је била у његовом стану и наручју. Црногорка је волела; Црногорка се жртвовала. ХА, НА НОГЕ, БРАЋО ЦРНОГОРЦИ... Око 9 часова, Радункин отац приме-

тио је да му нема ћерке и убрзо се, као је видео да је обијена фијока у којој је Радуниина криггеница стајала, сетио, да је одбегла своме драгану. У првом тренутку, из ненађен и избезумљен од љутине, он иетрча у двориште и ислали из револвера један метак, а затим, у друштву са још једним својим рођаком и још двојицом Црногораца, почне да тражи одбеглу девојну. Дуго је ова Црногорска експедиција лутала по Београду и најзад пред зору, известе полицију. — Да сам их наша’ побио би их ка пашчад; а 'вако радите ви законски, брука пуца те пуца! — рекао је девојкин отац у кварту. НАД ЈЕ СВАНУЛО. Сутра дан, око осам часова, жандарми су нашли девојку код једне Ристине рођаке и довели је у кварт. Мало после скннули су и Ристу са неког трамваја, на коме је био кочничар, па су и њега дотерали. — Шћери моја, зар за петсто и толико година ниједна ђевојка из нашег племена не нађе се да ни окаља огњиште, а ти га окаља? — јадиковао је отац. — Сам си крив, што ме не даде, кад ме је човјек тражио и више се дома враћат нећу! — Изјављује отресито ова модерна Црногорка. Црногорац тражи кћер натраг каква је да је; али она, ни жива ни мртва, неће. — Убиће ме, знам ја њих све! — вели она преллашено. Међутим Риста, који изгледа неки страшан шарлатан, пристаје на све. Изгледа да се уплашио свога на силу таста. Најзад су се споразумели да девојка ту ноћ преноћи код оца, а сутра дан, оставља се оцу на вољу (пошто д^војка није пунолетна) да ли да тужи Ристу или да га прими за зета. Девојка је колима однесена кући, јер није хтела да иде. ШТА ЈЕ ДАЉЕ БИЛО ? Свануло је и отац је са ћерком дошао у кварт. Ту ноћ је Риста као и сваии малерозни љубавник био гост полицији. И наставили су се преговори који су се, у главном, свели на ово: Отац тужи Ристу што му је одвео непунољетну кћер. Риста и даље пристаје на све, јер није шала имати посла са Црногорцима. Радунка — слаба женска страна плаче и понавља или Ристу или ни једнога. Најзад, лред вече, отац се решио и ускоро ћемо у Палилули имати свадбу. —др. —

ИАтодао аОЈОТћМћ РЕПОРТЕР НАРОДНОГ П030РИШ ГА. Среда 18. јуна: „АНопбешапгб", комад у једном чину. Написао Иво Војновић. — „Обичан човек", шала у три чина. Написао Бранислав Ђ. Нушић. (свечано вече, последња представа у староЈ ј огради). ДАНАШЊА ПРЕДСТАВА. Народно Позориште завршује вечорас свечаном представом давање представа I у старој згради, која ће се за који дан почети преправљати. Игра се један од најбољих комада наше књижевности, Војновићев сјајни једночин „АПопзеп(ап15" и Нушићева популарна комедија „Обичан Човек". У оба комада играју најбољи наши чланови, трагичари и комичари глумци. За ову последњу представу у старој згради и у овој сезони интересовање је врло живо.

ЦИГЉАНА ВАСЕ 1ЕШИЂА има на своме стоваришту цигле н црепа првог квалитета. Поруџбине се могу вршити у радњи г. г. Вељновића и Станића (телефон 631) а танође и на самоЈ циглани — телефон 1121. Услуга брза и тачна. Цена умерена.

ко сањати. Ствар која се обично дешава код људи који имаЈу иначе много пла нова у животу. И 1 астон де Селињи није заспао без визија. Морфеј се постарао да му их пошаље. I астон виде де КорпоЈа, свога рођана, да води Илину сасвим упланану. Подне је, и ово је већ објавио часовник 0 куле. Бланкадор извуче испод покривача своје руие, зевну, уздахну, преврну се на кревету неколико пута као да је тражио Терезу. Хтео је понова наставити спавање, што би се несумњиво и догодило, да га није приметио Селињи који је пажљиво читао једно писмо седе*и иза завесе на своме кревету, Писмо је задржавало вести од важноети, и то вести ноје су интересовале обадвојицу. — Док не буде готов ручак, — рече Селињи — хоћу да вам прочитам ово писмо. Из овога писма видећете да се *»и слажемо потпуно у својим планови*а, и да нас иста судбина прати. Бланкадор помисли да је то писмо од не«е лепотице и рече: — То је писмо свакако од нене лепе даме? То се даде закључити на основу елеганције хартије на иојој је писано и на основу мириса којим оно одише. — Нисте се преварили, — рече Селин»и. Ви сте учитељ све оно што се тиче жена. Ово сам писмо добио доиста од Јвдне лепе даме која је мало мтарија од вене.. Ово је писмо од моЈ - е тетке.. — А! Збиља? — узвикну Бланкадор. — Хоћу рећи, — рече Селињи, — она јв превалила тридесету годину.. —А1 а! — засмејо се Бланиадор.

— Да, моја тетка Диана де Формансен је најмлађа сестра мога оца. То јв ј богата и лепа удовица.. Бланкадор начуљи уши, и обрати тек тада нарочиту пажњу на говор Селињијев. — Ова охола плавуша не брине се ни о чему другом до о своме телу. Ја не познајем ниједне даме која више времена и више новаца жртвује на своју тоалету и своју кожу. Парфимерију добавља из Италије — па чак и из Леваита, као из земље ретких сапуна. Две служавке, обучене као да су какве отмене даме, занимају се једино фабриковањем уља и дестилисањем разних миришљавих вода, и то раде под надзором једног апотекара. На расположењу имаде четири собарице које се брину о њеној носи.. — Ви свакако имате изваредних наклоности према својој љупкој сродници? — рече Бланкадор. — Она ми је сувише близак сродник да бих могао и помислити да ударим на њене врлине, — одговори Селињи. — Ето, — узвикну Бланкадор, — иако се срећа пропушта и не искоришћује! Изговоривши ове речи, Бланкадор уздану и направи ованав закључак: — О! Ја се тако не бих лонашао.. — Ви не бисте могли услети, уосталом, — рече Селињи. Ставио бих у огањ своју руку, као Муције Сцевола, да бих вас уверио о честитости своје драге тетие.. —Чувајте се! Кад тако говорите, ви само код мене будите усломену на једну реч Нарла Петог, и ја вам велим: „Чу вајте ее, пријатељу, и не стављајте своју руиу у огањ да би уверили свет о че-

отитости једне жене”!.. Селињи на то додаде: То је мдрост којој се ваља дивити.. — Мудрост, драги пријатељу, која је уцошла као лоследица (Иокуства. Могу вам то доказати и примерима из живота. Г-ђа де Формансен је грубо одбила де Сен-Лика, љупког Косииера, за којим су трчале све жене, у време кад је владао покојни 1 краљ. НаЈзад Маркиз де СенСандр је поучљив пример. Она је убила сиротог Франсоа де Сенжерот.. Бланкадор замрда трепавицама: — Али, на што ми то све говорите?.. Да ли бих се ја могао с њоме упознати? — Она вас не познаје, — рече Селињи, — и то је несумњиво несрећа и за вас и за њу.. Али, она ће се с вама радо упознати.. Баш сада ме моли да јој препоручим једног младог племића, лепог и отменог човена, који би јој се Ставио на службу... Ево, уосталом, шта пише у писму.. Удовица је у писму говорила о хиљаду ствари које су је интересовале. Да ли је боље воду од ружа држати у сребрним флашицама или у стакленим фиолама? И таио даље Људи — и ти си један од њих, лепи братићу, — задају ми ужас.. Ти ћеш ое, ипак, изнвнадити кад дознаш да радим за те„" — Шта каже? — упита радознало Бланнадор. — Ништа особито.. Можда ми није никакав дарак.. Ова лела жена то често чини, да би растерала досаду. — Пре бих ренао, да је ту по среди некаива озбиљнија ствар., И Бланкадор нагласи да се Г-ђа Диана интересује, беа сумње, аа љубаа Га-

стона и Илине. — Жене, — рече он, — видите имају крви у својим жилама. Њихова је највећа радост у томе кад раде на срећи других. Селињи настави читање: „Не зна се сада ко је хугенот а ко је у Лиги.. Говори се: да је у Бретањи стављено на муке више од три стотине нога, — не рачунајући овде, госпођице, даме и опаткоње, - и то све од стране банда грофа де ла Мањан.. Од рагова с Енглезима није било већег нереда у краљевству.. Имала бих да ти причам о многим стварима, али не знам одакле да почнем.." — Прелазим преко детаља који су мање важни, — рече даље Селињи. Тетка ми јавља, тако, да се мој рођак Норпој труди свим силама да уздигно свој положај и да придобије наклоност краља од Наваре. Ја прелазим даље.. Сирота Илика! — прошапута Селињи и против Своје воље. — Како ли она живи у друштву ових лицимерних и потуљених хугенога?.. Она, — добра Диана! — мисли на ове!. — Извините ме, — прошапута тада Бланкадор, — ја сам збуњен тајнама ваше породице.. Селињи га увери, да ту нема никакквих тајни. Уосталом, зар Бланкадор није био његов пријатељ? — Дирнут сам вашим дражесним поверењем, — одговори Орас пружајући му руку, — ви сте најбољи човек на свету... Ваш рођак Корпој хоће да удигне сеој лоложај и да придобије наклоност краља од Аваре.. Селињи оиуражи Бланкадора: — Ви

говорите као канав доктор на Сарбони.. Орас узе позу и стаде говорити као да Је на катедри: — Примо: сиже је овде једна једина и иста личност. Секундо: објвкт је једзн. И — да не набрзјам све, — рећи ћу да се налазимо у присуотву уједињења јјода, врсте, и разлике. Ерго: Ја објављујем да морам ићи вашој тетки и издејствовати да ме она пошље вашем рођа-<у Корпају. Над се једанпут будем наместио, постаћу гениус лоци. Ја ћу тада бити ваш адвокат код Г-ђе Илино.. и растераћу пару клевете која је обавила еаше име. Кад будем успео, тада ћу код ње развити жељу да се приближи и вама. Ви ћете се, међутим, настанити на вашсм добру у Сент - Обену и занимаћете се ловом.. Кад ваш рођак Корпој изађе једнога дзна у лов, сусрешћете се с њима с мачем, и — онда ће ствари поћи својим природним током! Селињи се насмеши, и ако је био замишљен. Најзад устаде и рече: — Ви то све удешавате с лакоћом коју, на жалост, демантује стварност, груба стварност.. Али, човек се увен заноси својим жел*ама„ Уосталом, ваша лепа радост је способна да растера моју сету. — То је једна ствар која се не овиђа женама! — рече Бланнадор. Не одговоривши на примедбу баронову, Селињи продужи: — Ни једног јадиног тренутма нисам лосумњао у племенитост ваших намера; ја имам велииога поверења у вас, и јако полажем иа ваше пријатељство.. Али, Орас — очевидно јано узбуђен није се могао уздржати а да се не захва ли Селињиу на великој пажњи која му

се указује.. — То није ништа, то није ништа! рече Селињи. И ја жалим што нисам учинио више. Стараћу се да се касније одужим. Зар сам ја икада нашао тако одлучна и смела пријатеља?.. Бланкадор скину калу, да би на тај начин одао хвалу човеку који му чини толике комплименте... — И тако красног пријател»а? — Настави Селињи. Бацимо се дакле у ову авантуру, јер не желим да ми пребаците да сам ишао на то да пропустим прилику која ми се указала. Још данас ћу послати по коњанику писмо својој тетки. Њен замак у Белпеиру налази се на пет миља одавде, а пут је врло добар, Још сутра ћемо се кренути на пут и ми, ја ћу вас пратити до Борд — Ружа. Одатле, ви ћете у Белпеир а ја ћу се вратити у Сен - Обен. Мислим да сте сасвим спремни.. Ваша појава изаваће јединствено дејство: човек танвих својстава као што сте ви мора освојити симпатије свих вас„ Што се тиче новаца, даћу вам их„ Сада на ноге, јер је време ручку ! И Селињи изађе напоље. Кад се врата затворише, за Селињијем, барон Орас баци у томе правцу један витешки поглед, а бркови су му се пели до очију скоро. „ „То ће бити — рече он за свој рачун — прве стеленице н мојој срећи. Хајд мо у сусрет великим дамама!" (наставиће се)