Pijemont

Стр. 2.

Ак

Број 178.

,П и Ј Е М 0 Н Т*

Он&авнБианма1УмМа&мг 'кмпЈш «мВ1

ћувици, превоји, падине гребени, лоиривени свежим гробовима а и још непоиопаним лешевима. Болничке чете раде и дан.у и ноНу, али је толико много и српских и бугарских лешева, да је немогуНно било до сада све посахрањивати. — А само огромна јата гавранова круже изнад њих и кљују још не сахрањене борце. У БЕОГРАДУ је ратна грозница уступила места тузи. Прошли су дани ратних извештаја и грозничавог очекивања вести. Победе су и за све то време примане мукло, без овација. Дани освојења Скопља и Скадра били су дани славља, данашње победе су само дани поноса једнога народа који је бранио крваво стечено парче земље и који зна да је још увек овај рат само братоубилачка барба с неверним дојучерањим савезницима. У Београду нема нуће у којој овај рат није

отргао бар неког ближег или даљег члана. И тако је у целој земљи. Али Бугарска неке мир, она још увек хоНе рат. Зато ђенералштаби обеју страна, док се чују јауци оних што умиру од нолере и диже задах свежих лешева, стварају нове планове за нове борбе.

тровицни

— Претходне студије на трасирању пруге Рашка—Митровица—Сјеница. Француско-Српско Друштво, које је од наше државе добило право студија за трасирање железничких пруга у новим крајевима, завршило је

претходне студије на трасирању пруге Рашка—Митровица—Сјеница. После овог посла, Француско-Српско Друштво почеће са претходним студијама за трасирање пруге Сјеница—Нова Варош—Пријепоље и даље до Увца, како би се ова пруга довела у везу са босанским железницама. Кад се ови послови буду завршила влада ће расписати лицитацију за израду ових железничких пруга. Француско - Српско Друштво, у случају да његове понуде за израду пруге буду исте као и осталих лицитаната, по повластици, коју оно ужива, имаће првенствено право да добије ове послозе у израду.

Велики наш губитак

Погреб НиколШо Хпртвиго — Цела Србија аа ковчегом свога великог пријатеља. —

Данас, у 9 и по часова пре подне, велики покојник Николај Хенриковић-Хартвиг понеће се дз се преда матери земљи, натопљеној српским сузама и српском крвљу, српској земљи коју је он тако дубоко ценио и волео. Београд, завијен у црно, одаће данас достојну почаст великомо пријатељу Српства и завешће у своју историју један велики догађај, Хартвигов ВЕЛИЧАНСТВЕН ПОГРЕБ. Опело ће бити у Саборној Цркви, где ће чинодејствовати Митрополит са владикама и многобројним свештенством, а на погребу ће узети учешће српски Двор, српскз влада, дипломзтски кор, офцириски кор, војска, председништво Народне Скуп штине, дворско чиновништво, бивши министри и саветници, чиновници министарстава, државни свештеници, представништво Општине Београдске и округа београдског, представници разних корпорација, поред многобројних грађзна, који са истински болом осећају губитак овога великога човека. Спровод ће предводити један вод (оњаника жандарма, за предводницима ће ићи носиоци крста и кољиа и многобројни ВЕНЦИ, са натписима, којима је изражено лубоко поштовање и неисказан бол целога једнога народа. Венаца има до сада око 50. Дале су ! х све наше званичне и приватне установе, српска и црногорска влада, Принц Павле, Кнез Јован и Кнесња Јелена, сва страна посланства многобројни поштоваоци. До јуче су били дали венац: Универзитет, од природног цвећа, са свиленом црвеном траком и натчсом: „Великом пријатељу српског народа — Српски Универзитет.” Принц Јован Константиновић и Плинцеза Јелена, од природног цвећа, са натписом: „А М-г Ое Наг(шј§ — Рппсе ^еап е* Рппсеббе Н^1епе“.

Принц Павле: „А топ сћег М-г Ое НаНм^ — Раи1“. Барон и Бароница Гизел: „Бе багоп е! 1а багоппе с!е 01еб1“! Београдска Берза: „Великом српском добротвору Београдска Берза.” Соколски Клуб: „Српски Соколи — Н. Г. Хартвигу." Трговачка Комора: „Николају Хартвигу, цзрско-руском посланику — благодарна Трговачка Комора.” Београдска Трговачка Омладина: „Николају Хенриковићу-Хартвигу — захвална Београдска Трговачка Омлздина." Официрска Задруга: „Великом пријатељу српских официра — Официрска Задруга." Главни Савез Служитеља: „Главни Савез уједињених служитеља државних, општинских и новчаних завода у Краљевини Србији — пријатељу Српства Николају Хартвигу.” Варошица Варварин: „Највећем и најмоћнијем пријатељу српскога народа — народ села и варошице Варварина." Округ београдски: „Нашем Хартвигу — захвални народ округа београдског." Коло Српских Сестара: „Николају Хартвигу — Коло српских Сестара.” Учитељско Друштвгс' „Н. X. Хартвигу Београдско Учитељоко Друштво." Женски Савез: „Николају Хенриновићу-Хартвигу — Српски Народни Женски Сзвез." Учитељско Удружење: „Никопају Хартвигу — Учитељско Удружење.” Црногорско Посланство: „Великом пријатељу Српства Црна Гора." Српска Краљевска Влада: „Његовој Екселенцији Николају Хартвигу, цзрско-руском послани-

ку у Београду, великом Русу и незаборављеном пријатељу Србије Краљевска Српска Влада." Министарство Иностраних Дела: „Његовој Екселенцији Николају Хартвигу, царско-руском посланику у Београду — Краљевско Министарство Иностраних Дела." Председништво Нар. Скупштине; „Н. Хартвигу — Народна Скупштина." Руско-српска колонија: „Љубљеном Николају Хенриковићу-Хартвигу — Руско-српска колонија." Општина Града Београда: „Николи Хартвигу — Општина Београдска.” Друштво „Росија": „Н. Г. Хартвигу — Друштво „Росија’.' „Министру Хартвигу — породица Паунковић." Долази венац Руског Клуба, са именима чланова. Први и други сенретар Руског Посланства по један венац без натписа: Дали су по један венац без натписа и грчко, немачко, румунско, бугаосчо и турско посланство, аустријски и немачки конзулати и секретар турског посланства, госпођа Милована Миловзновића, и заступник Француске у Монополу. СПРОВОД ће се кренути у 9 и по часова од руског посланства Краља Милана, Кнеза Михајла и Краља Петра улицом до Саборне Цркве, г од Саборне Цркве Краља Петра, Кнеза Михајла, Краља Милана, Краља Александра улицом до Новога Гробља. Београђани, не чекајући овај последњи моменат, у масама су јуче долазили у руско посланство да виде покојника. Руско посланство је било отворено за свакога, и богатога и сиромахз. Целога дана улазио је народ и клањао се великом покојнику. Нарочито је много света било после подне; била је толика навала, да је морао нарочити жандарм да успоставља ред. Многи су чекали цело после

подне, а нису могли добити реда да уђу у посланство. Интересантно је, да је било и много сељака. САУЧЕШЂА ИЗ НАРОДА. Јуче по подне посетио је г-ђу Хартвиг начелник округа београдског, г. Ж. Лазић, са неколико угледнијих сељака из београдског округа, и у име округз београдског изјавио јој саучешће. Г. Л. Богићевић, инспектор Министарства Народне Привреде, посетио је исто тако госпођу Хартвиг и изјавио јој саучешће у име грзђана варошице Варварина и села Варварина, где је пок. Хартвиг имао доста познаника, пошто је сва^ ке године тамо одлазио да обиђе споменик изгинулим Русима. Г. Богићевић је на одар покојников положио један од најлепших и најскупоценијих венаца од стране грађана села и варошице Варварина. То је исто учинио и г. Лазић у име народа округа београдског. Г-ђа Хартзиг добила је из унутрашњости Србије велики број телеграма од разних установа и угледнијих грађана, којима јој се изјављује саучешће за великим понојником. Да би Београд дао доказа поштовања свога према покојнику, јуче по подне држана је СВЕЧАНА ОДБОРСКА СЕДНИЦА у почаст покојнога Хартвига. Седницу је отворио председник општине, г. Несторовић, лепим говором, који у изводу гласи: „Господо одборници, општински суд вас је позвао да одамо почаст и хвалу неумрлом Хартвигу." — Слава му! — одговорише сви одборници. „Престало је да куца срце, којеје до последњег часа за Србе куцало, склопиле су се очи, које су гледале у српску будућност, умро је Николај Хенриковић Хартвиг. Тај глас се пронео као муња међу све нас, и свет се свакога данз клања мртвоме телу Хартвиговом... Опраштајући се са Хартвигом, ја сам под истим утиском и болом под којим и ви и цео Београд, и цело Српство од Београда до Битоља, од Адрије до Брегапнице. Мало је људи који су тако оплакани као Хартвиг, који је стекао љубав и пријатељство свих слојева. 0 његовим заслугама говорено је а и ми их знамо, и његово ће име бити записано и залисано је у срцу и историји српскога народа. Он је радио за српску идеју, а са својом узвишеном супругом и ћерком и волео је оне који су погинули за ту идеју, па чак воле и старају се за њину децу, подижући Дом Свете Јелене.., Ми се тешимо тиме, што ће његово тело лвжати у српсно) земљи, коју је топло љубио... Слава и хвала Николи Хартвигу! Вечан му помен међу Србима!” Г. Лазаревић, говорећи о заслуга'ма локојниковим, о његовој љубави према Српству, предлаже да се једна београдска улица назове ХАРТВИГОВА УЛИЦА. Председништво је примило овај предлог, а одбор је једногласно и усвојио, да се досадашњој Београдској улици, која иде од Славије до Тркалишта, да то име. Г. Аврамовић, инжињер, говорећи о везама између Србије и Русија на којима је радио покојни Хартвиг, предложио Је да се упути телеграфско Блонкодор РОМАН ОД МОРИСА МЕНДРОНА наставак ( 18 ) Неш се још уверити да је наш Норпој Хугенот само по имену. Он чека само тренутак па да се врати католичкој цркви., Али, више нећу да ти о томе говорим.. А ти имаш и сувише духа да не би видела с каквом афектацијом он игра овде комедију.. Корпој је прави кавал>ер који ноћу кида окове.. Не могу ти рећи све.. То су тзјне ноје би нас обоје упропастиле.. Не отварај уста ни пред киме о томе ! И он успе да увери Маргериту не само о томе да је Норпој воли него и о томе да то зна и Илина. Стога је ова госпа створила заверу против своје ривалНеће бити, дакле, ништа чуднодрто ]е покушају и отровати.. ђа де Троа-Мар задрхта а чувши ово. Ничега се она није бојала толико иолино смрти: — Говори! Боже мој, шта да радим? — Уздахну она. — Треба да путуЈем, и то што пре. — Да I Тако је, води ме 1 — Ја те морам и сам оставити у Троа Мару, амо моје присуотво није потребно ради заштите наших заједничких интереса. Морам бдити непрестано над Норпојем, 6о]им се наших непријатеља. И Г-ђа де Корпој није најпоснија. Мали Анри де Нантекло у аавери је противу

тебе, то знам. Нелрестано, он нас прати. И Бланкадор пронађе неколико прича и успава је.. Маргарета је била уверена да Г-ђа де Норпој хоће да је отрује. Није се усудила више ништа јести у овој кући до јаје, и то јаје које се кувало пред н>оме. Молила је Бланкадора да је што пре води. Овај јој је саветовао да причека пет шест дана, колико је потребно за пут њеном интенданту. Маргерита посла одмах глосника Баратјеу који је тада био у Тулузу и поручи му да јој донесе четрдесет хиљада ливара... Тако Бланкадор узе корисне диспозиције. Реши се да се отресе и Маргарите и Анриа, Стога је имао и један састанак о Норпојем. Орас му објасни да је потребно да ае — ради њихова успеха — удаљи Г-ђа де Троа-Мар, као и млади Нантекло. — Ви ћете га, господине, пратити заједно на пут са овом госпом. Полажући много на част коју јој указујете на тај начин што јој дајете за пратиоца једнога члана своје породице.. она ће нефлико дана.. неколико недеља.. задржати код себе ово дете.. Ми се морамо бојати овога шпијуна с тако будним духом, господине.. Корпој климну главом давши знак да одобрава све што му се предлаже. — Ано се деси — настави Бланиадор — наква трагедија у вашој кући, онда је боље да он не буде овде... Корпој слусти поново браду. Стегнутих усана, спуштених очију ка земљи, он рече полако: “ Идитв пријвтвљу I Чинитв шта ивј-

боље знате. Ви имате моје поверење и све вам одобравам. Нена вам Господ Бог помогне у вашем предузећу ! Када је Баратије одговорио г-ђи де Троа-Мар и предао јој њене талире, 0рас узе новац који је заслужио саојом вештином. Он се реши да ових 3500 ливара колико дугује Мартенглизу и Лапоазу даде као хонорар Симону Гардебледу и Жаклина Леброк, интимна собарица г-ђе де Норпој, имала је 50 тестона да прими, Ова млада девојка, луда и наивна, ноја још није имала 16. год. била је толико љута због овог лонлона, јер ју је Орас пољубио у врат. Али не губећи кураж он јој је обећао да ће бити штедљивија у своме миловању. — Ја се бојим, говорио је у себи Бланнадор посматрајући да се удаљује ова плавуша, ја се бојим да ме не занесе ово нежно створење. 0 Боже мој, иолико има сличности између ње и њене сестре !... Видећемо, видећемо, многе сам ја бунтовнике савладао. Растанзк Маргаритин није остао без потопа од суза. Два пута је она легала, дајући налог да је оставе да плаче до миле воље у звгрљају овога пријатеља, Орас се показао блаконаклон и великодушан као никад до сад. Најзад лепа удовица крену се на пут попевши се на једну белу мазгу, у пратњи Корпоја, Нантеклоа и Бланкадор а и читаве гомиле оружаних слугу. У Буџаку Корпој и Бланкадор опростише се са њом. Корпој је знао дискретно нагласити г-ђи де Троа-Мар да су тачне Орасове речи и она се учврсти у мислима које јој је наметнуо о Норпоју Бланкадор.

Међутим Норпој је излагао Бланкадору начин на који би се могао ослободити једног од својих великих слугу који се звао Жакен Леброк : — Мислим да би било добро да га пошљем са Кантеклом, јер он је због свога иарактера несношљив.. Жакен Леброк био је збиља танвог карактера да га Корпој није могао сносити. Једнога дана он је дао на знање овоме властелину да ће се горко кајати што је лишио његову сестру Жанину онога што је девојци најдраже. Сем тога он му је дао посредно на знање да ће му сјурити свој мач у трбух ако се буде тано понашао и са његовом млађом свстром Жанлином. Стога је Корпој мрзео много овога слугу. Бланкадор који се танође бојао Жанининог брата одобравао је у свему Норпоју. — Одласком овог опасног лоданика рече он сасвим равнодушно место иоје он заузима биће упражњено. Ја мислим да ћете ви пристати да се примите његове службе. У толико ће биуи пријатније мојој жени поред једног племића. Ви ћете ме обавезати ако лостанетв слуга г-ђе де Корпој. Ви ћете ми одредити плату коју тражите. Бланкадор одговори да од тога не треба правити питање. И оба човека одоше у Лаконб разговарајући о разним теолошким стварима. Чим се повуче у своју одају Корпој позва к себи првога слугу Фабро де Морас, налвинисту од ране његове младости. Он препоручи да води надзор над г-ђом Корлој и њеним ноеим пратиоцем и да га о оааму

САУЧЕШЂЕ ПЕТРОГРАДУ, престоници Русије, у коме ће се изразити велики бол за губитком Србије и Русије у једном великом човеку. У исто време, г. Аврамовић је изјавио да је наша дужност да продужимо рад Хартвигов на васпостављању духовних и материјалних веза са Русијом, изашиљући ђзке на студије и приређујући чешћа путовања било појединце, било корпорацијама. Г. Несторовић износи одлуку општинске управе о месту које је одређено за ГРОБ ПОКОНИКОВ. Одмах после смрти покојнога Хартвига, општинска управа се обратила нашој влади да изрази руској влзди жељу српскога народа, да се руски посланик сахрани у Београду. По речима госпођице Хартвиг, покојникова је жеља била да се сахрани у Београду, а вероватно је да ћв породица да остане стално у Србији. Руска влада примила је врло симгатично овај предлог српске владе и одобрила је да се може сахранити у Београду сматрајући у неку руку, као врло лепу пажњу од стране Срба. Према пројекту о уређењу Новога Гробља, део, где је сахрањен Велимир Теодоровић и Милован Миловановић, одређен је за гробове великих народних добротвора, пријатеља и великана. Овај део ће се нарочито украсити доцније аркодама и колонодом. Упрзва је решила, а то је решење већ привела и у дело, те је на овоме месту ископана и сазидана гробница за Хартвига. Ова свечана седница, која је посвећена искључиво великом пријатељу српскога народа, закључена је у 6 сати лепим говорима председника и одборника, а завршена са: Вечнаја памјат Николи Хенриковићу Хартв и г у ! С л а в а м у ! Због краткоће времена зз данашњи погреб није дошао нико од званичних и незваничних представника из Русије. Вероватно је, да ће за погреб стићи једино руски посланици у Софији, Букурешту и Бечу. Краља ће на погребу заступати Престолонаследник Александар. Он ће заједно са Принцом Ђорђем и Принцом Паалом присуствовати и опелу и спроводу мртвог тела пок. Хартвига,

ЗшјЦјелит шт штм — Једна важна одлукз опште седнице Касационог Суда. Министар Правде г. М. Ђуричић упутио је свима првостепеним судовима распис, којим им саопштава начелну одлуку опште седнице Касационог Суда у питању: кад ће се узети да је штега по државним рачунима држави постала позната, т. ј. да ли ће се сматрати да је штета дражви постала позната онога дана кад су рачуни примљени на преглед код Главне Контроле и од тога дана застарелост почиње тећи, нао што је то случај са недржавним рачунима по чл, 52. закона о уређењу Главне

извештава, а нарочито ано би приметио да учине грех... — Чим се будем уверио у њихов злочин — и то ће се усноро десити — ти се лостарај да их ја затеннем. Јеси ли ме разумео? Фабр ћутећи поклони се. То беше висок човек смеђе косе, црвене браде, коме је било четрдесет година. У часу нада је Корпој давао потребна обавештења овоме поверљивом слузи, Бланкадор затворен у својој соби под стражом Жакменовом писао је писмо своме пријатељу Селињију. Али, једнога тренутка он остави перо, насмеши се и поче трљзти руке. допустивши да га освоје ове мисли: „Ова животиња Корпој превазилази у глупостима риносеросе и друге монструме о којима се говори у ињигама. Све што предузима означено је печатом најтеже подмуклости, тако да човек незна да ли да му се диви или да га презире због његовог неваљалотва и због његовог лростаклука, Он уображава да ћу ја сам водити љубав са његовом Илином, и да сам ја деран који |треб4 да учим прву авантуру. Мене би ухватили с ножем у руци, отели ми моје доиументе, огласили ме за саучесника пред конзисторијом и Корпој би се слободно могао моћи оженити Маргаритом. Ах I Корпоје нећеш моћи подвалити овоме пријатвљу Бланкадору! Нећу ја пре умрети него што видим боју твога новца.. Али можда ја без права оптужујем овога човека. У тако суптилним стварима прво место увек је намењено сумњи.. Посветимо своју бригу Селињију, то ће бити важније.."

Контроле, или ће се сматрати да је штета држави постала позната тек онога дана кога она буде прегледом рачуна констатована? По овом питању општа седница Касационог Суда донела је ову начелну одлуку: Штета је држави постала позната по државним рачунима у време првих датих примедаба на прегледан дотични рачун и од тога дана почиње тећи застарелост права државе на накнаду штете по тим рачунима. Но све ово важи за државне рачуне до 1. јануара 1896. године па у будуће, а зз рачуне државне, закључене 1895. годином вреде, према чл. 142. и 147. закона о уређењу Главне Контроле, прописи §§ 77, 78, 79, 80 и 81. закона о устројству Главне Контроле од 17. фебруара 1862. године. По § 77. овог закона ти рачуни морају бити прегледани за четири године, па и тужбе за накнаду штете у том року, рачучајући од пријема рачуна, подигнуте. Иначе, после тога рока сматрају се ти рачуни за прегледзне и разрешене и рачунополагачи се по њима не могу узети на одговор. Министар је о овој одлуци известио и Главну Контролу и Министар. ство Финансија.

ГРАШИШЖИ ШЗ — Указ о унапређењу у Министарству Грађевина и окружним грађевинским одељцима. ПреСтолонаследник Александар, на предлог Министра Грађевина, потписао је указ, којим се постављају : за вишег инжињера II класе у грађевинском одељењу при начелству округа београдског Стеван Бурмазовић, инжињер I класе истог одељка ; за вишег инжињера II класе у грађевинском одељну при начелству округа врањског Живко Радовић, инжињер II класе истог одељка ; за архитекту I класе у грађевинском одељку при Управи Града Београда Сиљен Пејчиновић, архитекта треће класе истог одељка. У МИНИСТАРСТВУ ГРАЂЕВИНА: за вишег архитекту друге класе Јован Ђинодић, архитента друге класе истог Минисгарбтва; за архитекту друге класе Александар Јанковић, архитекта четврте класе; за инжињера треће класе Видосав Туцовић, инжињер четврте класе. за инжињера четврте класе Димитрије Ј. Петковић, подинжињер друге класе Железничке Дирекције, и Серафима Поповића, дипломираног инжињера ; за секретара прве класе Живојин Ћирић, секретар друге класе истог министарства; за књиговођу треће класе Јован Раденковић, књиговођа пете класе истог министарства. Изборна борбо — Радикали у окрузима подринском, моравском и смедеревском, и у Београду. ПОДРИНСКИ РАДИКАЛИ. На радикалној листи у подринском округу, чији је носилац М. Вујичић, начелник Министарства Унутрашњих Дела, први квалификовани посланик 0иће г. др. Момчило Нинчић, професор Универзитета и бивши народни посланик. Он је већ отишао у агитацију у подрински онруг.

И он стаде писати: „Дошао је тренутаи да чинимо што треба. Ја сам могао известити вашу лепотиЦУ Д а ви непрестано на њу мислите, и њено узбуђење било је толико да сам се ја морао одмах удаљити, чим сам свој задатак свршио. због тога." Бланкадора прекиде Жакмен својом лупом у врата: — Тражи Вас, господине, један слуга ноји јавља да г-ђа де Корпој хоће са вама да разговара. Орас остави писмо са својим талирима у фијоку и закључа, Затим изађе препоручивши Жакмену да се постара раније да му набави један челичан сандук са тајном преградом. Када уђе у Стан г-ђе Илине Бланкадор се учтиво локлони. — Господин де Корпој вас је одредио, господине, рече нежним гласом млада жена. — Ја немам друге воље до његове,— И изговорајући ово, она је пажљиво посматрала онога кога јој је мали Анри де Кантекло пред свој полазак оцртао нао неваљалца, препоручивши јој да га се чува као живе ватре. „Он има изглед покорности и туге, помишљала је она и без сумње он је скрушен због сиротиње која га приморава да се прими службе. Анри вероеатно због своје уобичајене горчине мисли рђаво о њему. Треба да га питам у поверењу и насамо шта му је то ренао Гастон де Селињи." (наставиће се)