Pijemont

ИЗЛАЗИ СВАКОГ ДАНА ИЗЈУТРА

Стан редакције и администрације: Краља Александра 12. Телефон 1591.

ДИРЕКТОР Бранко Божовић

Оснивач: ЉУБОМИР С. ЈОВАНОВИЋ

Г1РЕТШ1АТА аа Србнју ■ Бугарску код уредпштва: год. 16 дм. аа аоштааи. Масачко .... 1 дин. За мостракство код уредништва 1а годиау 30 франака у ааату аа пола год. 15 фр. тромесечко 7 - 50 фр. у ааату. УРВДНИК Коста М. Луковић

Историја арнаутске најезде

— Почетци арнаутског досељавања. — Главни правци покрета. — Насељавање старе српско турске границе. — Како су Арнаути продирали. —

Најезда Арнаута у старе српске земље представљала је, до скора, једну од највећих сметња за одржавање српсиог елемената у турској царевини и, у исто време, за уједињење српског народа. Докле је, са истока, у Стару Србију и МаНедонију продирала бугарска пропаганда, фаворизирана од Турака, са запада је, из албнских кршева, наступало својој студији, он је у главном, овим онсељавајуНи српске насеобине. И та наједно дивље племе, пљачкајуНи и рапресечена походима српске војске, први пут 1878. године, делимично, и други пут 1912. године, дефинитивно, Један од наших географа, г. Р. Т. НиколиН, написао је интересантну историју те арнаутске најезеде и забележио глаене линије арнаутске и емиграције. У тој својој студији, он је у главном, овом општим потезима, изложио и историју и значај арнаутске сеобе у српске земље: ПОЧЕТЦИ НАЈЕЗДЕ, Ширење Арнаута у Српске Земље почело је од једанпут на целој западној линији, између ПроклетиЈа и Јабланице, према Истоку. Негде је било јаче, негде слабиЈе. У извесним правцима Арнаути су отишли и расули се далеко према Истоиу и С. Истоку. Продирање на широј линији ишло је поступно. То је зависило од различитих околности, особито теренских, а било је и других утицаја, нарочито у наглом ширењу њихову према Србији. Већ у првим данима свога надирања Арнаути су захватили области на додирној линији српског и арбанашног елемента, у сливу Дрима. Познате су судбоносне године у другој половини XVII века (1688—1090) када су они заузели крајње западне српсне нрајеве: Дукађин (почетком XVII века). Метохију, Подриму, Опоље, Гору, Љуму, дебарске области. Зна се и судбини српског елеЈлента у тим крајевима, који је услед силних зулума највеђим делом преврнуо вером и махом се поарнаутио, јединим делом избегао, а нешто местимице зоастало. Из тих крајева су избегли Срби, који се нису хтели потурчити и у опште сносити зулуме. Они чине, напоредо са сеобом Арнаута, представљају нарочиту сеобу ноја се запажа у западнијим српским крајевима. АРАМИЈСНЕ ПЛАНИНЕ. По ааузеђу првих додирних области, настало је даље надирање и ширење Арнаута према Истоку и СИстоку. На реду су биле планине: Кораб, Шар, Црнољева, Чичавица, Девич. Оне су, у први мах, биле арамијске планине, нарочито Шар и Кораб ; по њима су крстариле само арамије, које су уништиле сточарење становника суседних српсних крајева, западно од тих планина. Кораб је од последњих дана био пуста, разбојничка лланина, по којој се виђало само по које арбанашко стадо чији су чобани, и ако

Арнаути, били свакога тренутка готови за борбу са арамијама, соојим саплеменицима из даљих западних крајева. Том приликом су Арнаути заузели паше по тим планинама и у први мах местимице отпочели сточарски рад. На тај су начин ове српске планине, на којима је номенклатура махом српска, пале у руке Арнаутима. Заузевши алпијски регион тих планина, Арнаути су се спуштали у блиске котлине. Познато је, да су претходно, на ту страну, приређивали читаве пљачкашке походе. Организовани у групама од по 300 људи они су са својим барјактз рима прелазили су даље на Истоку и отимали по 5000 брава стоке, водеНи формалну борбу у случају потере. Тиме су себи припремали терен зз насељавање, Све ј ето ишло у правцу превоја и долина, између којих су ови. На тим прелазима, нарочито по Корабу, и данас има трагова од бусија арамијских. У ширењу Арнаута од Шаре и Кораба највећма учествују области Дебар и Љума, а северно од Шаре свакако племена северне Арбаније; њихових преставника је било у долини Топлице и Јабланице, као што ћемо видети. ПРЕМА КИЧЕВУ, ГОСТИВАРУ И ТЕТОВУ. Захвативши планине на линији Кораб — Девич, Арнаути су се почели спуштати у блисне источне котлине. Најпре захватају и расељавају планинска села на ободу тих котлина (Косова, Полога, Рене, Кичева), нарочито са западних страна, а потом се шире по котлинама л настављају даље ширење на исток и североисток држећи се махом клисура и планинских крајева. О њиховом засељавању у источнијим областима зна се више и поузданије. Оно је било крајем XVII и поглавито у XVIII веку и у првој половини XIX века. Познато је да су Клименте заселиле Пештер и поарнаутили се, примивши мухамеданску веру, 1700—1711 год. Даље је довољно наговештено ширење Арнаута ка Кичеву Гостивару и Тетову. Област Горња Река спада у ред оних области на Истоку од Шаре и Кораба, ноје су понајпре почеле да губе српско обележје. Српски елеменат почео је да слаби са опадањем православља и са исељавањем, које је било с тим у вези. Што се и до сада прилично очувао, има се захвалити окретности и жилавости Рекалија. Страховите су биле прилике, у којима су ови до последњих дана живели ; морали су се на све начине довијаи ради свога одржања. Прва појава турчења у Горњој Реци доводи се у везу са појавом јаничара* из ове области, што је могло бити крајем XVII а нарочито у 18. веку, у првој половини. Становници су прелазили у мухамеданску веру махом због зулума, да се заштите. Има села, где је био један брат хришћанин, а други мухаме-

данац, како би га овај штитио, као што је случај у селу Бродецу и другде. Јамачно се један део српскога живља поарнаутио и за време православља, нзда је настала анрахија, која је постојала као редовна појава у тој области. Велики део становништва је примио мухамеданску веру и потом се поарнаутио. За онај део српскога народа, који није мењао веру и национално обележје, настали су били тешни дани. Услед нечувених зулума, нарочито прилииом ширења мухамеданства, становништво се исељавало. На тај начин, испред арнаутских досељеника, који су дошли накнадно, ишла је српска сеоба према истоку махом услед крви и зулума. Са захватањем Горње Реке, која је иа источној страни Кораба, ишло је напдо редо и захватање источних страна Шаре и спуштање Арнаута ка Кичеву, Горњем и Доњем Пологу, Качаничкој Клисури и осталим областима, кој '8 су северно и јужно од ових. И овуда су се Арнаути насељавали насилнички, а по том и милом и силом ; последњих година заузели су имања многих Срба и путем задужења. Ширење Арнаута ка Кичеву ишло је прено мавровске висоравни Влајениц, (зистре и Јаме, источном страном Шаре ј правцу свих шарских долина према котлини тетовско-гостиварској и Качаничкој Клисури, почев од изворне долине Вардареве па до Пустенице и Лепенца. Према пореклу, Арнаути су се досељавали највише из Љуме и Дебра, а било је досељавање из Горе, Мата, Мирдита, Реке Доње. Досељеника из Љуме и Дебра има свуда на линији Качаник Тетово — Гостивар — Кичево. Сва су данашња арнаутска насеља на источној страни Шаре махом на местима бивших српских села, што најбоље поназују номенклатура и села и свих објеката сеоских, а и друге појединости. Српски елеменат из ових крајева, које су Арнаути почели насељавати, махом је напуштао своја огњишта и прелазио или у блиска српска села или се даље кретао на Истоку. Било је и случајева да су се турчили ; али је карактеристично, да је било у мањој мери потурица у овим крајевима. У том се погледу разликују ове области од Горње Реке и крајева западно од Шаре и Кораба, где се српски елеменат изгледа махом мухамеданизирао и поарнаутио или потурчио. На тај начин се, поглавито исељавањем, а не турчењем, знатно је ослабио српски елеменат у овим областима. паша). Потурица тако исто има у овим крајевима, али мање. Такви су на пр. Мустафалари у с. Слатини (Доњи Полог); била два брата, па се један потурчио и од њега су ови, а од другог нојњ се није хтео турчити воде поренло данашњи старинци у селу. Ове области разликују се од Горње Реке и од области западно од Шаре и Кораба по томе, што је у њима, нарочито близу вароши, настао међу Арнаутима процес турцизирања у вези са јачим укорењивањем мухамеданства. У овим областима Арнаути губе своје национално обележје и зову се Турци. Има села (Бањица Г. и Д. до Гостивара и др.) где се говори и у куђи и ван ове само -турски, а служе се и српсним говором арнаутски знају само старији људи и по које дете у оним кућама, где су се женили из блиских села, у којима со говори арнаутски. с Становници тих села, и ако су пореклом Арнаути, одрођавају се од оних, сматрају се за Турне. Мухамеданска је 1 вера код њих јаче укорењена и живот '

домаћи сличан животу варошких Турака. НАСЕЉАВАЊЕ КОСОВА. Заузевши те крајеве, Арнаути су наставили да се шире и даље, источно од линије Кичево — Полог — Качанин Косово. Нарочито су се брзо ширили у северо-источном правцу између Прешева и Куршумлије ка јужној Морави. Заузевши Голак и планинско било на северозападу и југоистоку од Голака, почели су надирати ка североистоку у правцу Горње Мораве, Ветернице, Јабланице и Топлице, То је ишло веома брзо тако, да су у другој поливини XIX. века њихови крајњи изданици били: у праецу Топлице већ на домашају Ниша; у правцу Јабланице и Ветернице дошли су били до самога Лесковца; Врање је већ било окружено арнаутским насељима. У непосредној близини код Грделичке Клисуре прешли су били Мораву, населили Масурицу и заузели Варде^ ник (побивши чобане, раселили су село Варденик), почели загрожавати Власиии и надирати у Крајиште. Да није било године 1878., ко зна где би се у томе правцу зауставили. Јужно од Врања, заузевши Горњу Мораву, прешли су били и Моравицу, држали прешевско развође (Мораве и Вардара) и надирали ка Пчињи. Исто. тано од Тетова, Гостизара и Кичева ширили су се према Вардару, у правцу Калдрми Богаза и Суходолице ка Окопљу и од Кичева ка Поречу и даље на Вардар ; последњи су покрети били тим јачи, што су били сузбијени са Мораве 1878. год. НАСЕЉАВАЊЕ СРПСКЕ ГРАНИЦЕ Арнаути се нису овамо ширили због какве пренасељености у својој домовини, већ су их на ову страну нарочито упућивали и насељавали; постојао је изгледа код Турака нарочити систем насељавања, чији циљ је био слабљење и распарчавање српскога живља и приближавање на граници тадашње Србије. То се најбоље види из следећег излагања о насељавању Арнаута у тим крајњим североисточним областима: Горњој Морави, Пољаници са Клисуром, Масурици, Јабланици и Топлици. По поренлу Арнаути ових крајева делили су се у две групе. Главна маса била је пореклом из Малсије („Малсијани") у Арбанији, било је Краснића („Краснићани") Гаша („Гашњани”) Хота („Отњани"), Маљока и др. Било је је их је даље од Скадра („Шкодринци”), од Пећи и Ђаковице, од Дечана, Качаника Новога Брда и других места, а многи су силазили са блиске планине Голака („Голакчани”). Један незнатан део чинили су Арнаути Ашани. Поред њих било је и Арнауташа као и Турака Читака. Није познато због чега су први досељеници Арнаути у својој правој домовини, Арбанији напуштали своја огњишта и досељавали се у ове крајеве, који су при њихову доласку, били у главноме насељени српским становништвом, те је према томе било излишно њихово досељавање. Њихов долазак изгледа чуднији тим пре, што је према западу било јамачно још нрајева ређе насељених или и без насеља. Пада у очи, да су сви први досељеници из Арбаније долазили у ове нрајеве тек пошто су се били потурчили. У почетку су се у овим крајевима понашали и код хришћани и нао мухамеданци, и тек у току времена постали су прави мухамеданци. По томе изгледа да је напуштање њихове домовине у вези и са променом вере.

У ове далеке северо-источне области они су нарочито били упућивани, да би заузимањем Ветерничке и Грделичке Нлисуре, прекинули везу између Српских Земаља северно и јужно од тих клисура и да би у случају рата били од сметње нашем продирању уз Мораву, као илго је доиста и било 1878 године. То је вероватно и зато, што су ти крајеви онда били насељењи, те није било потребе, да се нови досељеници насељавају. Уз то има потврде и друге врсте. ДОСЕЉАВАЊЕ НА ПРЕВАРУ. Начин, на иоји су се насељаеали ти први далеии досељеници из Арбаније изгледа необичан, али се по њему најбоље види подла и просјачка особина арнаутске душе и то, да су они били нарочито упућивани у ове крајеве према тадашњој Србији. Ти су се први Арнаути насељавали махом на превару, и тек после су се насилнички ширили, отимајући имања становницима. Када су се досељавали, били су јадни и жалосни. Најпре су обично долазили сами, а после су им стизале породице. Кукали су и преклињали, да их становници у селима, у која су наишли, приме на конак. Ови су их из сажаљења примали у своју кућу, али се Арнаутин није више удаљавао из куће. Чим му стигне породица, смести се у кући, избаци све, што му не треба, па ће онда рећи ономе, који га је примио на конак: „Ја идем чак из Малсије, сад иди ти !”> Тако су се заселили први досељеници Арнаути готово у свима, нарочито пограничним селима Пољанице. Када су се тако настанили, почели би по том насилнички да се шире по осталим селима. Тако су се насилнички засељавали и Арнаути из блиских голачких села. Најпре су убијали чобане, а по том су се водиле формалне борбе приликом косидбе ливада; становници су их у први мах увек одбијали (Доброшево, Дреновац, Рождаце), али су их ови најпосле ипак расељавали. На тај су начин Арнаути захватили Пољаницу, Клисуру блиску околину Врања и један део Виногоша, Најпре су били заузели ивична планинска села ових крајева, опколили ове области, па су се онда почели спуштати ка Ветерници и Морави.

ДЕЛАЈ^ РЕЧИ Како су ре времена Ш изменила ! Владина суранка је •некада долазила на власт одоздо, поверењем народним; данас њену већину ствара полиција, одоздо... Вечито наравоученије из Гундулића! Пре неколико дана, посматрао сам, у башти једнога паланачког хотела, један занимљив призор. За неколико сзстављених столова, седеле су присталице једне опозиционе странке, око изасланика из Београда ; за једним столом у другом крају баште седео је посланички кандидат владине странке, професор Универзитета, са неколико представника власти. Једна и друга група су се погледале, с времена на време, Ја сам их посматрао и мислио сам: ко би помислио да онај, што нсма крај себе никога из народа, неће победити, преварие би се.. ЦРНА МАСКА.

[ЦЦЦШЈУ [рбнји! — Незадовољство у Чешној због изгреда према Србима и Србији. —

Сарајевски атентат је требао, према жељи бечких политичара, да наружи Србију ; у ствари, он је Аустрију изложио порузи свега нултурнога света. Незапамћени изгреди, иоје је пијана руља иочијаша и шатроваца починила у Сарајеву, и који су добили своју апотеозу у Бечу спаљивањем српске застаее, изазвали су гнушање опште гнушање. Оправдан гнев протие тих изгреда обузео је највише, сасвим природно, словенсие народе. Пишући у уводном чланку о спаљивању српске заставе у Бечу, чешки лист „Венков" изјављује да је то догађај преко кога се не мвМе лако прећи и вели: Сетимо се само афере конеула Прохаске, када је Србија дала аустрискоме консулату у Призрену сатисфакцију и учинила војну почаст. Ми не знамо, да ли ће Србија да тражи сатисфакцију за спаљену српску заставу, али би по нашем мишљењу, било паметно да Аустрија отворено покаже, да се не слаже с бечким бесомучницима. Ако то Аустрија неће да учини, то јест ако Аустрија не хтедне дати Србији ма какее сатисфакције, онда би то био злочин. Њена политика би онда била играње ватром.

„Султан 0смзн“ — „Султзн Осман” )'е готов. — Кад ће се испоручити Турској ? У једном телеграму из Лондона, „Фигаро" јаеља да је дреднот, који је Турска откупила од Бразилије и који се градио у енглеским бродарницама, начинио већ свој први пробни пут. Марински коресподент „Пел Мел Газете” јавља да је „Султан Осман", пређашњи „Рио — де — Жанеиро”, био предан турској влади још пре грчко-турског сукоба, и да се на случај објаве рата између Турске и Грчке не би могло забранити дредноту да нзлусти британске воде. Напротив, влада 6и му наредила да напусти пристаниште у даном времену, које би било само неколико часова. „Пел Мел Газета" примећује, да је влада понудила гостопримство овоме броду у адмиралском доку са тога врло важног разлога, што брзо свршавање „Султана Османа” успоставља у неколико равнотежу држава које се споре о хегемонију у Јегејском Мору, пошто је Грчка купали од Сједињених Држава „Мисисипи" и „Идахо”.

III 1.1 Румунија пр стаје на примирје и из : ављује ла њена војск; неће ићи кч Софији, ако у року од пет дана, док се не заврши ко це> траиија њених трупа на Дунаву, Бугарскч не изјави преко Русије, да уступа посдрдњу линију Туртукај—Бзлчик. У противном случају наступање румунске војске је неизбежно, в претезније румунске могу се лако по-

Уздах Сутончић Прича о црвеном врапцу Ћиу-Ћи. Јакшић НАНСЕИДА - СТАНИСЛАВУ ВИНАВЕРУ Станислав Лешчински, добротвор Лорена. Витез пун врлина, краљ вслике моћи, Виђао нас често после пола ноћи Окићене чедпим јатом лепих жена... И док наша граја око споменика Вређаше тишину достојну владара, Правио се невешт позер важна лика, А тајно сесећ’о навремена стара Протекла у јеку поезије страсне. Али једне ноћи... Лзубави и вина Жељан Он је иш’о, сред уличних тмина,

Крај домова старих у часове касне До статуа Дивне Краљице и жена Чаробног и давно изумрлог света На грудима страсним, да... Да! случаја клета! Био сам без друшгва! таква дивна сцена! После менуета склонише се даме, Певачи старински с поклоном дубоким Ишчезоше тнхо с пажом плавооким. Краљ краљицу љуби... Поезија таме Крије једну топлу историјску тајну. Сваки им пољубац по стнх једап пише С мирисом п шумом све складно слише У романсу ноћну, сан у прошлост бајну. Сад разумем што су споменици тамни! Крај њих дању младост и лепота тече, Живе стара срца пуна жеља пламни, Гледају нам жене и чекају вече...

0еи1$сН1ап(Ј! ОеиВсМап^ иоег аНее! - МИЛАНУ ВЕГОВИЋУ Жур. Млади -ј- весели -)- поетични. Јури се кроз собе, прескачу се фотел,е, изјављује се љубав. Дискусија о предлогу да се орманима затворе прозори и врата претвара се у критику кубизма. Умор и одмор. Мараме и лепезе. Најзад, жеља за поезијом. Онај коме се долази (старшеснајест семестара). То је било прошлог лета, Волели се... Чежњиво девојачко срце. Ко?! Онај коме се долази. Ханс и Грета! ЛишературиС (раамажено). Како... како... Онај к. се д. Грета цвета Ханс поета, Волели се усред леша. Млади др. права. А! Е? И.. О! У... Лишерашурис (■вгубљено). Сирано! Онај к. се д. Дању, ноћу усред парка На подневном сунцу благом И у ноћном мраку драгом

Цветала је љубав жарка. Госпођица Девајтис, сва уплакана, одлази у другу собу. Гдин Цисматурус. Читао сам то негде. Онај коме се долази. Овог лета смо се срели! Голубова пар су бели Ханс и Грета... Тако здрави! Свегла лица Гурао је Ханс колица, А за њиме цвета, цвета Слатка, млада мала Грета! Гдин Трансмашурус. Каква штета. Ханс није више поета? Онај коме се долази. А не! То 1 е песма нашег Ханса У њој има добра шапса. ...Кад остари и кроз седе Власи Хансу ветрић пирка Златним јатом унучића Допуњена биће збирка. Само нека днвна Грета Цвета, Цвета... Лишерашурис (арпјатно изнепађев, егзалтирано). Оеи1бсН1апс!!Оеи1бсћ1апс1 ићег а!1еб!

Историја једне лектире - ДРАГОЉУВУ ИЛ1ТЋУ Онда кад се душа рађа Волела ме мала Нађ >; Читали смо руске књиге И бринули светске бриге. Светла беше зора млада Пуна снова, чистих нада, Али све то као сенка Прође брз 1 .. О, Нађенка, Кад се сети И кад слети У дубину прошлих дана Душа пуна бола, рана. Твоје очи још ме теше Кроз сузе се тихо смеше, Волем душе које греше? И бол лиже као сенка, 0 Нађенка! Нађа, Нађа, Све си лепша, све си млађа, Све си слађа! А ја? ...У живот сам заш’о давно Око ми је болно — тавно, Кад се срце тебе сећа Гори као мргвом свећа. Лице бледи, Коса седи. Сад је нађа туђа жеиа Наша љубав успомена.

Ово вече пуно сјаја Душа ми се с тобом спаја. Слатки миру, жено мила, Ах, ма чија да си била Душа оста вечно твоја Несрећан сам, ти си моја. И бол леже као сенка 0 Нађенка! Прича о црвеном врапцу. Да ти причам причу 0 врапцу црвеном ! Хоћу! Хоћу! Хоћу! Почни ! Почни! Почни!

Кад плодови сочни Падаху са грана Дошуњах се ноћу До драгина стапа. Звао би је. Авај, Језик се дрвени! Ах, црвен сам, црвен К’о врабац црвени. Шум. Пада, пада На све моје страсти Ноћна блага роса Дошла ми је драга Полунага, боса... Под прозором чедне Девичанске собе Румене се усне У пољупце дробе.