Pijemont

Београд, ЧЕТВРТАК 19. 1уни 1914. год.

БРОЈ5 ПАРА

Број 166. Година јУ.

ИЗЛАЗИ СВАКОГ ДАНА И 3 Ј У Т Р А

Стан редакције и администрације: Краља Александра 12. Телефон 1591.

ДИРЕКТОР Бранко Божовић

ПРЕТПЛАТА |» Србиј; и Бугарску код уг-аавиштв*: гоа. 16 џт. ■а аоготхма. М*'Иво ... 1 днн. За ввогтранство год уреднмштм Нв годииу Зо фрввакв у »лату ■*'полч ,-од. 15 фр. троиесетво 7*50 фр. у *л«ту.

УРВДНИК Коста М. Луковић

Иосле сарајевског атентата ХоЈна но Србе

ДЕЛА И РЕЧИ

Атентат који је један дечко, у своме родољубивом заносу, извршио на наследника аустријског престола и његову госпођу, послужио је као повод аустријским властима да приреде хајку на читав један народ. Због дела једног човека, цео српски народ у Босни и Херцеговини почео је да испашта. У Сарајеву је проглашено опсадно стање. Установљан је, шта више, и преки суд. У самом СарајевУ, одмах после атентата, ухапшено је преко педесет лица. У Мостару су извршена незапамћена звврства над мирним станозништвом. Многи су људи поубијани, многе куће претворене у рушевине и пепео. Хотел „ЕБропа” У Сарајеву, чији је власник члан Сабора Глигорије Јефтансвић, сравњен је са земљом. Атанасије Шола, председник српске радикалне групе око „Народа”, ухапшен је. Више је но извесно, да ће још многи угледни Срби посланици, новинари и просветни радници бити похапшени. Нова „велеиздзјничка” парница У изгледу је. Нас у Србији ни мало не у знемирује ово варварско и срамно посту-ј пање аустријских власти према на- ! шим саплеменицима у Босни и Херцеговини. Оно што нас изненађује, постиђује и огорчава то су анти-српске демонстрације У Хрватској. У Загребу, у коме су до сада извршена три атентата, франковачко - фуртимашка омладина, која представља мањину ка загребачком свеучилишту, викапз је: „Доле са Србијом!” „Смрт убицама краљева!” Отужујући цео српски народ и напредни део хрватског народа за дело једног националног фанатика, шозинистичка омладина наше миле сестре Хрватске прети Србији и разбија прозоре на српским кућама и хрватским (коалиционашким) редакцијама. Мађари, који су у АУстрији привилегована нација исто онако као Арнаути У негдашњој европској Турској, жале што сви Срби немају једну главу, да би је једним ударцем одрубила аустријска рУка. Граф Јулије Андраши, одмах после атентата, написао је, у јсдном мађарсксм листУ: „Најважнији проблем за АУстроУгарсну, од овога тренутка, представља југословенски проблем. Ми се с Југословенима морамо што пре разрачунати”. Ова изјава значи отЕорвно куражење босанских власти да истрају у својој одвратној улози |

истребљивања босанских и херцеговачких Србз и, У исте време, солидарност мађарских политичара са инквизиторским мерзма, које ће бити примењене не само на Србе, већ и на напредне Хрвате и Словенце. За оне који разумеју логику Историје, и који су Упознати са законима, по којима живе, развијају се и изумиру државе и народи, овакво постУпање аустријских власти према Србима значи осуство самосвести, неувиђања сопственога зла и солствене опасности. Чести атентати у оквиру двојне монархије нису последица злочиначких инстинката наше расе, а још мање дело случаја; они налазе своје објашњење у рђавом систему којим се, већ толико деценија, управља народима који живе под хабсбуршким скиптром. До анексије Босне и Херцеговине, у тим земљама није било атентата на политичке личности. Док је у Хрватској био сношљив режим, ниједан Хрзат није дошао на мисао да пуца на банове. Када је проглашена анексија Босне и Херцеговине, млади студент Богдан Жерајип је, са пет резолверских метака, послатих У груди царском заступнику генералу Варешанину, протествовао проткв поробљавања његове Огацбине. Када је у Хрватској проглашен комесаријат, Лука Јукић, такође студент, извршио је атентат на комесара ЦУваја. Обадвојица су пуцали не на личности, не на Варешанина и Цуваја, веп на носиоце несносних, антинационалних режима. И Газрило Принчип, на саслушању код сарајевске полиције, изјављује да је о д а в н о имао на- . меру да убије неку високу политичку личноот и то из н а ц и о н а лн и х разлога. И за њега је, дакле, било свеједно да ли ће убити надвојводу Фрзњу Фердинанда или какву другу полигичку личност. Аустро-Угарска штампа, која од дана атентзта пушта стреле отровнице на Србе, требала би да дубље проучи сснове на којима почива двојна монархија. У место захтева о истребљењу Срба, она би трвбала да кзађе, и пред одговорне кругоБа у монархији и пред сав цивилизован свет, са захтевом, да се народима из којих је састављена Аустро-Угарска Мснархија, даде већ једном један режим правде, слободе и потпУне националне равноправности.

Драга Црна Маско, Глумци су силно забринути. Из њихових кругова је луилена вест, да пе за указног уг.равника путуЈуНег позоришта „ТрифковиКна место понојног Симе Бунића, бити постављен један суплент. Пријатељи позоришне уметности таксирали су ову весг подсмехом, јер веле, да је г. суплент и сувише млад и зелен, да би могао управљати једном солидном и озбиљном позоришном трупом. Осим обријаности, мршавости и авантура с једмом штатисткињом Народног Позориша, он с позоришном уметношћу нема нккакве везе. Пардон! Он има осам банки на месец за писање и вађење на преси позоришних реклама за престоничке лиетове. Занимљиво је, да г. суплент има пик на положаје покојкика од вредности. После смрти др. Скерлића, он се почео вешати о скут универзитетских професора и шлиц њихових госпођа, не би ли се, попут др. Лазе Марновића, прокријумчарио за доцента Универзитета. Али, Бог чува Универзитет: г. суплента цурукнуше од катедре ко редуша мачка од сланине. Сада, г. супленг је мало опустио уши и дозволио својој сујети да се устреми на положај уназног управника дружино „Трифковић”. Глумачки свет се нада, да ће се добри српски Бог смиловати на глумце и њихову сирочад као што се смиловао и на Универзитет!.. ГЛУМАЦ.

Мкш 1рнр — Шта су зелике силе хтеле, а шта су направиле. Кнез Вид је дозлогрдио свету. Да сдржи У важносги вољу Европе, он прети да сасвим истреби Албанију... Иа тај трзгичан обрт догађаја, русна штампс са задоаољствсм указујз, помињући колике је жртве Европа наметнула Србији, да би Арнауте

На дан годишњице кобног препада на Брегалници, софијсни лист „Зарја" тражио је мишљење од бугарсних политичара о 17. јуну. И добио је ове одговоре : ИВ. ЕВ. ГЕШОВ. После признања либералног блока да је 17. јуни један безуман акт, два мишљења у Бугарској не могу да постоје. Оборена је величанствена зграда велике Бугарске, која је поникла из силне крви бугарског народа. Ми се данас потуцамо од немила до недрага, збуњени минулом катастрофом, неспокојни за будућност, и питамо се, која је и наква је била политика која нас је довде довела? Та политика је хтела да једно једино поколење изврши уједињење нашег целог племена, докле код других народа десет поколења нису ни до данас то

исстребила. Руски листови протетестују због равкодушности са којом Европз прати уззјзмно истребљење албанског нзрода. Србији је забрањбн излаз на Јадранско Море, јер је АУстро-Угарска истакла на конфзрзнцији аибасздора своју бојазан да ће албански народ бити истребљен ако остане под Србима. Под тим изговорима, амбасадорска конференција је усвојила аустро-угарске захтев« и постала је независнз Албанија. Сада пак на очиглед Езропе кнез Вид истребљује тај исти народ. Гинули гтбУњзници, гинулс присталице кнежезе, — гине у оба случаја албански народ, и то на счиглед и под заштитам међународне флоте. „Биржевија Вједомости" веле: „Па кад је тако, онда кнез треба да иде из Албзније, а ако он неће греба да иду онда из Драча међународни ратни сродови. Доста је злочина кнеза Вида!" „Новсе Времја” додаје: „Европа, поред заштите кнезУ бродовима, даје му још и милионе, и на тај начин потпомаже кланицу албанског народа. А пссле, ,ко ће те милионе да врати, ако Вид не успе да освоји Албанију? Да ли ће за њих да заложе имање кнежево У НаЈБИДу? Или ће дугове принца Вида пренети на његове противнике Шкмпетаре, или на присталице — Малисоре и Миридите? Или ће их, најзад, расписати међу великим силама? Кнез треба да иде одмах из Драча, јер свани дан његовог даљег бзвљења у Драчу стаје Албанију стотине псгинулих. Његово удаљеље у исти мах је и дело хуманитета, достојанстаз Ееропс и трезззног рззУма. При сздашњим услсвима у Албанији, ре изија лондонских решања је сбаг- ча.”

учинили. Примери са Русијом, Немачком и Италијом најбоље то сведоче. У тој нашој грандоманији, ми смо упропастили једно велико дело. А упропастићемо и данашњу Бугарску, ако продужимо да водимо вратоломну политику од 17. јуна и ано народ бацимо у нове авантуре. Тада нас неће спасти ни највећа херојсна дела нашег измученог народа. МАЛИНОВ, ВОЂ ДЕМОКРАТА. Заповест која се, 17. јуна, дала за напад на Србе, има највећи значај. Али се ипак мора констатовати, да се за рат спремало још одмах после пада Једрена, да је на томе нарочито радила Врховна Команда и да су такву акцију многи потмомагати, Данас многи заборављају на предисторију 17. јуна.

Годиодњица Брегалвичке Ноћи

!угш)И 017 .

Али оставимо прошлост, сиупимо се у једно коло, умањимо катастрофу тиме, што ћемо у будуће онемогућити нов 17. јуни. МАРКО БАЛАБАНОВ. Идеали упропашћени, напори целог поколења бесциљно бачени, уништена судбина целог једног народа, будућнст доводена у питање: то је фатални 17. јуни. Хоћемо ли извући наук из те прошлости? Дај Боже ! ДАНЕВ, ВОЂ ПРОГРЕСИСТА. 17. јуни је плод оног рада у нашој унутарњој и спољној политици, који одавно трује живот Бугарске. ГЕНЕРАЛ ИВАНОВ. 17. јуни је датум, који ће у сва времсиа оломињати на несрећу Бугарске несрећу у коју Бугар. бачена на 1 неразмишљен и злочиначки начин и са праступним инстиктом личности, којима је у то доба била поверена судбина Бугарске и част наше армије. Т. ТЕОДОРОВ. 17. јуни је злочиначка завера противу бугарске владе, противу савезника и пријатеља на које се дотле ослањала Бугарска. 17. јуни ј'в почетак једне политике, која се и данас води и која проистиче из познатог писма од 23. јука, упућено краљу. Та политика, ано не буде прекраћена, сдвешће отаџбину у пропаст. Н. ЦАНКОВ, ВОЂ РАДИКАЛА. У историји народа има датума ноји дају јасну представу или о каквом великом делу или о каквом злочину. Наша историја не памти већи злочин од 17. јуна. ЈАНКО САКАЗВО, ВОЂ СОЦИЈАЛИСТА. Датум препада на Бр&галници представља само почетан бугарске несреће. Да је Бугарска отишла на арбитражу, ми бисмо данас несумњиво имали Бугарску од Охридског Језера до линије Енос -Мидија. Бугарска би била истински јака и прва на Балкану. То нам даје право да 17. јуни сматрамо као најцрњи дан у историји. За то су криви краљ Фердинанд и влада Гешов — Данев, која је довела дотле, да 17. јуни упропасти Бугарску. П. АБРАШАВ. 17, јуни је бес царског самовлашћа, појачан ропском послушношћу самозваних патриота, жељних власти. Једног дана, историк који спокојно буде изучавао историју 17. јуна, неће се чудити што је 17. јуни дошао, али ће се зичудити што вође бугарског народа нису предузеле ништа, да и будућности онемогуће један нов 17. јуни, који на род води у понор. ГЕНЕРАЛ ВАЗОВ, Катастрофа од 17. јуна дело је дворске камариле. Она је разапела мреже у армији и целом државном организму. 17. јуна растурен је балкански савез и Аустрија је спасена четвороглаве хидре, преко бесмисленог пожртвовања Бугарске. Само Бог може да зна, како ће наш народ изаћи из несреће у коју су га бацили људи без савести и части. Ако после ове катастрофе, наш народ не поцрпе наук, да сломи самовољу царске власти, ма тај наук био и скупо и прескупо плаћен, онда ће његов крај ускоро доћи. СТАМБОЛИСКИ, ВОЂ АГРАРАЦА Ако се тражи одговорност, онда је

краљ Фердинанд кривац и срцем и душом. Али не треба да се заборави, да су криви и они, који за толики низ година, нису ништа предузимали, да самовољу краљеву ограниче. Ако се каква корист извуче од 17. јуна, биће тз, што ће се помоћи да проч цвета и триуфује народна воља на супрот краљевој. То би нам била једина утеха. ДР. Н. САКАРОВ. 17. јуни је памет краља Фердинадна. Кривични закон није ни потпун нити довољан да га казни. Линч народни на жалост ниЈ'е организован. Злочин датира још од почетка његове владе. Плод двадесетседмогодишњег краљевог мудровања сазрео Ј'е 17. VI, када смо стављени пред дилему да бирамо између издајства и лудости. 17. јуна Аустрија је тријумфовала, када је растурен балкански савез и када је почет савезнички рат. ДР. ФАДЕНХЕХТ. Време је већ да се престане са жалопојком за несрећу у којој је бачен бугарски народ једном грандаманском, авантуристичком и изда)'ничком политиком. Потребно је да сви ратници увиде у здрав смисао демохратске управе, и стану против коалиције личног режима. А. БУРОВ. 17. јуни је највећи злочин противу бугарског народа. Здрав инстинкт народа, још од првог момента, показао је наНикакве заинтересоване силе не моНикаквих заинтересоване силе не могу да измене то уверење. М. ТАКЕВ. Седамнаестог јуна одлетели су као тица из нафеза, сви планови и идеали Бугарске за један дуг низ година. Највећи дуг народни је да стане као један човек и узвикне злочинцима: к с&би руне!

— Дустријанци осмзтрају Београд и Србију. Псслед.њих дана, врло често се виђају аерог.пани нзд Србијом. Они долазе са сезерз, облзтају оно Београда и београдске окзлине и продужују свој лет чак до Ниша. Нешто трзже. Прекјуче је, у 5 1 часова, прелетео преко Жаркова и Раковице један аероплан. Одлетео је у правцу Гроцке, на емсини од 1000 метзра. Пола сата доцније, над Сталаћом је примећен један аероплан, како у нзјвећој брзини лети према Кишу.

Г. ПАШИЋ је данас изјавио руском посланику, да за Грчку и Србију нема фактичке могућности да се врате на питањв о арбитражи у тренутку, када се обе земље налазе у правом, и ако не објављеном рату, с бугарсном, који је ова изазвала

ИЗБОРНИ СПОРАЗУГЛ ОПОЗМЦИОНИХ СТРАНАН А. — ИЗБОРКИ РЕЗУЛТАТ ПО ОКРУЗИМА И ВАРОШИМА. — ПОРАЗ ВЛАДЕ, ПОБЕДА ОПОЗИЦИЈЕ. Интересовање за изборе, ноји се имају извршити 1. августа, постаје све веће у колико се ближи дан избора. И ако је данас немогућно тачно прорећи изборни резултат, јер се избори врше под изузетним околностима, ипак се донекле, на основу броја гласача са прошлих избора, може одредити на чијој ће страни бити већина. Ово је у толико лакше, што је споразум између опозиционих група свршена ствар. Опозициони блок ће, дакле, истаћи У целој земљи — и по окрузима и по варошима — заједничке листе. Више је но сигурно, да ће удружена опозиција добити не само већи број гласача, но и већи број посланичких мандата, него ли влада. У најмању руку, ма колико био силан утицај новца и полицисног апарата, опозициони блок, ако бУде спроведен у

свима окрузима и зарошима, добиће 90 посланика. Пораз владе, у томе слУчају, неизбежан је. Кабинет г. Пашића остаће без кворума; састав нове владе мора бити поверен опозицији. Према распореду гласова са прошлих избора, избора из 1912 године, посланички мзндати између владе и опозиционог блока били би овако распоређени. а) ПО ОКРУЗИМА 1. ) београдски ок.руг: блок 5, радикали 3; 2. ) пиротски окрУг: блок 4, радикали 1; 3. ) топлички округ: блок 4, радикали 1; 4. ) руднични округ: блок сва 4; 5. ) смедеревски округ: блок свих 7; 6. ) т и м о ч к и округ: блок 3, радикали 5; 7. ) чачански округ: блок 2, радикали 5; 8. ) У ж и ч к и округ: блок 2, радикали 5; 9.) пожаревачки округ: блок 9, радикали 4, социјалисти 1; 10.) подринсии округ: блок 7, радикали 3, социјалисти 1;

11. ) н и ш к и округ: блок 4, радикали 5; 12. ) моравски округ: блок 7, радикали 3; 13. ) крајински округ: блок 2, радикали 4; 14. ) крушевачки округ: блок 2, радикали 6; 15. ) в р а њ с к и округ: блок 7, радикали 5; 16. ) крагујевачки округ: блок 4, радикали 5; 17. ) ваљевски окрУг: блок 6, радикали 2. Према овој прогнози (под претпоставком да не буде успелих дисидентских листа и да блок буде спроведен у свима скрузима) укупан резултат по окрузима био би овај: а) блок = 79 посланика, б) радикали == 57 посланика, в) социјалисти — 2 посланика. б) ПО ВАРОШИМА 1) Београд: блок 3, радикали 1; 2) Ниш: блок 2; 3) НрагУјввац: блок 2; 4) Ваљево: блок 1; 5) Врање: радикали 1; 6) Пзраћин: блок 1; 7) Неготин: блок 1; 8) Лозница: радикали 1; 9) Крушевац: радикали 1;

10) Ћуприја: блок 1; 11) Прокупље: блок 1; 12) Јагодина: радикали 1; 13) Ужице: радикали 1; 14) Пожаревац: блок 1; 15) Свилајнац: блок 1; 16) Зајечар: блок 1; 17) Смедерово: блок 1; 18) Шабац: блок 1; 19) Лесковац: блок 1; 20) Књажевац: радикали 1; 21) Чачак: радикали 1; 22) Пирог: блок 1; 23) Алексинац: блок 1. Преам оваквој прогнози, заснованој на распореду гласача из 1912године, ако опозиционе групе истакну споразумче листе у све двадесет и три вароши, укупан резУлтат ће бити овај: а) блок = 20, б) радикали = 8. Према нашој прогнози, опозициони блок ће, ако У свима окрузима и варошима буде спроведен, победити на изборима. Укупан резУлтат у окрузима и варошима био би овај: а) блок = 99 посланика, б) радикали = 65 посланика, в) социјалисти = 2 посланика. Али, пошто су у изгледу дисидентске листе, нарочито опозиционе,

Бш голуб — ЖАН РАМО —

у миогим окрузима, то је више но ворсвак-ш, да «е оаа наша прогноза бити делимичко измењена. У најгорем слУчајУ, ма каква средства употребила влада, да до већине дође, опозиција мора добити бар 88 посланика т. ј. већину. Изборна борба, овога пута, биће огорченија но икада. И влада и опозиција верују, да ће пред бираче изаћи с дсвољно примамљивим паролама. Везујући опште народне ратне уопехе за своју странку, радикали верују да ће, мало агатицијом, а повише новцем и попицијом, добити већину посланика. Опозиција, међутим, излазећи пред народ с читавим низом оптужаба против кабинета г. Пашића, верује да ће њихов споразум у свима окрузима и варошима донети сигурну победу опозиционом блоку. Више је но сигурно, да ће изборни резултат, — ако опозициони блок буде остварен у свима окрузима и варошима — донети болна изненађења влади и њеној већини. Буде ли опозициони блок само делимично остварен, онда ће радикали, примењујући сва правила изборне стратегије, сортирати себи већину с којом ће моћи да раде У Н. Скупштини. Демократа.

Сви су читаоци упознати с тргом Св. Марка и с голубовима који се окупљају на овоме тргу: о овој реткости несумњиво оу чули врло дивних опзжања од многих путника и путописаца. Али нико ко није видео голубове на тргу Св. Марка, не може замислити шта су. Треба изаћи на овај знаменити трг и видети хиљздама сивих, готово црних,голубова који се фамилијарно шетају и смело прилазе рукама многобројних путника да из шзка једу жито. Стога, од јутра до мрака, можете на тргу Св. Марка видети како врви свет. Са свих страна земљине лопте долазе туристи да се диве не само овом дивном тргу с његовим мраморним и златним базиликама и с његовим еелгантним статуама, већ и обо нарочито — голУбовима, овим венецианским краљевима, овом укра су Италије. Продавци жита непрестано су на пијаци и по скупе паре продајУ прегршти жита путницима, а нарочито Американцима. Путници воле овеголубове, голубови воле њих. Требабацити јадан поглад на трг. Голубови у малим групицама и У већим групама слећу на шаке путника, на ра»•ена и на глаау њихову. Даме косе