Pijemont

Стр. 2.

„П И Ј Е М 0 Н Т“

ре г. г. генердл Паприков, Сава Иванчев и мајор Топалчиков, у пратњи руског војног аташеа пуковника Романовског. Бугарски делегати су у Пироту учинили посету команданту II армије генералу СтепановиИу, и онда су засебним возом отпутовали у Ниш, где ће се водити дал>и преговори за мир. СРБИЈА ОБАВЕШТАВА САВЕЗНИНЕ. Одмах по доласку бугарских делегата, српска влада је известила грчку и црногорску владу да Бугарска жели да преговара за мир, молећи их да одреде делегате како би се преговори почели одмах. Према жељи Румуније, у Нишу ће се водити преговори, који се тичу чисто војних операција и прелиминара мира. Утврђивање ДЕФИНИТИВНОГ МИРА и свих осталих детаља, свршиће се у Букурешту. Али и ако се бугарски делегати налазе у Нишу, ипак се операције српске војске не прекидају. Напротив, горко искуство, стечено после мучког напада на Брегалници, гони српску врховну команду, да продужи ВОЈНЕ ОПЕРАЦИЈЕ и да довођењем бугарске војске у безизлазан положај омогући што сксрије закључење мира, тако потребног целој земљи. Данас су продужене борбе на целом фронту. На Патарици и Дукату, летећи одред је у непрекидном додиру с непријатељем. На фронтУ нод Криве Паланке, Дунавска Дивизија напада на Големи Врх, а Шумадијска Дивизија заузима МАЛУ ЦЕРЦОРИЈУ страгисну тачну на самом граничном фронту. БУГАРСКИ НАПАДИ. Данас су бугарске трупе покушале напад на Црни Камен, који су у ранијим бормама изгубили. Исто тако, бугарске трупе су извршиле напад на рани-

Прекјуче по подне заказани велики народни митинг није могао бити држан до краја. Према пројекту иоји су направиле све опозиционе крупе, неосвга. рени митинг требао је да буде грандиозна манифестација свег независног грађанства Софије противу зајма, који значи економску и политичку зависност Бугарске. На митингу су требале да говоре све вође опозиције, да објасне народу побуде за оштру опозицију коју су опозиционе групе повеле у Собрању и истакну и последице, које ће настати ако зајам буде изгласан. Напослетку, у једној тачци резолуције, блок опозиционих странака хтео је да апелује на краља Фердинанда, да неизгласани и нроз Собрање лрошверцовани зајам не санкционише. Влада РадоСлавова, свесна злочина који је учинила закључујући зајам, упо. требила је сва средства, да митинг омете. КРВАВ МИТИНГ. Кад је јуче по лодне почео митинг, и кад је представник ограраца Гарчев почео да говори, гомилице плаћених бандита, које су на неколико места биле искупљене, дигле су паклену ларму. Незавиони грађани су покушали да силом отерају ове индивидуе и тада је отпочела туча. Најамници су повадили револвере и почели пуцати. У тој гужви, више од двадесет људи рањено је лако, а око десетак тешко. Независни грађани, видећи да поли.

је изгубљене положаје код Пирота, али се и тај напад завршио неуспехом. Продирање српских трупа на старој бугарској територији продужује се. Колона, која је заузела Кулу и продужила наступање ка Белограчину, данас је заузела село ПЕЛАЗНИЦУ удаљено шест километара од Белограчика. У току сутрашњег дана очекује се пад и самог Белограчика. Друга српска нолона, која је почела да лародире од Зајечара ка Видину, данас је заузела село ВОЈНИЦУ недалеко од Видина, стежући све више обруч оно тврђаве, И дои су се на бојном пољу догађале борбе омањег значаја, дотле се у штабовима дивизиским припремао план за једну велику и одлучну битку, која се има да сврши ОСВАЈАЊЕМ ГОВЕДАРНИКА једне врло важне али и добро утврђене бугарске позиције. КОЛЕРА СЕ ШИРИ. Колера, која се у први мах јавила на Брегалкици и Злетову, и коју су пренеле заражене бугарсне трупе са Чаталџе и Буаира, шири се све даље и даље. Трупе Дунавске Дивизије II позива, поштеђене до сад, имале су неколино случајева колере. Зараза је дошла од трупа Дринске Дивизије I позива, ноје су ових дана чиниле резерву нонцентри. сане војске према Кривој Паланци. На друму Крива Паланка — Нуманово, у селу Псачи, налази се велики НИЗ ГРОБОВА жртава од колере. Колера иде и даље, и данас су се већ појавили многи случајева обољења од колере у У БЕОГРАДУ, НИШУ И ВРАЊУ где су баране већ постављене, и где санитет свим оредствима ради на сузбијању заразе.

ције нема, а да је ова руља послана од саме владе, повукли су се, да би избегли узалудно проливање нрви. Тако је влада Радославова, преко крви независних грађана, угушила још један протест, после оног у Собрању, приликом лодношења законског пројента. УЗБУЂЕЊЕ У НАРОДУ. Отворено гажење закона у Собрању, и насилно, у нрви растурање народног митинга у Софији, произвело је велико огорчење у целој земљи. Цела Бугарска се налази под тим утисцима и узбуђење непрекидно расте. Бугарски народ се лагано буди из учмалости. Његово интересовање за опште ствари поетаје еве веће. У многим местима у унутрашњости Бугарске заказани су митинзи на којима блок опозиције спрема нове протесте. Бугарска влада је предузела све мере да као и у Софији, угуши покрете и У унурашњости. Због тога се очекују нови и озбиљнији сукоби између власти и народа. ОПОЗИЦИЈА И ВЛАДА. Порле насилног спровођења законског пердлога о зајму, блок бугарских опозиционих странана увидео је, да и поред огорчене борбе и слоге свих странака није био у стању, да спречи владу 1 од насиља. Због тога се међу вођама | опозиционих група претреса питање [ о још тешњој вези међу странкама у о' позицији и о новим мерама, које опози-

ционе групе треба да предузму у одбрану својих права. Седнице се непрекидно држе, али још није донета дефинитивна одлука. Рачуна се да ће се одлука донети у току ове недеље. НЕЗАД0В0ЉСТВ0 У ВОЈСЦИ. Док незадовољство у бугарском народу из дана у дан све више расте због насилничке управе данашњих авантуриста, у бугарском официрсном кору осећа се жив покрет. У гарнизонима се владина политика скоро јавно претреса. Један велики део исправних бугарских официра, незадовољан с једне стране политиком која је довела Бугарску до натастрофе, а с друге стране озлојеђен фаворизирањем које двор, нарочито после рата, у војсци врши, почео је да ропће, а у последње време и да прети. ПРЕМЕШТАЊА ИЗ СОФИЈЕ. Незадовољни официри софијског гарнизона имали су неколико састанана, којима је председавао пуковник Луков, управнин Војне Аиадемије. Састанци су држани у једној вили у Павлову, близу Софије. Полицијски агенти су сазнали за те састанке, и о томе известили двор. Пуковник Луков и још неколико официра премештени су у гарнизоне у унутрашњости. НОВА ПРЕМЕШТАЊА. После овог догађаја, који је произвео велику узнемиреност у круговима око краља Фердинанда, доведени су у Софију официри поуздани и одани Двору^ Али и то није имало нинаква успеха. Краљ Фердинанд, бојећи се официрске завере која је, како изгледа, почела да се шири и «а гарнизоне у унутрашњости Бугарске, а немајући поверења у многе официре софиског гарнизона, на. редио је, да сваке ноћи буду у приправности по један батаљон пешадије, један дивизион коњице и једна батерија, ради његове личне заштите од евентуалног препада. Ова мера је двојако штетно утицала. Прво због тога, што су одани официри, нојима на челу стоје генерали Савов и Бојаџијев, добили повлашћен положај, и друго зато што је дуга приправност физички исцрпла многе официре и скоро све војнике. Кад се о томе почело јавно да говори међу официрима, жбири из двора, којих је сада препуна Софија, доставили су незадовољнике. И одмах је један део подозрмвих официра уклоњен из Софије. ТАЈНА ПОЛИЦИЈА И ОФИЦИРИ. Краљ Фердинанд и влада, не могући да угише незадовљство ефицира, отпочела је да их прати на сваком кораку. Тако су официрски дом у Софији, Павлово, Кнежево и Борисава — Градина, где су ранији састанци држани, блокирани шпијунима. л ОТВАРАЊЕ ПИСАМА. У страху од завере, двор је наредио Управи поште, да се сва писма, упућена адресантима чија се имена налазе у једном списку, шаљу прво у двор. Та се тајна недавно открила, кад су се, индискрецијом једног члана двора, сазнале извесне домаће ствари једног угледног софиског грађанина. Ствар је отнрио један опозициони посланик. После другог састанка незадовољних официра, који је, као и први, одмах откривен, издата су наређења из двора, да се и писма многих виших и нижиг официра, по поднетом списку, шиљу у двор. Тако су се из бојазни од завера у Софији створиле две поште. Једна уредна и тачна, и друга која одоцњааа, јер мора до прође кроз дворсну ревизију. МАКЕДОНСТВУЈУШЧИ НЕЗАДОЉНИ. 1Поред незадовољства код народа и војске, дошло је још једно, треће које је готово у Бугарској стално. То је незадовољство македонствујушчих. Научени да добијају обилату помоћ, да буду удобро храњени и напојени, они су после рата у великој оскудици. Празне бугарске касе, које већ месецима зјапе, не

Софијске тајне Строх од зоверо — Велики митинг против вајма. — Полиција против на рода. — Незадовољства у војсци. — Завереници на све стране! (Извештај „Пијемонту”.)

могу да исхране ове гладнице, поред овеколике потпоре, коју им указује њихов шеф др. Генадијев. С друге стране код њих елада еелина поцепаност не само у личним односима, и у питању о потпори коју њихова група треба да указује неној политичиој групи, него у погледу четничне акције, коју им сада онемогућавају будни српски стражари. ТАЈНЕ СЕДНИЦЕ. Већи део манедонствујушчих, који потпомажа данашњу владу, на неколиким својим седницама расправљао је питање о насилиом уклањању оних, који сметају данашњој влади па према томе и њиховим пљачкашким и авантуристичким плановима. Тај њихов смер, ненамерно али доста отворено, открио је војвода Дејан, једним испадом у Собрању, претећи опозицији крвавим разрачунавањем. Други, мањи део, запостављенији и гладнији, такође држи састанке, оптужујући прве мао непоштене и пљачкаше, који све новце за патриотске ствари мећу у свој џеп. Отуда у Софији влада оправдана бојазан, да ће ускоро доћи до крвавог разрачунавања између двеју груп. Један такав случај већ се десио пре месец дана, кад је један Маћедоанц испред кафане убио једног македонствујушчег из противничког табора.

— Пројект за проширење београд ске железничке станице. —

Недовољност београдске железничке стамице нарочито се јако осећа последњих година услед јако повећанога увоза и извозз. То се најбоље види из цифара. Године 1900. увоз износио је 66 а извоз 54 милиг сна динара; 1911. године, међутим, увоз се попео на 116 а извоз на 115 милиона. Сем тога факат да се 80 од сто робе увезе и извезе преко Београда, и то поглаеито железницом, неминовно захтева проширење станице. Питање о проширењу станице појавило се од неколико година на овамо, и сада, када су га саме прилике изнеле на површину, енергично се приступа његовом решењу. Како то питање није чисто техничкосаобраћајно, већ у великој мери и комерцијално, инетересно за трговачке нругове па и саму општину београдску, то је на лреставку владе и министра Народне Привреде образована мешовита комвсија, од стручњака Железничке Дирекције, Општине Београдске и трговачких институција. Ова се комисија већ састала, и на својој првој седници имала је пред собом и узела у диокуси|ју главни пројект проширења станице. Тај пројект у главноме садржи: 1. да се нзправи дупли колосек до Топчидера; 2. дз се насип, који води на сзвски мост, лробије и да се ту провуку нолосеци који ће везивати станицу код Шест Топола са станицом Београд—Сава; 6. да се Фабрика Шећера веже за главну пругу из Топчидера; 4. да се доврши подизање стамице код Шест Топола, која ће у прво зреме служити као маневарска, а доцније као главна теретна станица за Београд; 5. да се од савокога моста сагради други спојни колосек, окренут ка

Топчидеру, тако да сав Транзитни и извозни промет иде директно, не додирујући београдску станицу; 6. да се у Топчидеру, на месту испод Кошутњакз — код раковичке постаје — сагради велика тр 1 анзитна и ксневарска станица, са потребним ложоницама, магаци 1 нима и т. Д7. да се бара Венеција нгспе и да се у њој саграде сви потрзбни магацини зз робу; 8. да се за Клинцу подигне и други колосек; 9. да се на Јалији сагради нарочита станица Београд—Дунов, која би примала, осим робе за дунавски крај Београда, још и сву кабасту робу. 10. да се на тај начин садања станица потпуно ослободи теретног и транзитног саобраћаја и да се претвори у чисто путничку станицу. Пројекат још предвиђа, у далекој будућности, и грађење кружне же-

Самостални радикали среза ресавског држаће данас среску конференцију у Свилајнцу, на којој ће се извршити кандидациј|а једног посланика. МИХАЈЛО РАНКОВИЂ Михајло Ргнковић, који је приликом прошлих избора издвојио листу, покушао је преко неколико углед них самосталаца у округу подринском, да се врзти у странку из кије је искључен, и да се овога пута прим*и за носиоца листе. Главни одбор је одбио његову понуду. Ранковић је доцније ублажио своју понуду у толико, што је пристао да буде на листи други, али под условом да носилац листе не буде онај кога главни одбор буде кандидо^вао. Главни одбор је и ту другу понуду Михаила Ранковића одбио и решио, да истакне листу, којој ће на челу бити по свој прилици г. Жика Аргнђеловић. Како сазнајемо Михајло Ранковић овогз пута неће истицати засебну л,исту, него ће се кандидовати на радикалној листи у округу подринском. Од те кзндидације радикали мнгаго очекују. Они се нздају дз ће Михајло Ранковић одвојити 2—3000 гласова. Међутим, Михајла Ранковића су напустиле и саме његове пристзлице, чим су сазнале, да он дугује Земаљској Банци на подлогу свог имања 50.000 динара. САМОСТАЛЦИ У КОСМАЈУ. Нз јучерањем збору за срез космајски, самосталнн радикали истзкли су за посланичке кандидате г. г. Симу Јовановића, управника Космајске Банке и Павла Арсића, трговца из Међулужја. САМОСТАЛЦИ У ПОЖАРЕВЦУ. Самостални радииали за срез пожаревачки истакли су за своје нандидате г. г, др. М. Миловановиђа, среског лекара, и Милоша Костиђа, трговца из Куле.

лезнице Сава—ТркалитЛ-Дунав. Према томе би, по ов пројекту, Београд имао пет стани Ссдању, за путнике; Шест Топола за робу Топчидер—Раковицз, транзит и маневре; г Бесград—Дунав, за ЈЈасту робу — и Београд—Кланица, з;ТОку. На овај начин данаили будући сзобраћај Београда расделио би се на већи број станица колосека, те не би било разлога застој, већ би се цео саобраћај пршно развијао. Комисија је већ отпспа да студира ове планове, и прсзго што се они усаоје, ван сваке 1 ње је, да ће претрпети знатне њ не - нарочито у тачкама које се зе са плановима Општине Градаеограда о подизању модерног пр^ништа на месту где је сада бараЈнеција.

БЛОК У УЖ'^. У округу ужичком № је истакао и утврдио ову ли/: носилац Мих. ЖивкоЕић, диреф гимназије, самосталац; други убомир Ђерасимовић, адвокат, нздњак, трећи Милан Јокић, тргсзц из Раче, самостзлац; четврти РЈје Јовичић, трговац из Пожеге, кредњак, и пети Радомир Миловааић, тежак из Радобуђа. Преи квалификовани! Владимир Сзвић, инжињер из БфЗД ,а . самосталац; други је Добрл: Јокановић адвокат из Ужица, нарњак. САМОСТАЛЦИ У П^АВИНИ. Самосталци у срезу оавском, округу београдском, иокли су за кандидата г. Светозар;Ђорђевића, досадзшњег народног слзника. САМОСТАЛЦИ У 1МНАВИ. Сзмостални радикз; из среза тамназског, у округу вгевском, истакли су за кгндидггта. Мику Радивојевића, судију. У СРЕЗУ КОПАО'1ЧКОМ. Радикали срезз копа;Ичког истакли су зз кзндидзта г. » Ж У Јеличића, досадањег народно.посланика. РАДИКАЛИ У СМАЕРЕВУ. Рздикална лисга у ФУУ смедеревском овано је саст-^ена: носилац листе г. Љуба Ј^новић, министзр Просвете, друг/ 1 . Жика Тајсић, апотекар, трећи Н ^ота Лукић, четврти Милинко Степ.‘ ов ић и пети Михаило Савић. Први кеалификованЈ е г. Драг. Јанновић а други г. М>ован Ристић. РА.ДИКАЛИ У ПОМ^РЕВЦУ. Радикалн созза пож> е вачког истзкли су за своје кандОД е г. г. Петра Взсића, трговца и Мч ка АД ам0 вића, економа. \ У ГОЛУПЦУ1 РадинЕли среза голуб^ :ог истакли су за посланичког ^андидата Петра Петровића, свешч^ ина -

мет Турцима чине" (1806), Вун Караџић (1827) бележи да у Србији није обичај на колима путовати, а куда кола могу ићи, товари се на воловска кола што се на коње не може потоварити; коњских кола било је тада у Србији само у Мачви и око Пожаревца. Сретен Л. П(оповић) зкз да се у Шумадији чак и после тога времена коњи нису презали, него су само служили за јахање и вршај. Пирх (1829) помиње у Србији биволска кола којима се преносе еспапи, али су кочије ретке а каруце имају само кнез и везир београдски. Чак се и кнегиња Љубица са децом извозила у околину београдску на воловским колима са канатама. Кнез је 1830. године из Влашке набавио неког Циганина вештог кочијаша. Тада су од Београда до Крагујевца путници путовали на коњима или на воловским колима, на којима ни чивије нису биле гвоздене; арњеви су -пи »ПЛИЈТ. : п ТЈГЈИ.. ■■ г.1.. г .. вени асурама; окованих кола није било, а ни коњска кола се нису могла видети, Буе је виђао кола која је вукло

десет волова, а сретао је и буле да путују на коњима. К. Н. Костиђ, (Гласник Српског Географског Друштва.)

Први састанш — АНДРЕТЕРИЕ И ако је била удата за намрштеног научника, досадног педесетогогодишњака, Лоренца је у двадесетој години остзла поштена супруга и поштовала брачни уговор. То јој се мора приписати у заслугу, јер је била врло лепа, волела провод, а при том живели у једној средини где је верност мужу сматрана за праву глупост. Свака њена пријатељица имала ј€ љубазника или бар флирт, а кад се човек креће у атмосфери прожетој љубави, треба извесна доза врлине да се избегне зараза. Муж Лоренцин, господин Омонд, не би ЈЧ Ни ма/НЈ имемо у илЈтцЈЈ д Ц она реши подлећи искушењу. Тај велики египтолог није имао деце; изучавање друштва, лод шестом династијом абсорбовало је његове спо-

собности физичке и интелектуалне, срце му се претворило у муми)ју и, дању као и ноћу остављао је Лоренци потпуну слободу, Као што се види, што је госпођа Лоренца остала поштена, то није због тога што није имала приликеа није ни због гооподина Рогера, чиноаника министарства спољних послова и кад-кад песника симболисте. Овај млади и зелени дипломатабио је заљубљен у плаве сјај не очи, у лепу плаву косу, девојачку драж и витки стас Лоренцин. Сретали су Се у салонима Лоренциних пријатељица. Играли су комедију, вечеравали једно поред другог за истим малим столом, пре котиљона правили у друштву са остзлим познаницима јесење излете — у кратко постали добри при}атељи, Рогер |је долазио први у посету госпођи Лоренци и често, када и последњи посетилац оде, он би остајао у соби сам са госпођом, говорећи јој полугласне, нежне изјаве, дискретно завијене и ређао пла.тонски своје ■4 Г ја'ја;.1:-= д убппи у ..ч/-т ч П зпе жене. Лоренца, подајући се у пола нежном флирту, држала се лри свем том резервисано. Није била безазлена, да не би знала шта Рогер циља.

Видела је да је духовит, пријатан и опасно красноречив; али чим би показао вољу да пређе са речи на де^ ло, она би га задржала једним оштрим и љутитим погледом. Али Лоренца није имала неосетљиво срце и често је осећала тајну сласт, интимно дрхтање целог свог бића, слушајући ласкаво набрај|ање свога обожаваоца. Пријатне речи песникове, гануле би њену душу, као какво миловање и често би остајала сва узбуђена. Лоренца је била веома стидљива и бојала се физичке љубави. Она је сачувала у томе погледу велику одвратност, која је билз и сувише добро позната и њеном мужу Омонду у прво време њиховог брачног живота. Предвиђала је, ако дозволи Рогеру дз јој овај пољуби руку, да ће их та прва интимност одвући фатално другој, опаснијој и горој, — и Архтећи инстинктивним стрзхом, при самој помисли да се преда сва, раније или доцније, зарекла се да одржи непрелазну међу између све јачих нааед>ивања овога об ожаваоца и слабости женске. Међугим кад се ризикује једна стопа на путу љубави, може ли се одрвдити унапред број корана који

ђе се учинити и тачка где ће се чо1 век зздржати. У таквим су случаје! вимз изложени истим опасностима најобазривији као и најсмелији и госпођа Лоренца је у томе погледу доживела жалосно искуство. Јвдне вечери, кад је, дирнута, топлом молбом г. Рогера пружила великодушно руку и пријатељски стегнула његову, била је јако изненађена што јрј се стискање рукудопало и што се осетила слабом да се брани од силних миловања. Сутр-« дан заиста Рогер је молио да јој поново стегне руку и она га није смела одбити. Изгледало му је, као да су ове његове жеље у томе загрљају, али мало по мало млади човек привуче Лоренцу себи и брзо је пољуби у око. Она остаде испрва збуњена од пољупца неочекивана и тако слатка, затим се нагло удаљи осрамоћена и љута. Али г. Рогер, који је имао златан језик, доказивао јој је одлучно, да она, овом невином миловању, придаје уображен значај, и најзад прост пољубац у око није ништз, опзснија ствар, нити је за ииву ццудЈ, ии ..ц..јЛ* , у Најзад је дозволила да је он убеди и прећугно је одобрила ново миловање, али заричући се да је оно по-

следње. Млади човек је ало У п отребио дозволу Лоренцину једногдана додирнуо је уснамз (°Ј и м уста младе жене. За ово јој је <зне0 исте разлоге на основу којих / Ј е Дпзв°лила да јој пољуби око. °ренца се на то расрдила, почела е Д а п Р е ’ бгцује и бризнула у пла^ 3 °гер није нашао бољи начин да јо Фречи сузе, но да је обаопе новим Јљупцима толино и тако, да му их^'. онз Ф 3 ' ћала, — и то им је дало је/.У не Д ељ У уживања. Али како пише Овиди; У својој „Вештини љубити”: „онаЈ!-°Ј и У зи * ма пољубац а не узима н(Р та ДРУ" го, заслужује да изгуби 1 впоност, која му је указана.” з Рогер је био без сумње рга мишљењз да треба ковати док је вруће, и у толико је [ергичније тражио. Госпођа Лоренц Је протествовала и одбијала, гово|ћи у себи, да по здравој логици ств« I треба сад да иде до краја. Извесн |Жеље помешане са бедним љубо! ^гством говориле су јој то исто. У Ј атн °1 после многих бовби с једне јзалудних опипања г ппугв стране, ' оворе сас-

танак. Рогер предвиђајј зору узео је кришом пој Н У вмлу, далено у шум|(

»куп Једснабдео