Pijemont

ВројЈ174.

п и;ј»е м о н т

Стр. 3.

кандидовао, овога пута ће се кандидовати у срезу нишком. Он ће бити носилац самосталске листе за округ нишки. КОНФЕРЕНЦИЈА ОПОЗИЦИОНОГ БЛОКА. На Иван-дан, блок опозиционих стрзна.и за срез поњанички одржао је ионференцију на којој је решио које се припреме имају извршити за изборе. РАДИКАЛИ У НИШУ. Међу радикалима округа нишког дошло је до несугласица. Михаило, син пок. Станка Петровића, који је на прошлим изборима одвојио листу, прети да то и овога пута учини, ако се понова кандидује Михаило Срећкозић, досадашњи народни посланик. Кгко сазнајемо, Михаило је изјавио, да га је његов пок. отац Станко заветовао, да свим силама ради да Ми тјло Срећковић не буде ра^ јлкзлни посланик, пошто је он био његов заклети непријатељ. зко Михаило Петровић има за ј 5 :м врло велики број присталица ТО СЗ утврдило НЗ' прошлим изборчма — радикали се труде, да га снлоне да се овога пута не кандиДУЈе. Г. СТОЈАН ПРОТИЂ.

становницима оних села које је заузео, дз' је дошао да успостави ред и мир у земљи. Према информацијама из Костура, данас се посигурно очекује да Епирци окупирају Корицу. Атина, 26. јуна. После борби, које су трајале три дана, трупе епирских устаника заузеле су синоћ Корицу. Албанске трупе су испред одушевљеног налета Епираца побегле. Заробљено је више албанских војника. Приређен је одушевљен дочек ослободиоцима. Према сигурним информацијама, Албанци су напали неке одреде грчких трупа близу Костура, али су били одмах одбијени и растурени. Грчке трупе нису прешле у наступање. Хаг, 25. јуна. Министар војни је добио депешу, у којој му се јавља, да су Епирци и устаници заузели Корицу 23. јунау вече. Албанске трупе су побегле. Холандски официри живи и здраеи, налазе се на путу за Валону.

Конгрес Шшт официра — Једна одлука против краља Фердинанда. —

Ми смо раније јавили, да се г. Стојан Протић збзг несугласица између г. Ђоке Брачинца и попа Минића, неће кандидовати у округу крушевзчком него у округу врањском. Како смо сад сазнали, г. Протић ће се ипак кандидовати у округу крушевачком, пошто су несугласице уклоњене. Споразум је постигнут на тај начин, што ће носилац радикалске листе бити г. Ђока Брачинац а тек пети на листи поп Минић.

— Граф Берхтолд реферише цару о зешењима министзрског савета. Беч 20. јуна. Аустријски посланик у Београду, барон Гизл, конферисао је прекјуче и јуче више пута са графом Берхтолдом. Он ће остати у Бечу док се не врати грзф Берхтолд из Ишла да би добио инструкције. Ишл, 25. јуна.

Јуче је завршен у Софији конгрес бугарских резервних официра, који је трајао три дана. На конгресу је израђен један ме^орандум у коме су изложени захтеви резервних официра. Између осталога, бугарски резервни официри захтевају, да се још у овој сесији поднесе Собрању закон, који предвиђа да се врховни командант за време рата бира из редова бугарских генерала. Овим заноном бугарски розервни официри желе, дз генералисимус не буде више неодгозорни кргљ, него одгозорни генерал. Меморандум је, као што се види, уперен против краља Фердинанда. Нарочити делегати предали су пс један примерак меморандума председнику владе, председнику Собрањз и свимз шефовима странака у опозицији. - Распоред сталних учитеља по расписном стечају за сеоске школе. —

Министар иностраних дела граф Берхтолд, у пратњи саветника посланства графа Хојоша, стигао је јутрос овамо. У 8 и по часова изјутра граф Берх толд је био примљен у аудијенцију код цара, коме је поднео извештај о прекјучерашњим решењима министарског савета, као и о текућим пословима. Аудијенција је трајала до 10 часова. №ш | Елиру — Заузеће Корице. — Борбе у близини Костура. —

Министар Просвете претписом својим поставио Јв за сталног учитеља, за БЕОГРАДСКИ ОНРУГ: Срез врачарски Винча, /Бубомир Николић ; Жарково, Петар НичиН и Ружица ДабиНка ; Рушањ, Рема ГрујичиНева, Мали Мокри Луг, Гаврило БујошевиН; Рипањ,; Јелеиа МаџаревиН, Железник, Василије ВукомановиН. Срез грочански. Врчин, Даринка ГојковиН; Умчари, Михајло ЗаставинковиН и Даница ЗаставинковиН ; Срез колубароки Барошевац, Милорад РакиН и Вукосава РакиН ; * Венчане, Миодраг В. ЈеремиН ; Срез космајски

Беч, 26. јуна Јављају из Солуна, да је вођа Епираца, капетан Вардас, изјавио

НеменикуНе, Ружица Д. РужиНка; Парцане, Анка БојовиНева ; Ропочево, Светозар ЛазиН и Олга ЛазиНка. Срез лосавски ВраниН, Душан М. МариновиН и Даница Д. МариновиН. Умка, Петрија Д. СимиНка. ОКРУГ ВАЉЕВСКИ Срез ваљевски Бабина Лука, Милан ИвановиН; Јовање, Живојин ИсајловиН ; ПоНута, Зорка ВиторовиНка и Душан ВиторовиН ; Робровица, Десанка Св. ГојковиНка. Срез колубарски БабајиН, Симеун ИвковиН; Срез подгорОки Острушње, Владимир ЧочиН, Г. Буковица, Јулка РумениНка; Осечина, Драгољуб МилосављевиН. Срез посавски Грабовац, Милица АксентијевиНка ; Јошева, Богољуб ЈевтиН ; Трстеница, Сава ПауновиН ; Срез тамнавски Вукона, Миленија >ТошовиНкг^; Јабучје, Добривоје СтојниН ; Тврдојевац, Милева ФилиповиНка и Видоје ЂериН. ОКРУГ ВРАЊСКИ Срез јабланички Д. Коњувце, Ћира С. БазовиН; Оране, Александар ЈанчиН; Слишане, Владимир СтојановиН. Срез лесковачки Ораовица, Милутин АранђеловиН; Мрштане, Димитрије ИлиН; Јашуња, Милоје СтојановиН; В. Грабовница, Александар СпириН; Бунуша, Ђорђе ПоповиН; Бабичко, Душан ЦакиН; Срез пчињски Тибужде, Милан ТрајновиН. ДРШВНН|0Д00Р — Продседници бирачких одбора.Казне за непримање дужности. У току последња два дана Државни Одбор, поред раније постављених председнина бирачких одбора у оокрузима: београдском, ваљевском, подринском, пожаревачком, смедеревском, крзгујезачком, моравском и крајинском, поставио је председнике бирачких одбора и у окрузима врањском, нишком и крушевачком. Пошто је постављењем председника бирачких одбора у оних осам округа исцрпен број кандидата из Београда, који за то имају услова, у ова три округа постављени су за председнине бирачких одбора чиновници и учитељи из дотичних округа. И у осталим окрузимз Државни Одбор ђе, у недостатку кандидата са факултетском спремом, за председнике би. рачких одбора постављати и учитеље. Сем тога, Државни Одбор на јучерзшњој седници решио је, да се сваки постављени председник бирачког одбора мора примити те дужности, иначе ђе бити кажњен затвором до три месеца и новчаном казном од 100—150 динара. Казна неће важити само за оне, који непримање ове дужности оправдају болешћу. Ово оправдање мора се учинити у року од 10 дана! од дана објаве имена председника бирачког одбора у ,,Срп ским Новинама".

ОШп оАи — Тајанствени кестанаи једног осуђенииа. Јуче је нестало Владимира Јовановића, осуђенииа београдског иазненог за-

вода, који се налазио на раду у Толчидеру. Осуђеник Владимир, који је родом из села Добрње, у пожаревачком округу, осуђен је на три године робије. Због опасне крађе извршене у поврату, Био је малолетан и од осуде је издржао две године. Пошто је био од најмирнијих и најпослушнијих осуђеника, Управа Завода мисли да Владимир није извршио бегство, него да се удавио у Сави у коју је јуче пре подне кришом отишао да се купа. Наређена је истрага, да би се утдрдило, шта је у ствари са овим малолетним осуђеником. Стазомо и путевимв Господине Боеме, Ви сте одавно утврдили да човек не види оно што јесте, него оно што хоће. Нечисту савест треба тражити врло често тамо, где се на први поглед само неувиђавност слути. Докле цео свет гледа у сарајевском атентату последицу рђавог режима и полицијске неспособности, дотле Аустријанци траже виновнике чак у Београду. Да је у Босни режим бољи, атентата не би било ; да је у Сарајеву полиција иао у Београду, атентат не би био извршен. Ја знам једнога београдског полицајца који је, недавно, при дочеку високих личности са стране, ухапсио и свога детектива. . . Истина зато што га, прерушеног, није могао да позна. . . Сенка.

Пашић код престолонаследника Јуче у 10 сати пре подне председник владе г. Никола Пашић био је код Престолонаследника Александра, код кога се задржго у посети пола сата. Измене закона о радњама Због великог броја жалби против отварања и затварања радња, Трговачка Комора је умолила Министарство Народне Привреде да се постојеће уредбе о томе у неколико измене. Мчнистарство је у начелу пристало и тражило од Коморе да му предложи измене. Помиловања на Петров дан Јуче у 9 сати пре подне Министар Правде г. М. Ђуричић био је код Престолонаследника Алексгндра. Ова министрова посета трајала је пола сата. На њој је он реферисго Престолонаследнику која лица осуђена на робију и затвор, по мишљењу и реферату саветодгвног одбора, треба помиловзти о Краљевом рођен-дану на Петров-дан и којима од њих треба смањити издржавање казне. Према споразуму до кога се дошло овсм приликом између Престолонаследника и Министра Правде израдиће се у току дашшњега дана указ о помиловању и смањењу казне осуђеним лицима. Тај ће указ Престолонаследник одмах потписати и он ће се публикозати на Петров-да^н. Међу лицима која ће бити помилована, нзјвећи је број подофицира и редова у активи и резерви, која су осуђена на затвор и робију за кривице учињене у рату.

Унапређење контролора По наредби Министра Грађевина, јуче су одржзли седницу Железничксг Одбора директор железница, помођник директора и начелници егзекутивних оделења. На седници је псред осталих решења, донета о‘длука и о унапређењу извесног броја котролора. Риболов на Дојранском Језеру Између наше и грчке владе постигнут је споразум, да се ових дана одреде делегати за једну мешовиту комисију, која ће отпутовати у Дојран, проучити поилике о риболову на Дојранском Језеру и о томе донети нарочиту уредбу, која ће се поднети обема владама на потврду. Потребу ове уредбе изазвале су честе размирице између нашег и грчког становништва око риболова. Кандидати за рачуноиспитаче Главна Контрола пОднела је Председништву Министарства предлогда се у нове крајеве пошље 12 ргчуноиспитача Главне Контроле. Уједноје упутила и списак кандидата. Жалбе на порез Из Скопља, Велеса, Приштине, Ђевђелије, Тетова и других места у Новој Србији, допутовали су у Београд изасланици ових вароши, који су јуче и прекјуче скупа посетили Председника Министарства и председника Пореске Управе и жалили се на несразмерно разрезани псрез. Ако им се бнр обећањима не изађе на сусрет, они ће тражити да изађу данас пред Престолонаследника. Нова пошта Према решењу Министра Грађевина, од 1. јула ове године отвориће се поштанско-телеграфска станица у Сараорцима, у округу смедеревском. У исто време укинуће се, до идућега скупштинскога сазива, пошта у згради Народне Скупштине. Курс за неписмене војнике Од 1. јула почеће у бањичком логору курс за неписмене војникевардгрскога пука. Министар Просвете одредио је за управника курса г. Уроша Благојевића, са још 22 београдска учитеља, који ће се по завршеном двомесечном курсу наградити према предлогу команданта пука и управника курса. Неписмених регрута у овоме пуку има 1391. Повластица за пчеларе Јула месеца ове године држаће се у Прагу свесловенски пчеларски конгрес. Наша Жалезничка Дирекција одобрила је свима учаеницима свога конгреса повластицу за вожњу железницама у четвртину цене. Бачки слет У недељу, 22. овог месеца, држан је у Бољевцу слет ђака народних школа из среза бољевачког. Министарство Просвете није послало свога изасланика>., пошто је за ову одлуку касно било извештено. Нова управа Прошлз недеље држана је скупштина Друштва за Социјалну и Економску Политику, на којој је усвојен нов статут и изабрана нова управз. Управа се конституисала о-

вако: за председника је изабран г. др. Мика Поповић, за подпредседника г. др. Коста Јованоаић, за благајника г. др. Драг. Дучић, за администратора г. др. Душзн Пантић, за секретара г. др. Ф. Винтер и за књижничара г. др. С. Кужељ.

БЕЛЕШБЕ ВЕРЕНИ. — Г. Милан Стевановић, секретар окружног одбора из Врање, верио се са г-цом Мицом, ћерком Милутина Станојевића, народног посланика из Зајечара. ЦИГЉАНА ВАСЕ ТЕШИЂА има на евоме стоваришту цигле и црепа првог ивалитета. Поруџбине се могу вршити у радњи г. г. Вељковића и Станића (телефон 631) а такође и на самој циглани — телефон 1121. Услуга брза и тачна. Цена умерена.

КЊИЖЕВНОСТ УЏБЕНИК НАРОДНЕ ЕКОНОМИЈЕ Д-р Јован Крикнер, в. секретар Трговачке Коморе и наставник Народне Економије, израдио је и за који дан даће у штампу уџбеник Народне Економије. Уџбеник обухвата како теоријску тако и практичну Народну Економију, а подешен је за употребу трговачких академија и школа као и за репетиторијум ученика Универзитета. Књига ће изнети око 20—25 штам паних табака а цена јој је 5,— динарз, Претплзту прима сам писац.

Кроз Веогрод — Репортерске белешне. КАКО ЛЕНКА ПЕВА. . . Ленка Лазић, певачица, тужи неког Анту, кочијаша, да јој је „брезобразник" казао кано је она „последња женска" и још много других ружних ствари, које се не штампају. Она истом Анти не зна ни стан ни гтрезиме—знате, то је интимно кафанско познанство — али му зна нумеру од нола на основу чега га — кано се Ленка згодно у својој тужби изјасни — „полиција врло лако може добавити". „НИТ ПАС КОСКУ ГЛОЂЕ, НИТ ЈЕ ДРУГОМ ДАЈЕ”.. Јуче нени приљ’ Макса Костић, који је иначе родом из Баната, тужи своју рођену жену Нату, да му је одбегла за другим. Дабевљена Ката тврди, да није она, и Боже сачувај, сама одбегла другом, већ је исти Макса „фуртум" тера од куће. Приљ’ Макса на то вели: ако сам је отерао моја је, па и да је отерам кад не вреди ни луше дувана, али не сме она мене да „бранира" и да се јавно вуче са другим., Па опет тужи своју жену Кату, Зар не подсећа ово на ону народну: „нит пас коску глође, нит је другом даје". „БАС” И „ВИОЛА". Напио се у суботу у вече неки Ђоле Циганин, што свира у „бас"; напио се нако то већ само уме чубурски Циганин и, онано пијан, завади се „због неки музички инструменат” — у овом случају музичке инструменте је престављало једно парче калофона — и у тој завади набије своме фах колеги Перици, што свира у „виолу" столицу на главу. А Перица, јако осетљив човек, залепио марку од банку, па тужи Ђоле басисту за лаку повреду и јавну увреду.

Г. Робен се бранио. Он није имао ову намеру. И, под изгозором да хоће да дозна да ли је Жанина наишла на леп лријем у Белпеиру, он поче запиткивати Жанину. Његова питања, у исто време значајна и очинска, учинише да ое црвенило попне собарици до самих ушију. Робен је помилова по образима, тако де Жанина осети да у једном тренутку задрхташе руке пасторове од узбуђења пасторова срца. Робен је исповедао Жанину сасвим ревносно. На тај начин, он је докучио: да је Бланкадор изишао на кожу заједно са својим слугом Жакменом Тардивалом, и да се он неће вратити до мрака кући. Што се тиче Г-ђе де Троа-Мар њу Бланкадор није од еиноћ видео. Снабдевен овим обавештењима, Робен остави Жанину. Питао се: да ли није прерано да направи посету — г-ђи де Троа-Мар. Али, нако се био упутио ка апартману ове госпе, он се сусрете са Г. Момзеном који је отуда изилазио: — Ја сам срећан што се сретамо, Робене, — и дебели Момзен пружи руку Матији, — јер имам да вас упознам с више детаља. Пођите дакле са мном доле у салу, где ћемо говорити удаљени од индискретних људи, ноји су кадри да оборе кућу и најбоље и најсолидније сазидану ! И, када се Божји људи затворише у једну собу која је служила место библиотеке и место оделење у коме се чувало семе и аимсии плодови, Г. Момзен седе и поче говорити: —И, пре смга, морамо поКи од тога

гледишта: да је апсолутно потребно да свим силама својим помажемо свога пријатеља Корлоја. Кад упознамо вредност његових непријатеља, умећемо га лако помоћи и умирити своју савест. Противу безбожника сва су средства допуштена. Г. Момзен тада уздахну и настави: — Али, ситуација је веома мучна, и ја дрхтим кад помислим да нису далеко опасности које могу за навек сурвати Корпоја.. Треба стати на браник његових интереса!.. И, пре свега, јесте ли могли видети овога младога интенданта и дознати његове лланове. Г. Робен, утучен, учини знак одрицања. Момзен настави: — Што се тиче мене, ја сам могао на несрећу разговарати са Г-ђом де ТроаМар. Али наш је разговор био кратак. Јер ова жена је веома лукава: она имз уши, али не чује... Г. Матија Робен слушао је Момзенов говор. Али се и питао: где је крај овој беседи ? — Треба сада, драги Робене, да вас упознам с пројектима који су ми мили и који ће нас уверити да ли их небо помаже. Данас кад ми имамо потпуно поверење један у другога не треба ништа од вас да кријем. И докле је Робен, врло почаствован од стране Момзенове, пажљиво слушао Момзен је излагао своје планове. Диплесис Г Морнеј ускоро ће бити у Монтобану где ће одржати одржати скуп синода иоји има да изврши извесне прешне реформе у Црнви. Треба радити да Момаен аауаме прво место у конаисто-

рији, а Корпој да уђе, у својству саветника, у конзисторију. Краљ јако поштује и цени Корпоја. Анри IV га је често називао својим пријатељем". Дакле, неопходно је потребно да се Корпој сласе. Његова пропаст спречила би Момзена да буде изаберан за председника: — Неопходно је потребно, Робене, неопходно је потребно да успемо, и нека ово остане тајна!.. Ми располажемо већином гласова, у осталом, ту је глас ваш, глас Жана Текстора.. Али, чувши ово име, Робен направи гримасу. Он је мрзео овога младога сеештеника који је био већма уважен од њега. — У Жану Текстору — рече он — обилује дух распасаности који ће пре а после одвести цркву пропасти.. ако се само не васпостави у њој ред. — Ја га, уосталом, познајем, Робене, и знам да он није извор енергије и дисцнплине. Али, његова дубока ученоот и знање теологије, ауторитет његове речи чине од овог ученика стуб конзисторије. Милерови и Копфишеви као и Оноратус заклињу се само њиме.. Ето, стога ваља бранити своје интересе.. Жан Текстор је у Женеви у овом часу, али, кад отуда дође, довешћу га овде.. — Врло добро — рече Робен са окрушеношћу. Али, не видим накву помоћ може Текстор указати нашем Корпоју? — Он ће нам бити кориснији но што ви мислите. Знајте да је он лел и да то знају све жене. Ова Маргарита.. Али, труба већ објави да је време ручну, и пастори морадоше преиинути рааговор и упутити св у трпвзерају.

Иста јела, исти сто, иста лица.. све досадно и свима досадно... Једино је Маргарита била расположена. Понривала је Бланкадора погледом пуним чежње и љубави. Нарочито при помисли да ће вечерас бити заједно с Бланкадором... Али, када се повукла на хладан пријем. Орас је био врло мало грациозан. Он објави: да се тврдо решио да напусти служење и да се одаде витештву у правом смислу ове речи. „Боже ! говорила је у себи Маргерита у очајању.." — Овај ме живот тишти — прошалута Орас. Колико сутра, ја ћу отлутовати... постаћу војник. Маргарита зајеца сва у сузама: — Шта ! говори ! шта ти је ?.. Зар хоћеш да умрем од туге? ... Али, шта холеш? Шта ти неостаје ? — Нећу ништа, не тражим ништа ! повика Бланкадор ноји је без сумње изгубио стрпљење. — Зар ти користи што јецам и што плачем? Иди и остави ме!.. Или боље рећи: не! овај кревет је твој, ја морам ићи !.. Збогом ! И Орас пође к вратима, али Маргарита потрча за њим — толико јој је снаге и лакоће давало очајање, — ухвати га узвикујући: — Он ће се убити, св. Богородице, он ће се убити! На шум, собарица Жанина дотрча из оближњег кабинета у коме се налазила, и пребаци Бланкадору: — Ах! гослодине ! госпа је тако добра! Како јој можете задати толино му-

на !.. Ах! Боже мој!.. Она ће умрети, уверена сам!.. Госпођо!.. Госпођо!.. И она потрча Маргарити и стаде јој својим марамчетом брисати сузе узвикујући: — От ! господине! госпа је тако добра! — Ако не свршите с том кукњавом обе, — изјави Бланкадор, — ја ћу одмах отићи одавде. Танав сиандал на овом месту убија ми свану репутацију! Што се тиче тебе, Жанино, ја те молим да идеш у овај кабинет ! И собарица оде не противећи се. Тада барон Бланкадор обдари удовицу дивним уздахом замахну те је удари шаиом. Г-ђа Маргарета устаде и понова леже не проговоривши ни једне речи. Али, после једног тренутка, баци се Орасу у нзручје, без суза, и затражи од њега опроштај: — Ја знам шта хоћеш, н то ми можеш слободно иазати. Сутра ћу ти дати један поклон. И, тако ми вере коју исповедам као часна жена, ја ћу ти платити онога дана када Норпој буде уредио свој рачун, нешто што се усиоро мора догодити. Бланкадор начуљи уши: „У чему се састоји ова историја „ рече он у себи. И саслуша Маргариту која му исприча онолности дуга де Корпоја. Али, она му не каза и величину дужне суме. — Ти ћеш ми помоћи да наллатим овај дуг, је л’? И, затим, теби је познато да се одавде нећу удаљити док ми се све не исплати. —Е, моја! рече ои тада. — Ои ђгга

држати под кључем све дотле док га не ослободиш обавезе. — Не бој се, драги мој ! Ти не знаш да су мени обезбеђене моје хартије од вредности и сви донументи који се односе на овај дуг. Кад год хоћу, могу их предати банкарима у Монтобану, што би била пропаст за Корпоја ! Орасу је изледало све лако, будућност се пред њиме ширила. Он остаде будан целе ноћи, излежући своје планове. Хтео је да докучи колико ће поклон бити који му смера дати Маргерита. После прерачуна, он с езаустави на цифри од хиљаду талира у злату и закључи: „Овај новац кад узмем, гледаћу да потражим срећу у Паризу. Тамо има изгледа да се уздигнем више и од Гиза. Главно је да измамим потпие Маргаритин и да наплатим дуг од Корпоја". — Ја сам много размишљао — рече он одмах изјутра Г-ђи де Троа-Мар, — и ево шта држим да је најбоље. Радо бих примио награду коју ми нудите (Бланкадор је ову госпу титулирао са: т и само ноћу).. Она ће свакако изнети хиљаду талира у злату.. Маргерита оста ћутећи. — Ова сума — настави Орао — једва ће накнадити губитне које ми је проузроковао овај несрећни процео. Ја ћу се обавезати да се још данас слоразумем о овој ствари с Корпојем. Дајте ми, дакле, једно писмо пуномоћотво и обавежите ми се да ћете ми исплатити новац који ми будете обећали. (нмтаакће ее) 4 тш^тт