Pijemont

Стр. 2

Врој 179.

„П И Ј Е М 0 Н Т" ■внш1шинн1шннмшммвЗвВВиЕВВ

ту одлуну Бугарсие саолшти Румунији и она ке вероеатно то учинити још колиио сутра. Бугарски посланин У БЕЧУ Салабашев, имао је с графом Берхтолдом ионференцију, која је трајала читав сат. Салабашев је стекао уверење, да Бугарска може рачунати на сваку дипломатску потпору Аустроугарске, али је, у свестраном интересу, а првенствено у интересу Бугарске, да се што пре регулишу све афере, које лебде. Дипломатски кругови уверавају, да је Берхтолд признао, да политика Србије заслужује симпатије, наглашујући да баш то и отежава положај Аустроугареке. Веле, да је Берхтолд рекао, да он потпуно разуме политику Србије. Аустроугарсна не може ни дипломатсии да одржи Србију и Грчку, ако њене интереси нису дотакнути. Г. Г. ПАШИЂ И ВЕНИЗЕЛОС су се вечерас састали око 8.50 часова ради конферисања о предлогу Русије, да се обуставе непријатељства између савезника и Бугарске. МАНЕДОНСКА ВОЈНА /е свршена. То је закључак свих стратегиских испитивања досадашњих борби. Руски војни стручњаци говоре о фијасну једне легенде. Бајка о непобедимости бугарске војске доченала је жалостан свршетак. Но ово још не значи и свршетак рата,

Велике концентрације бугарске војске само претсказују нове борбе. Бугарска војска је побеђена, али још није разбијена; не закључи ли се скоро мир, мора се и то догодити. ТУРСКА СЕ КРЕЂЕ. Досадашњи неуспеси бугарске војске имала су јаког утицаја и на јавно мишљење у Турсној, као и на морал њене војске. Авантуриста Енвер-паша захтева да иде с војском и да заузме линију Енос — Мидија, пошто ће то бити најбоља гарантија, да ке Турска добити територије до те линије, како јој је обеђано од стране европског концерта Сила. Не зна се да ли ђе се акција Турске задржати само на овоме или Не Енвер - беј продужити пут ка Једрену. ПОЛСЖАЈ КРАЉА ФЕРДИНАНДА је очајан. Страни листови јављају, да је он напустио Софију. Други говоре, да су на прагу велики нереди, које полиција не може спречити. РУСКИ ЛИСТОВИ су пуни извештаја о триумфу српског и грчког оружја. Армије генерала Ковачева и Иванова може се реНи да не постоје. БУГАРСНИ ЛИСТОВИ изјављују да је и руска јавност крива за нови законски рат. Руски листови су, веле они, чинили медвеђу услугу Бугарској својим нечувеним измишљотинама о неисцрпној вредности војске краља Фердинвндв.

НА БОЈНОМ ПОЉУ се међутим грозничаво врши концентрација за напредовање српске и грчке војске ка Софији.

Бугарско наорунш! — Нов предлог бугарског министра војног. Из Софије јављају, да је министар војни, генерал Бојаџијев, после закона о устројству војске, спремио за Собрање и законски предлог о наоружању бугарске војске према новој формацији. Пројект о наоружању бугарске војске радила је нарочита стручна комисија, којој је председавао сам министар војни, После свршеног рада, министар војни, генерал Бојаџијев, поднео је ираљу Фердинанду извештај. Краљ је на неколино седница претресао законски предпог са министром војним и са малим изменама је предлог усвојио. Пројектом се предвиђа ванредни кредит од сто милиона динара. Новац Не се добити из новог зајма. ВеНи део поруџбина учиниНе се код немачких оружаних фабрика. Предлог законски поднеНе се Собрању чим зајам буде поднет на решавање. Уз законски предлог иНи Не тајни додатак, који Не обухватати поруџбине, ноје Не се извршити.

Ову слику ће предати породици Хартвиг г. Лаза Богићевић, инспектор Министарства Привреде, као представник народа из Варварина на погребу. Затим су ишле две чете пешадиске подофицирске школе, па десет официра, који су на десет јастучића носили 49 ордена и 12 ленти, колико их је покојник имао. За носиоцима ордења ишла су сва београдска певачка друштва и наизменично певала погребне песме: „КараЂорђе”, Циганско Певачко Друштво, Београдско Певачко Друштво и певачко друштво „Станковић”. Испред самих кола ишло је београдско свештенство: г. г. Митрополит Димитрије, епископи Сергије и Доситеј, преко тридесет свештеника, пет свештеника из Русије и монаси из манастира Раковице. За колима су ишли: прво породица покојникова: г-ђа Хартвиг, госпођица Хартвиг, син г-ђе Хартвиг г. фон Визин, секретар руске амбасаде у Цариграду и први и други секретар овдашњег руског посланства. ПРЕД ЦРКВОМ. Око 10 часова, погреб је стигао пред Саборну Цркву. Ковчег са покојниковим телом унели су у цркву официри београдског гарнизона и чиновници Министарства Спољних Послова. Опелу су присуствовали Престолонаследник Александар, Принц Ђорђе, Кнез Павле, дипломатски кор, влада, државни саветници, госпође страних посланика, генерали, виши официри београдског гарнизона, представници општине и разних кор

Јунерашњи погреб

Лошдње почости Хвртвигу — Погреб какав Београд није вапамтио. — Кроз војнички шпапир и масу народа. Ко се опростио са Хартвигом. — На гробљу. — Последње почасги. —

Колико је покојни Николај Хенриковић Хартвиг нашу земљу задужио и колико је наш народ, а нарочито престоница као оличење тог народа, тај дуг знао са љубављу и захвалношћу да памти, најбољи је доказ био јучерашњи дан, дан последњих, погребних почасти Николају Хартвигу. Цео Београд, без разлике у друштвеном положају и сталежу, без разлике у полу и узрасту, посео је од ранога јутра у густим редовима све београдске улице, кроз које је требао погреб да прође. Тачно у 8 часова у јутру, дакле још на сат и по пре погреба, постављен је шпалир састављен од војника новообразованог вардарског пука, и то: Краља Милана улицом од руског посланства до Кнез Михаилове улице, Кнез Михаиловом до Краља Петра улице и Краља Петра до Саборне Цркве. Гомила народа на улици све је била гушђа, свег се све више гомилао, нзрочито око углова и раскрсница, тако да је војнички шпалир уз припомоћ жандарма с муком одржавзо ред. ПОСЛЕДЊИ ПОМЕН У ПОСЛАНСТВУ. За то време, тачно у 8 1 /. часова, почео је у руоком посланству, у капели, по руском обичају, последњи помен пред опело. Помену су присуствовали влада, породица покојникова, особље руског посланства, дипломатски кор, гоопође свију страних посланика и представници депутација из народа. На помену су чинодејствовали:

Митрополит Србије г. Димитрије, епископ шабачки г. Сергије, епископ нишки г. Доситеј, пет свештеника из Русије и преко тридесет београдских свештеника. После свршеног помена г-ђа Хартвиг, г-ђица Хартвиг и особље посланства целивали су крст, а затим су клекли и помолили се за душу покојника. Потом је ковчег са телом покојног Никопаја Хартвига заклопљен. ПРЕД ПОСЛАНСТВОМ. Било је тачно 9.30 часовз кад је из посланства изашао дипломатски кор и образовао се шпалир око мртвачких кола, пространих, обвијених у бело платно и без крова. Око кола, лево и десно, са исуканим шпадама, стајали су по осам питомаца Војне Академије. Неколико минута потом, чланови владе и чиновници министарства Спољних Послова изнели су ковчег са телом великог покојника. Ковчег је смештен у кола и застрт великим жутим покровом од свиле. Пантљике од покривача носили су, десно, председник владе г. Н. Пашић, а лево заступник доајена дипломотског кора г. Филалити, румунски посланик. У тај мах, музика 7. пешадиског пука засвирала је посмртни марш, звона са свију београдских цркава ззбрујала су и погреб се кренуо. РЕД КОЈИМ СЕ ИШЛО, Погреб се кретао овим редом, кроз војнички шлалир и масу народа, који се налазио сабијен на тротоарима:

Напред троструки ред коњичке жандармерије, затим носиоци крстаче — црн крст сав обвијен цвеНем — и кољива; потом двоја кола са венцима; затим преко 60 венаца, који су ношени сваки понаособ и ко]е су дали Двор, војска, влада, раз не установе, корпорације и т. д. Међу овим венцима, нарочито је падао у очи венац грађана варошице и села Варварина. По жељи гоепође Хартвиг, венцу народа из села и варошице Варварина дато је нарочито угледно место, на челу поворке. Венац је носио један сељак из Варварина,- Вунашин Трифуновић. То је онај чувени артиљерац, који је у Драчу, приликом бомбардовања пристаништа, први окренуо топ на „Хамидију" и отворио брзу паљбу, због чвга је произведен у чин резервног наредника. Други сељак носио је малу скромну успомену породици Хартвиг: урамљену слику руског споменика, који је пре три године подигнут у селу Варварину, на месту где је пре 100 и више година била чувенаварваринска биткз, у којој су учествовали Руси са генералом графом Орурком и Срби под зођством КараЂорђа. Споменик представља велику мраморну пирамиду са натписом: „Генералу графу Орурку, главном заповеднику руске војске у боју на Варварину и осталој браћи Русима, борцима и јунацимз у спомен стогодишњице боја на Варваринском Пољу, подиже овај споменик захвални народ среза темнићског.”

порациЈа. ОПЕЛОУ САБОРНОЈЦРКВИ. На сред цркве стајао је катафалк увијен у бело; полилеји и постоље у средини били су такође обвијени белим платном, а цео црквени под био је застрт црном чохом. Око катафалкз, на који је положен ковчег, чували су стражу четири гардиста у пуној спреми. Чинодејствовали су Митрополит Србије, г. Димитрије, епископи г. г. Доситеј и Сергије, пет свештеника из Русије и целокупно београдско свештенство. На јектенија је одговарало Бео. градско Певачко Друштво, а за певницама су били монаси из манастира Раковице. Опело је трајало сат и по. За то среме мзса народа напољу стрпељиво је ишчекивала излазак спровода из цркве. По свршетку опела, са покојником се опростио Митрополит г. Димитрије. ГОВОР МИТРОПОЛИТА СРБИЈЕ. Узбуђен, дршНуНим гласом, митрополит г. Димитрије опростио се са великим покојником говором који у изводу овако гласи: Тужан нас је догађај овде сакупио. Налазимо се испред ковчега у коме лежи велики човек, искрен пријатељ нашег нарсда и заелужан син Велике Ру* сије. Умро је Николај ХенриковиН Хартвиг ; нестало га је у мучним и тешким данима када нам је толико потребна његова помоН и државничко иокуство. Дуг, који му дугује наша нација ми искупљујемо великом жалошНу, која нас је обрвала. Мало има Срба, који нису знали за велико име Николаја Хартвига ; многи од нас познао је племенитост његовог срца, пространог као његова отаџбина.

МоНни дар Хартвигов епасавао нас је ■ у најтежим данима када су против нас ; падале силне оптужбе и када се и у са-! мој Русији услед недовољне обавештености у њих веровали. Хартвиг, као велики државник и искрен пријатељ нашег народа, видео је да се нашем народу чини неправда и да заслужује бољу судбину. И он је радио.. Нолико је Николај Хартвиг успео да српски народ поведе бољим путевима реНи Не историја, а ја говорим као лични пријатељ поиојннков. Предусретљивости и доброта Николаја Хартвига не заборавља се. Он је чинио много, до последњег часа. Чинио је нашој цркви, чинио је нашој омладини, шиљуНи је на више образовање у Русију ; свуда, на све стране, његов се рад осетио. Неисцрпну племенитост и милосрђе Хартвигова дома најбоље су осетили наши сиромаси, рањеници и болесници. За време ратова, у болницама милосрђе г-ђе и г-ђице Хартвиг окрепљивало је ра њене и оболеле, а тек је прошло две недеље нако је дому „Св. Јелене", опет од стране Хартвиговог дома, камен темељац ударен. Тај дом, који подиже г-ђа Хартвиг са милосрдним београдским госпођама, биНе видан и траЈ'ан споменик љубави, коју је Николај Хартвиг за српски народ имао. Најзад, у Хартвиговим рукама био је онај тајанствени кључ, који је широм отворио, кад год је требало, врата између велике братске Русије и мале Србије. Зато је име Никола)'а Хартвига слављено у српској престоници и у српсном народу ; зато је свако српско срце уздрхтало на глас о његовој смрти. Ми сви Срби, колико нзс има, нисмо сматрали Хартвига само за пријатеља; он је био наш брат. Његов гроб Не нас увек потсеНати на његово велико пријатељство и на његову братску љубав. Лака му братска српска земља ! Слава нека је велином српском пријатељу Николају Хартвигу. Слава му! Сви присутни одазвали су се са „Слава му". ГОВОР ПРЕДСЕДНИКА ВЛАДЕ. Потом се са покојнином са истога места опростио председник владе г. Никола ПашиН. Г. ПашиНев говор у изводу гласи : Пред нама лежи човек кога оплакује цео српски народ. Покојник Ј'е био човек не само великих умних способности, веН и великог широког срца. Још кад је ступио у политички живот, његова прва брига и његово прво старање били су упуНени маленим балканским народима. И у колико је више улазио у њихову историју и њихов живот, његове тежње све су више биле уперене за њихово добро. Његова служба у Србији још више га је учврстила у тој његовој тежњи. Последњи балкански догађаји учинили су да је покојни Хартвиг уложио велики труд и искрену вољу за наше добро. Српски народ имао је у Хартвигу пуну и иснрену помоН и, поред других чињеница, благодареНи раду Хартвига, он је добио, где је требало, искрену потпору. Српски народ, нога среНа није тако често засипала, у Хартвигу губи много. Нолико је искрена наша жалост за тим губитком, сведоче данашне топле сузе Београда. Гроб Николаја Хартвига у српској земљи, коју је он љубио као своју отаџбину, остаје тесна веза између Србије и Русије. Нека му је лака српска земља, коју је волео и нека му је слава ! ПОСЛЕДЊИ ОПРОШТАЈ. — ИЗЈАВЕ САУЧЕШЂА. Потом су свештеници запевали: „Придите последњем цјелованију...” Тада су ковчегу пристулили, редом: Престолонаследник, принчеви, породица, влада, дипломатски кор, генерали и т. д. сви присутни. Сви су целивзли икону ,и пољубили ковчег. Потом је настало изјављивање са-ј учешћа породици покојног Хартви-' га. Први је изјавио саучешће Престолонаследник Александар, у име

одсутног Краља и у своје име, затим принчеви, председник и чланоЕ'И владе, дипломатски кор, и т. д. Тачно у 11.25 часова приступили су ковчегу чланови дипломатског кора и виши официри и изнели га из цркве у кола. КРОЗ МАСУ НАРОДА. Било је већ пред подне; врело јулско подневно сунце немилостиво је пржило својим зрацима земљу. Па ипак то није сметало Београђанима да читава три сата, под врелим сунцем, збијени на тротоарима једно уз друго, очекују из цркве повратак ковчега у коме је било тело великог њиховог пријатеља. Кроз густу масу народа и шпалир војоке, погреб се кретао тихо и споро истим редом. У маси је била тишина и само се чуо бат тешких војничких чизама, звук звона са београдских цркава и певање погребних песама. ПРЕСТОЛОНАСЛЕДНИК НА ПОГРЕБУ. При повратку погреба из цркве, учествовао је у спроводу Престолонзследник Александар. Престолона. следник је ишао неколико корачаји за породицом. Престолонаследник је ишао за ковчегом Николзја Хартвига све од Сабсрне Цркве, па скоро до краја Кнеза Михзилз улице. НА ТЕРАЗИЈАМА. На Теразијама погреб је, скренувши око оквера, избио у Краља Александра улицу. Ту се за тренутак застало. Један део погребне поворке поседао је у фијакере и трамваје, а други је са породицом ишао пешке зг колима. Корлорације и војска пошли су даље у истом реду. Поворка се кретала лагано. Код Тркалишта, војсна застаде и пропусти спровод, који око 1 часа стиже на Ново Гробље. И поред свих полициских мера, ОКО ГРОБЉА био се сакупио силан народ, и покушавзо на све могуће начине да уђе у гробље и присуствује последњем светом чину. Неки су покушавали да прескоче зид; многима јето испало и за руком а многе су жандарми пообарали са зида. Још пре погреба, први су на гробље стигли црногорски посланик, г. Мијушковиђ, г. Лаза Богићевић и још неколико виших чиновника, и разгледали Г Р О Б . Он се налззи лево од гробнице Теодора Велимировића, близу зида који је окренут вароши. Гробница још није завршена, само је озидана и засвођена', покривена и поравњана са земљом, а на горњој површини начињена је лела хумка у коју ће се побости крст. На кратко време пре него што ће стићи спровод, стигао је нз гроб и један почасни вод Краљеве гарде. Затим је дошао и председник београдске општине, г. Ђ. Несторовић. Око 1 сата ушао је спровод у гробље. За колимз је ишла породица, влада, дипломатски кор, представници општине и виши чиновници. И поред све пажње ушло је и доста народа. Кола се зауставише

це палим Бугарима. Нашима нико не припали. Отац Ракић у Карпини живи на пушци, а бугарски поп преноси у самарици на коњу позерљиви бугарски упут за ширење пропаганде. И док би требало формално иселити ондашње калуђере и попове и довести свештенике из Србије, дотле се и овај поп из бугарске пропаганде узима у заштиту од стране наших власти. Узима се у заштиту, јер није створен одлучан режим кажњавања преступника, па власти неће да се крве на несигурно. Оне земље су посгјане нашим гробовима. Никад оне неће бити туђа својина. То треба знати и с тиме рачунати, и сав рад на то управити. Влада која то не увиђа пушта дасе шире разна тумачења о оним крајевима. То је криминал, који не може бити довољно кажњен. Иста та влада која је наредила ^да се недавно пусти један бугарски пуковник који је шпијунски прокрстарио целу Србију, остаје неактивна на свима лннијама према пвцозривој Бугарској. Ми је опомињемо. Ми тражимо, да се на пограничне крајеве примени систем одлучности. Насељавајте, расељзвајте, рушите, чините све, али дајте да онамошњи на-

род осети, да га Бугари морају оставити мирна у вршењу патриотских дужности према српској Отаџбини. Нс улепшавајмо ствари. Зло постоји, али му се не сме званично ићи на руку.

Блонкодор РОМАН ОД МОРИСА МЕНДРОНА паставак (19) Помисливши на ово име, г-ђе де Корпој уздану. Тада принесе својим очима марамицу и Нуташе. Најзад изјави г. Бланкадору да хоНе одмах после ручна да изађе ван замка на коњу и да жели да је он прати. Бланкадор се повуче са много грације. Она га није смела ни једаред погледати бојеНи се да се на тај начин не ода њена узбуђеност, у присуству њених служааки. Врата се затворише понова, и Бланнадор уђе у предсобље где се судари са једним крупиим човеком. То беше први слуга Фабр де Морас. С мушном озбиљношђу, он прими у своје руне Бланкадора и одведе га у оделења којима је он управљао. ОбавештавајуКи га о људима и стеарима, приназујуНи му коње, Фабр се журио да дозна какаа ј« утисак учинио на Бланкадора г-ђа де Корпој. На ово питање Бланкадор ништа не одгово-

ри до то: — Добри мој господине, она је на ме учинила дејство ноје желите да учини. Фарб де Морас видеНи да му се Бланкадор руга остави га. Тада часовник на замку изби два часа, на перону се појави г-ђа Илина 5| пратњи своје гуверианте и двеју саборица. Орас ју је чекао са слугама који су држали коње. С поштовањем, клекнувши на земљу, он направи степенице госпи да би она могла метнути ноге у зенгије. Он поможе и г-ђи де Бурнавил да узјаше на мазгу. Дођоше и обе служавке зевајуНи и кавал када прође на калије, ђерам и мостове, код којих је стајао Фабр и посматрао пролазнике. Иза Бланкадора који је јахао с десне стрне Илинине — јер с леве стране је била гувернзнта Бурнавил — ишла су три ланеја, од којих је Жанмен Тардивал јахао свога белца као прави господин. Било случајно, било намерно, тек белац заману копитом на Фабра који је отворио капију, тако да би му ногу пребио да се благовремено није склонио. „Не знам, рече у себи Фабр, кога да се више бојим гослодара или слуге”. И он погледа мрачним погледом за коњаницима иоји се изгубише у пољу. У почетну је Илина нелрестано Нутала. Под њеном маском она је била мирнија но у ономе часу када се пред њом појавио Бланнадор први пут. Тано скривена, она је мнслила да Не прикрити своју узбуђеност. Истину говореНи, од како ју је Орас изненадно подсетио на Селињија, она је непрестано дрхтала. Некакво осеНање које је било у иојо време

и грижа савести и када обузело ју је у толикој мери да му се није могла одупрети. „Ах ! Прошапута она, гнушеНи се у јецању, ја осеНам да, ако он дође, ие могу га отерати! Ах ! Боже мој, казните ме толико сам ја крива ! И одкад јој је Бланкадор говорио у име Гастоново, она није више налазила утехе у библији. Она је једино мислила на злочине који су могуНни и које јој Бог неНе опростити. Инстинктивно се плашила пастора Робена и Момбзена. Никад од њих није се усудила тражити утеху и савет. Да је Жан Тенстор барем посеНивао замак, она би се њему поверила. Он је био благ и просвеНен. Његова реч била је пуна нежносуи и он је лроповедао једино милосрђе. Илина је имала поверење у њега, И често је распитивала да ли Не ускоро доНи. Одговарали су јој да Не доНи тек с пролеНа. Тада је Илина изгубила сасвим нураж. ПредајуНн се фаталности, она се реши да првом приликом залита Бланнадора о намерама Гастина де Селињија. У овај намери она је изашла овог јануарског дана ван замка. Прешавши висоравни Бодезера, они стигоше у Ламон — Корбарије, где је пут тамо стрменит, да се г-ђа Бурнавил уплаши и замоли да јој се поведе мазга. Жакмен притрча и поможе јој да изађе на стазу. Илина се решн да разговара са Бланкадором, ноји је досад Нутао. — Гослодине, рече му она Са мало сигурним гласом, ви сте сувише племенити да бисте тврали цмгу са једном же-

ном мојега положаја. Обавестите ме дакле какав налог имате да извршите у име Силењијево". — Госпођо, одговори Орас благо, ја сам најбољи пријатељ Селињијев. Он ми је некад епасао више него живот, стога му ја припадам и телом и душом. Селињи, г-ђо, који вас неограничено воли молио ме је да дођем до вас под макаивим изговором и да вам речем да сте му ви драги као првог дана и да уздише једино за вама. Сејао сам новац, умножавао интриге, чинио све што могу да дођем до вас да вам то саопштим. У осталом ја више ништа незнам, ја остајем госпођо ваш понизан слуга. ДаНу вам ја уокоро и писмо Селињијево, и тада се могу ослоботити ове улоге задржавајуНи у највеНој тајности све што сам дознао. Али, шта да му кажем у ваше име ако га случајно будем видео пре него што дође ово писмо. — Шта! Прошапта Илина и крв јој појури у лице под њеном маском — Шта! Зар је Селињи тако близу нас? — Он је извесно у Малс - Селињи. И треба да дође једна једина реч од вас до њега па да одмах дотрчи. ХоНете ли да му му пишем, госпођо? Магла се поче дизати испред очију младе жене. Она се дуго устезала да Бланкадору одговори на његово питање. Најзад, лолако и дрхтеНи она изговори речи које Бланкадор схвати као знак њене блиске лропасти. — Говорите му за ме.. Реците му да ми пише, али неиа буде разумзн... јер моја част и мој живот, • • — Ја рааликујам као и ви, гослођо, ви-

ше него и ви.. И мој је живот у питању. Искрено говореНи и нема велике опасности за вас„ Ви Нете бити послушни, и ја вас молим да протерате сваки страх. Г-ђа де Бурнавил је најзад могла успети да пристигне госпођу де Корпој. И они се вратише у замак а да Илина и Бланкадор не рекоше ниједне речи. Овај дечан, госпођо, има гордо држање и он је претерана Нуталица кад се узму у обзир његове године. На ову примедбу гувернанаину, госпођа де Корпој одговори: — Бурнавило, нетреба судити људе по изгледу. Ја непознајем Бланкадора али могу себи допустити да кажем да је он искусио велике несреНе. Истога дана увече Фабр де Морас поднесе рачун Корпоју о томе шта је запазио. — Господине ја сам пратио вашу жвну и њеног заводника за свв време њихове сметње. У мало ннсам врат сломио прелазеНи брегове. Ја сам приметио да су захваљујуНи вештим маневрима слуге кога зоеу Жакмен, они могли слободно подуже разгоеарати. Разговор њихов нисам чуо, али је свакако била реч о љубави. Они нису учинили никакав гест и говорили су лолако и опрезно. Што се тиче Жанмена, то је у истини највеНи обешењак каквог сам ја икад видео. Он је лри самом поласку из замка покушао да ми сломије ногу помоНу коња. Али то је сТвар која не заслужује пажње. Али вас неНу више морити, и одсад Ну вршити своју дужноет тачно и опрезно. И Фабр де Морас настављајуНи Свој