Pijemont

Стр.52.

„II И Ј Е М4 II Т“ — — — — —

Ј« другог позива има према себи четвр- раза, замолио Русију за посредовање. ту бугарСку дивизију, шумадијска дваиавсту бугарску дивизију.

НА СТАРОЈ ГРАНИЦИ се продужава гоњење Бугара, који безобзирце беж ена своју територију. БежеКи они руше и пале све што се може слалити, Док је на бојишту релативан мир и док се врше све припреме за нове сукобе, праве се разне дипломатске комбинације. У БЕЧУ у службеним круговима изјављују, да су кабинет европских сила повели дискусију о сазивању европ. конгреса на коме би се имало решити сва балканска питања, ла и она, која су претресана на амбасадорској конференцији за финансије. Бечко мистарство спољних послова прима ову идеју веома повољно, јер у њој, налази довољно гарантије за очување европског мира. У ПАРИЗУ владе опште мишљење, да је акцијом Ру муније ситуација погоршана. У интересу је балканских држава и саме Бугарске, да се што пре обустави борба и избегне евентуална акција Аустроугарсне. Листови изражавају наду да ће Бугари пристати на заједничку границу између Србије и Грчне и компензацију Румуније и да ће се задовољити целом Тракијом ноја им остаје. УСЛОВИ СРБИЈЕ И ГРЧКЕ према писању „Н. Сл. Пресе" јесу : 1). Бугарска признаје да уговор, који је склопљен између Србије и Бугарске 1912 године више не постоји и да се подела од Турске освојених земаља мора извршити на основу новооствореног стања; I). Бугарска пристаје да поново (?тули у Балкански Савез. У БЕРЛИНУ су вести о опигтем поразу Бугара изазва ле сензацију. Што је Данев, после по-

бугарска упорност тумачила се у Берлину тиме да бугарска влада рачуна на русну потпору. Изгледа да је Бугарска влада рачунала и на помок аустроугарске монархије али је бечки кабинет последњих дана напустио бугарску. То се у берлинској штапми констатује с задовољством. У лолитичким круговима се држало и раније, да је граф Берхтолд сувише стављао на бугарску карту. То је био узрок лоследњим несугласицама између Беча и Берлина. [ЈИ И ИЈПЈОВ — Обноза дипломатоких односа. —

Софија, 28 . јуна. Краљ је примио у свечану аудијенцију новог грчког посланика, Наума, који му је предзо акредитивна писма. Грчки послзник у своме говору рекао је: „Поступајући по упуствима крзљевске грчке владе, слободан сам уверити Ваше Величанство, коме изјављује своје најдубље поштовање, да ђу све своје напоре употребити у циљу учвршћивања добрих односа између Бугарске и Грчке и да ћу рздити да се створи нова ера слоге и мирног развитка између две суседне земље, које имају толико заједничких интереса". Краљ је у своме одговору поновио исте изразе и додзо је, да га може уверити о његовом поверењу. То поверење и сарадња моје владе биће вам зајемчено у извођењу мисије, коју сте поззани да иззршите.

Аустријске претње Предстивиу Беогроду — Барон Ги8л у министарству Спољних Послова. — А устријски захтеви. — Држање српске владе —

Аустријски посланик у Београду, барон Гизл, посетио је јуче пре подне, у десет часова, председника владе г. Николу Пашића, у Министарству Спољних Пословз. Код г. Пашића је барон Гизл остао пола сата. Из поузданог извора смо сазнали, да аустријски посланик још није учинио српској влади никакву представку. Разговор је био чисто приватног карактера. ДРЖАЊЕ СРПСКЕ ВЛАДЕ. Изјава, коју је председник министарства, г. Никола Пзшић, дао београдском дописнику „Аз Ешта", учинила је непозољан утисак т^а погитичке кругозе у Аустро-Угарској. Из ње су аустријски политичари видели, да се Србија није уплашила. Пештански листови пропраћају изјаву негодовањем. „Аз Ујшаг” сматра, да је изјава „лудо циничка"; „Пешти Хирлап" сматра, да се речи г. Пашића не смеју примитиза готов новац. „Ми на основу те изјаве закључујемо, вели „Пешти Хирлап", да Србија не зазире од оружанога суиоба. У томе савакако игра улогу и вест „Рајхпоста" о задржавању руских резервиста..." Аустријска штампа види у речи-

ма г. Пашића „дз ће Србија учинити све што би свака друга цивилизована држава учинила на њеном месту”, гаранцију да ће савети из Беча бити послушани. ИЗМЕНА БЕЗОПАСНИХ НОТА. Готово сва европска штампа, сем аустријске, гледа оптимистички на затегнутост која је, после сарајевског атентата, нзстала између Србије и Аустро-Угарске. Римска „Трибуна" закључује да неће доћи ни до каквог енергичног корака у Београду, и да ће се све свести на измену безопасних нота. Француска штампа сматра да Аустро-Угарска неће бити толико неувиђавна да, једном неоправданом акцијом, доведе у опасност европски мир. Руска штампа стаје енергично на страну Србије. „Аустрија нема права да тражи, вели „Рускоје Слово", да она врши увиђај на српској територији. За љубав графа Берхтолда, не може се Србија одрећи своје самосталности. Србију ће помоћи цео цивилизовани свет кад се буде борила за своју-самосталност." КАД БИ ДОШЛО ДО СУКОБА... Говорећи о могућности сукоба између Србије и Аустрије, „Рускоје Слово' вели:

Србија није више оно што је бижзјда Радивоје Тодоровић, а смањена је пре пет година. Она има сад најмр,-} казна са по две године бившем по-

прекаљених у ј лициоком писару Радовићу и бивдобро извежбаних ј шем чиновнику Управе Фондова М. њеној страни биће ј Петровићу.

ње 300.000 војника рату и довољно војсковођа. На Црна Гора и Румунија. Бугзрсиз ће[ бити нападнута од Грка, ако буде нзпала на Србију с леђа. У осталом, односи између Аустрије и Италије веома су затегнути због Албаније, и ко зна да ли би Италија одолела искушењу да се једним ударцем утврди на Јздранском Мору: узме Валону и добије Трст с околином. Док се не осигура од Италије, Аустрија се не може кренути на Србију. Али, поред све затегнутости, „Рускоје Слозо" мисли да неће доћи до рата, јер је ца|р Виљем задржаогра фа Берхголдз од авантура.

Док су овим указима помилована и лица осуђена за злочина дела и они који су за прљава дела осуђени, дотле нико од политичких криваца и новинара није помилован.

Буна 9 - Берат се продао устанициГпа Рим, 27. јуна. Агенцији Стефани јављају из Драча : Јуче предвече, епирски уста ници, потпомогнути грчком војском, заузели су Берат и све територије уступљене Грчкој Лондонским Уговором, осим четири села, које су албанске трупе, у немогућности да се бране, евакуисале. Становништво је побегло према северу. Једна група првака намерава учинити нов корак код устани■ ка ради преговора за мир. Рим, 28. јуна. Агенцији Стефани телеграфишу из Драча: Коричански прелат, који је одбегао у Берат, телеграфисао је својој влади: „У највећем узбуђењу могу вас известити да је Берат после тродневне огорчене борбе пао у руке грчких устаника, који су нас напали са стране Старова".

Изборнп борбо — Зборови и кандидације. — Дисиденти у радикалној странци. — Кандидација г. Пашића у Београду. — Кретање чланова главних одбора. —

— Указ о помиловању осуђених лица на робију и затвор. Престолонаследник Александар пот писао је три указа, која му је на потпис Министар Правде поднео а коЈа се сдносе на помиловање осуђеника и смањења осуђеничких назни. Првим указом скинути су окови стопедесетопици осуђеника, осуђени на робију, који су за време издржавања осуде покззали добро владање. Другим указом помиловано је од 1 даљег издржавања казне 60 осуђе-, ника, осуђених на робију и затвор, из београдског, нишког ц пожаревачког казненог завода. Трећим указом смањена је казна са ло двз године, једном годином и шест месеци осамдесеторици осуђеникз из сва три кззнена завода, осуђених на робију и затвор, д који су били доброг владања за вре>ме издржавања осуде. ~д чиновника су помиловани бивши поштар Жуниђ, бивши интабуЛсциони протоколиста варошког су-

Изборна борба се увелико води. Зборови и конференције, на којима се бирају кандидати, већ су у многим местима свршени. У многим местима ће се одржати у току идуће недеље. У половини месеца јула ће се одржати скоро сви окружни зборови, потврдити кандидатске листе. И онда ће још остати агитаторима, да својг ,1 умешношћу поведу 1. августа бирачке масе на биралиште. Скоро у свимз странкама појављују се незадовољства међу кандида. тима, али је нод радикала лично незадовољство узело врло велике размере. Сви су изглади, да ђе радикали имати у 3—4 округа одвојене листе. НАПРЕДЊАЦИ У ПОДРИЊУ. Напредна странка у округу подринском већ је утврдила своје кандидате. Носилзц листе је г. Павле Маринковић, адвокат из Београда, други на листи биће г. Драг. Муцић, досадашњи нгродни посланик. Први квалификовани биће г. Стеван Којадиновић, адвокат и члан главног одбора, СПОРАЗУМ У ОКРУГУ БЕОГРАДСКОМ. Народњаци и напредњаци истакли су за носиоца листе у округу београдском г. Живојина Протића, адвоката из Београда. Први квалификовани је г. др. Милутин Бошковић, надредњан, виши чиновник Народне Банкв, НАПРЕДЊАЦИ У ПОЖАРЕВЦУ. Напредњаци у округу пожаревачком истакли су за носиоца листе напредне странке г. Војислава Маринковића, народног посланика и директора Опште Привредне Банке. СПОРАЗУМ У КРАГУЈЕВЦУ. Народњаци и напредњаци су истакли за носиоца своје споразумне листе у округу нрагујевачком г. Стојана Нова 1 Ковића, вођу напредне стрзнкв, КОНЗЕРВАТИВЦИ У БЕОГРАДУ. Конзервативнв странка је решила да на изборима истакне у Београду своју листу. Носилац листе биће г. Јефта Стефановић, професор Универзитета, други на листи ће бити г. Милан Дуја, адвокат, трећи г. Ђорђе Богдановић, хотелијер код „Касине", и четврти г. Светолик Гребенац, уредник „Србије". САМОСТАЛЦИ У ВРАЊИОкружни одбор самосталаца за округ врањски утврдио је ред среских зборова на којима имају да се изаберу кандидати. Окружни збор, на коме ће се утврдити ред на листи, биће 13. јула у Грделицм.

САМОСТАЛЦИ У ПОДРИЊУ. Окружни одбор самосталне радикалне странке за округ подрински решио је, да се 13. јула одржи у Шапцу окружни збор на номе ће се дефинитивно утврдити листа и ред кандидата. КАНДИДАЦИЈА Г. ПАШИЋА. Београдски радикали су решили да 6. јула о. г. одрже збор, на коме ће се утврдити кандидатска листа за Београд. Носилац радикалне листе за Београд биће, по свој прилици, г. Никола Пашић, као што је то био и прошлога пута, САМОСТАЛЦИ У АЈ1ЕКСИНЦУ. Данас у 10 часова пре подне држаће самосталци из срезова алексиначког и моравског конференцију у Алексинцу ради бирања једног кандидата за оба среза, пошто, према утврђеном споразуму, другог кандидата имају да истакну народњаци. Конференцији ће присуствовати у име главног одбора г, г. др. Милан Марковић и Благоје Илић, народни посланици, Г. МИЛОРАД ДРАШКОВИЋ У РУДНИЧКОМ ОКРУГУ. Г. Милорад Драшковић, подпредседнин главног одбора дамосталаца отпутовао је јутрошњом лађом, преко Ваљова, за> руднички округ, Г. Драшковић ће провзсти у округу рудничком десет дана у агитацији, пошто је тамо кандидован за посланика, САМОСТАЛЦИ У СОКО-БАЊИ. На среској конференцији самосталаца за срез бањски, округ нишки, истакнут је за посланичког кандидата г. Теодосије Видојковић, председник општине јошаничке.

Стазоио и

путевима

Очекују се крупне ствари. Кнез Виљем, већ ненолико дана, конферише са Прен Биб Додом у Драчу.. Као нађео спаситељ, Пренк Биб Дода се јавља у последњем тренутку, и великодушно пружа, потучен ннезу руку. И цео свет управља очи у њега, задивљен. — Ко је тај човек? Какав је? се људи. То је, међутим, наш стари познаник. Јесте ли кад год видели слику како српсиа војска пролази кроз Драч? Пренк Биб Дода, то је онај велики клипан што јаши као сеиз иза каплара Вишњића, коморџије касапина из Ваљева. Боем,

питају

Претолата на „Пијемонт 1 стаје један динар месечно.

ност. А што је овај хришћански пас напујдао Турчина на мене, то је грех према Европи којој је потребна њена Русијз, против Азије. Карло је мртав, али ја проклињем успо'мену његову, као што проклињем свакога који би ме хтео спречити у похвалном предузећу дз Русију од западне Азије претворим у источну Европу. Срушићу сваког који ми квари посао, па ма ко то био, ма то био и мој рођени син! Настаде тајац. Последње речи додирнуле су осетљиво питање о сину Петрову из првог брака, о Алексију, који је, затворен у петропавловској тврђави, чекао на смртну пресуду, јер се дао завести да се противи очвву раду у цивилизовању Русије, а био је још и под сумњом да јв учествовао у покушајима буне. Прва, разведена жена, Евдоксија, живела је у манастиру Суздалу. Катарина, разуме се, није волела Алексија: стзјао је на путу њеној Двци; радо би га видела мртва, али није хтела да сноси кривицу за то. Како ни Петар није хтео узети кривицу на себе, то је саставио преки суд од 127 чланова, да суде сиђу његовом. Стога је ова тема нврадо претре-

сана. С невероватном способношћу да мења мисли и осећаје, Петар прекиде ћутање баналним питањем: — Камо ракије? — Овако рано нема за тебе ракије, дечко мој! — Катарина! — И лице му задрхта.* — Де, де, лаве! — прихвати жена и помилова му црну гриву која се накострешила. Из котарице извуче флашу и чашицу. Лав се разведри, истресе ракију, и смешећи се помилова снажна прса своје жене. — Хоћеш да видиш децу? — запита га Катарина да би га још разнежила. — Нећу данзс. Јуче су добили батине; па да ми после мисле као да трчим за њима. Држи их подаље од себе, под собом, иначе биће над тобом. Катарина је, занесена у мислима, почела да чита оно последње писамце. Одједном поцрвене сва и поцепа писмо у комаде: — Не мораш баш и глумицама писати! То је и сувише велика част за њих, а нама само шкоди. Цар се смешкао и није се наљутио. Он и није хтео да га пошље, поту-

рио га само да наједи жену; можда и да се похвали. По песку се чуше кораци. — Гле, ето мог пријатеља, лопуже. — Мир! — опомену га Катарина. Менчиков ти је прави пријатељ. — Диван! Једном сам га већ осудио на смрт као лопова и варалицу. Он живи, захваљујући само теби.... Менчиков (велики војсковођ, вешт државник, љубимац, неопходан, пребогат) у чијој кући цар и нађе своју Каћу, узлети уза скеле. Леп човек, француског изгледз, богато одевен, финих манира. Он поздрави цара церемонијално, Катарини пољуби руку. — Опет они! поче он. — Стрелци? Зар их нисам искоренио? — Израстају као пиревина. Хоће да ослободе Алексија. Завереници ће се састати вечерас у пет. — Где ? — На Наберешиој 14, на гозби. — Набережиа 14, записа цар на таблици. Даље? — Ноћас у 2 сата запалиће варош. — Ја зидам, они руше. Е сад ћу их са земљом ишчупати. Цар зазвони. Слуга истрча. — Двокопица! Збогом, Катарино.

Пре зоре се нећу вратити. Бићеврео дан. Не заборави на писма. Александар ти може помоћи. — Зар се нећеш обући, сине? — Па опасао сам сабљу. — Али навуци бар капут. Цар навуче капут, затеже кајиш од сабље за неколико рупа уже, шчепа штап и скочи као тигар с дрвета. — Нека је са срећом! шапну Менчиков. Сутра, Катарина, можеш са својим престолонаследником мирно спавати. — Да му се не деси несрећа? — Њему се не дешава несрећа. ♦ Цар одјури поред обале залива. Он управо никад ниј ни ишао, увек јурио. „Живот брзо пролази —, говорио је — а има толико послова да посвршавамо.” Кад стиже на пешчани насип, угледа чамац где пристаје са пет момана и заробљеним Холанђанином. Ои је мирно седео на крми и пушио своју лушу. Кад угледа цара, скиде капу, баци је у вис и викну: Ура! Цар засенчи очи, и кад познаде свог старог учитеља Жана Шербоиа из Амстердама, он ускочи у чамац, преко леђа и колена веслача, шчепа

Жана у загрљај и поче га тако љубити, да му сломи лушу и дугу сиву браду засу пепелом. Затим га издиже и као дете изнесе на обалу. — Једва једном, лопужо, да те видим код себе. Хајде да видиш град мој, флоту моју, коју сам саградио. Двоколице! Брзо! Пењи се! Али где ћеш сести? На моја колена! Двоколица су била само за једнога. Капетан је заиста морао сести цару у крило. У запрези три коња, још и четврти као лопов. Бич туче, цар се понашао као да је на мору. — Добар плов, а? Дванаест чворова, него. Указа се напија у решеткама, и капетан повика: Решетка, стој! Али цар, подмлађен уз друга из младости, ошину коње, звизну и командова: С пуном снагом, хоп! Капија се просто разби, стари се тако засмеја да је просто цупкао на коленима царевим. На градским вратима поздрави их стража, по улицама се викало „ура". Кад стигоше адмирзлитету, поздравише их топови, катарке оживеше мрнарима. Цар командова: Спуштај ленгер! Коњи, још у трку, стукнути одједном, пздоше на колена. Левак се ви-

Број 176.

Престолонаследник у Министарству Јуче пре подне, после 10 часова, Престолонаследник Александар отишао је у Министарство Војно и тамо се задржао до 12 сати. У Министарству је Престолонаследник прегледао спремљени војни указ и учинио извесне примедбе. Из Министарства Војног Престолонаследник је отишао на министарску седницу. Седница у двору Јуче од 5 до часова по подне била је у двору под председништвом Престолонаследниковим министарска седница. На њој Престолонаследник потписао неколико указа по ресорима Министра Војног, Правде, Финансија и Привреде, која су му они поднели на потпис. Министарска седница Јуче, од 10 ' Л по часова по подне до 1 по подне, држана је у Министарству Спољних Послова министарска седница под председмиштвом Престолонаследника Александра. На седници се говорило о важним политичким питањима, која су изазвама смрћу посланика Хартвига. Престолонаследник је на седници потписао и указе Министарства Грађевина, Просвете и Привреде. Благодарење и парад Данас у 9 и по часова пре подне ! одржаће се у свима црквама у Србији благодарење у, част рођендана Краља Петра. Благодарењу у београдској Саборној Цркви присуствоваће Престолонаследник Александар, Принц Павле, влада, дипломатски и официрски кор. После благодарења биће пријем у Двору и дефиловање војске. Измене уредаба Министарство Народне Привреде предузело је рад на измени уредаба о Судовима Добрих Људи, како би се олакшало образовање нових судова и онемогућиле сметње које чине општинске власти и послодавци отварању ових судова. У исто време, Министарство је, преко својих инспектора, утврдило многе неправилности код судова који већ постоје. С обзирм на њих ће се и извршити измене у уредбама. Министар у агитацнји Данас по подне путује у агитацију у крајински округ Министар Народне Привреде г. др. В. Јанковић. Он ће присуствовати среском радикалном збору у Салашу, а биће кандидат за место првог квалификованог посланика на радикалној листи у крајинском округу.

ше и не диже жив. После три сата, пошто су флота и верефт прегледани, цар и Шербок заседоше у једној мрнарској крчми. На столу ракија, луше задимише. Говорило се о озбиљним стварима. Цар је, у међувремену, учиниошест посета. С једне се вратио врло љут, али је уча старог друга брзо разведрио. — Питаш, отнуда ћу набавити слановнике. Довео сам 50.000 радника. То је замет. Наредио сам свима чиновницима, С9ештеницима и велепоседницима да сазидају по једну кућу, седели у њој или не. Сад их је 100.000. Знам, они брбљају како подижем градове, а нећу да живим у њимг. Ја их и не зидам за себе него за Русе. Моснву не марим, мирише на татарске каноае. Живим на селу. Пиј, стари. Имамо цео дан пред собом, до пет сати. Онда морам да будем трезан. Него да чујеш шта причају о мени. Чуо си причу о шестаРУ и сиру? Ниси? Ево је: Цар је таква циција, да увек носи цирклеу џепу. Шестаром мери сир, да види, да ли, после последњег обеда, ниј* што украдено од њега. Зар ниси чуо, како ја и зубе вадим? У мом дворцу има, иажу, пун џак зуба! Па онда,