Pijemont
Београд, ПЕТАК 2<Август 1914 год.
БРОј 5 ПАРА
Број 215. Година IV.
ИЗЛАЗИ СВАКОГДАНА ИЗЈУТРА
Стан редакције и администрације Краља Александра 12. Телефон 1591.
ДИРЕКТОР Боанко Божовић
ПИЈЕМ
Оснивач : ЉУБОМИР С. ЈОВАНОВИЋ
ПРЕТПЛАТА за Србију и Бугарску код уредништва: год. 16 на поштама: Месечно 1 дин. За иностранство код уред| штва: На годину 30 франака у злату на пола год. 15 фр. тромесечно 7 50 фр. у злату.
дин-
ч ЈНИ-
УРЕДНИК Коста М. Луковић
Косови и Срем
Јуче изјутра Београд је освнуо окићен тробојним заставакСвечана врева завладала је Р свима улицама. Београд, и аР понекад изгледао скоро пус, сав је пун живота и кретанУлице су пуне света одевенг у празнично рухо. Све ге крее уз гласан и радосан разговр ка Калимегдану, да из улица.у које је слободан приступ, ао је икако могуће, види срши Земун и на њему сраску шрбојницу. Дошао је дан, кад су успехм крунисани многи напори и туд Српскога Народа. Остварен је вајкадашња жеља и нада Сра. Оно, зашто смо радили, борли и гинули, сад је наше и све нше жртве сад су оправдане. Спска тробојница је прекосавсој нашој браћи објавила, да је кцнуо час слободе, да је престаа тама ропства и настао дан сдбоде. Косово и Срем су за свапг Србина светла имена. На ћ>сову је пропило царство, тује погинуо цар Лазар, у Срем}у Фрушкој Гори његово тело ашло је свој вечити мир. У Срму се српско име одржало *а толико година; Срем је порд осталих српских земаља даво борце, који су својим грудма бранили Европу. Косово је јечало под ко:, 1 тама турских коњаника. На 1осову је Српски Народ трео највеће муке и осетио бич ,обедитеља. Косово најпре заивено крвљу Срба витезова, мји свој живот оставише на њму борећи се против душмана,па затим натопљено сузама опског робља. Али најзад догао је час ослобођења. Срем је као неки одзив 'осова. Сремски Срби док с)гинули за Швабу и проливал за њега своју крв могли су дакиве у Срему којекако. Аликад су јуначки Шумадинци осноали своју државу и тако посали брана према Турцима, за Семце су настали зли и неснсни дани. Дотле се немачки пртисак могао и трпети, али отада је настало несносно стње. Почело је стално довлаење Мађара и Немаца у Срем. (рби су потискивани свуда, да (ц се
начинило места туђинима. Српски Срем требао је да постане туђ. Док се Србин са Турчином борио за слободу, Шваба му је нападао и име и веру. Али је и томе дошао крај. Косово је освећено. И сузе Сремаца Србијанци су почели брисати доносећи слободу. На сремским равницама данас се бију крваве битке ; на Фрушкој Гори биће крвљу запечаћена судбина Срема. Процаст на Косову задала је смртни удар српској слободи. Победа у Срему биће смртан удар угњетачима и противницима српске слободе. Као што је прво почетак српске невоље тако ће ово друго бити крај свима патњама. Два драга камена Српских Земаља Косово и Срем засијаће дивним сјајем у златној круни Српског Цара.
Српски војник
Један учесник у великој биш ■ ци на Церу саоашшио ми је надчовечански моменаш сраског војника. Приликом одстуаања аустриске војске аосле њихова аораза на Церу, они су аочинили такве злочине које не памти истоја човечансшва. У селу Добрићу десио се тај догађај који карактерише нашег војниаа да му нема равнога међу светским војницима У аоменутом селу у једној већој фамилији цела аородица била ]е аоубијана сем једне девојке. Кад је наша коњица стигла у Добрић девојка је међу коњаницима аримешила брата. Са страшно измученим лицем алачући аала је брату око врата а кроз јецање смртнога роаца изговорила: брате наши су сви аоубијани. Весш је била страшна али је војничка дужност била већа. Са аребледелим лицем војник само изговори: — Нека!... И изгуби се тамо куда је неаријатељ бегао.
Лувен — Како су Немци уништили Лувен варош од 45.000. становника. ЈЈондон, 26. авг. Службено се јавља да су 15 ов. м. Белгијанци разбили један немачки корпус, који је одступио у правцу ка Лувену. Немачки одреди, који су бранили улаз у варош, отворили су вагру на своју војску натеравши их опет на Белгијанце. После су Немци почели тврдити, да на њих није пуцала њихова војска него становништво Лувена, ма да је сво становништво Лувена било разоружано већ недељу дана. Не вршећи никаква ислеђења командант немачке војске наредио је да Лувен буде немилосрдно разрушен. Становницима је било наређено да беже кућама. Људи су позатварани, жене и деца одведени незна се куда. Затим су војници запалили цркву Св. Петра. Осим тога запаљена је
универзитетска библиотека и разин заводи. Много грађана стрељано је. Име ове напредне вароши налазимо још у IX веку. 1426, основан је у Лувену Универзитет. Сада од те вароши, која броји 45.000 становника, која је културни центар још у XV веку сада је остало само пепелиште.
— Цар Виљем се још нада у победу. —
Петроград, 23. авг. Приликом војне аараде у свом главном стану, цар Виљем др жао је аред војском говор у ком је рекао : „Нама сада пред ста/е више нрвавнх борби, ми се надамо да ћемо најзад победити с аомоћу божјом. Ми ћемо аобедити неаријатеља. Ми хоћемо да победимо и дужнч смо победнти и
Многи од нас читајући о борбама у Француској, морао се запитати кад ли ће Французи да пређу у офанзиву, да се прекине једном то непрестано одступање. Ђенерал Лакроа објаснио је ту француску чактику у „Тану" ; — Ми по сваку цену треба да издржимо продирање Немаца и да спречимо, да се они врате у Белгију. На тај начин наша северна армија мора се ограничити на давање отпора немачком напредовању, у наступање се сме прећи само онда, ако гони непријатеља. Веома велики губици немачких армија јако су умањили њихову моћ. Како је сада скоро цела немачка војска према нама, ми јој нећемо дозволити да оде одавде те ћемо на тај начин олакшати руској војсци да уђе у Берлин. Према томе стање Француза не задаје за сада никакве бриге. Они са успехом извршују свој план и задржавају Немце наносећи им огромне губитке. Досад Французи нису уводили у борбу своје резерве, већ само поједине армије одржавају контакт са непријатељем. Непримање одсудне битке од стране Француза доводи њихове непријатеље у тежак положај. Французи су својим систематским оступањем сачували живу силу своје војске нетакнуту, а Немци су по сопственом признању изгубили петину својих бораца. Ускоро ће се видети и коначни резултати рата, па ће се моћи оценити тактика и држање ратујућих страна. Али и сад већ може се као позитивно утврдити, да су Немци самим тим, што су морали променити свој ратни план, признали свој велики неуспех, јер се сад не бију битке само по њиховом плану, већ су и савезници добили прилике, да дају и примају битке онде, где је то за њих повољно.
ОТЛЏБИНА И овај каме земље Србије, Што претећ'сунцу дере кроз облак, Суморног чеа мрачним борама О вековност; прича далекој, Показујући емом мимиком Образа свог; бразде дубоке. Векова таввх то су трагови Те црне бо}., мрачне пећине; А камен овј, ко пирамида Што се из раха диже у небо, Костију крЕгшх то је гомила Што су у (,рби противу душмана Дедови твој вољно слагали, Лепећи крв>у срца рођеног Мишица свјцх кости сломљене, Да унуцим спреми бусију Оклен ће Јжад, смело презирућ’ Душмана ђкат чете грабљиве И само доде, до тог камена, До тог бе^ма Ногом ћеп ступит’, можда поганом. Дрзнеш л; даље ? Чућеш громове Како тишцу земље слободне Са грмљацном страшном кидају.
Разумећеш их срцем страшљивим Шта 1 и са смелим гласом говоре, Па ћеш о стење тврдом камему Бријане главе теме ћелаво У заносноме страху лупати. Ал’ један израз, једну мисао Чућеш у борбе страшној ломњави : Отацбина је ово Србина! —
Никац од Ровина ОТДЦ И СИН — слика из црногорског шивота Шпиро Ћеклић био је познат кроз сву Црну Гору као јунак и родољуб, ваљан, ка иједаи Црногорац. Шпиро је има сина Ника. ђетића у четвртом разреду основне школе, гледно и лијепо дете као анђео а мирно као јагње. Једнога дана нареди учитељ ђацима четвртог разреда да сваки изради карту балканског полуострва. А Нико чим дође кући, приони за сто, па отпочни цртати. И цртао је по задуго; а ишло му је тешко. Отац му Шпиро некако у бли-
зини запалио чибук, па извлачи димове и по ђекад се окрене на Ника и гледа што ради, па ће у неко доба рећи: —• А ну, дијете поитај са том картом, ере те не могу више гл'ат како гребеш по тој артији!.... До сад би човек освоио један град!... А дијете, ка дијете; уплаши се, па по оној артији — а тамо, а амо! II нацртај, Бога ми, цијело балканско полуострво. — Ево бабо, нацрта сам! рећи ће дијете послије мало времена. — Дај де, да видим је ли чему? — рече Шпиро. Нико му је додаде, а Шпиро је узе, загледа, па јуначким очима поче прелијетати и четовати по карти балканског полу-
Пред рм М1П9Г пшз Представка талијанске владе у Бечу и Атини У данашњем чланку „Кориере дела Сера“ саопштава следеће: | Италијанска влада пријатељски је опоменула владу у Бечу и владу у Атини због догађаја у Албанији. Као што је познато Аустрија једнако оружа и спрема Албанију да нападне с леђа Србију, а Грчка користећи се данашњом ситуацијом и пасив- ( ношћу Аустрије и Италије спрема се да приграби јужну Албанију. Српски политички и дипломатски кругови незадовољни су \ I колико држањем албанске владе што се даје наговорити од ј Аустрије, толико и стога што су италијанска одељења оти*Јла/ из Скадра. Да су још Италијани у Скадру — Срби веле Арбанаси не би смели ударати на српску границу; а овако можда ће се и усудити. Тај факт може и Србију навести да предузме понова акцију у северној Албанији, поред свега тога што Србија сада има пуне руке посла са јачим непријатељем. У осталом, ко нам гарантује да неће Грци, као савезници српски, из јужне Албаније кренути на северну страну? После учињеног корака у Бечу и Атини италијанска влада издала Је свој званичан комунике: Да је принц Вид изјавио, да се одриче престола и да жели да понова заузме свој положа] команданта немачке гарде, пошто од стране Италије и Аустрије није се изашло на пут његовим жељама односно албанског зајма, који је био одобрен од лондонске конференције. У питању Валоне од стране Епираца, Италија је изјавила, да ту окупацију неће никад одобрити. Знајући за то, грчка је влада употребила сав свој утицај на г. Зографоса да тај акт спречи, јер би био велика несрећа за саму Грчку. Што се тиче окупације од стране Срба, Црногораца и Грка, италијанска влада изјављује, да се интегритет и неутралност Албаније морају поштовати према одлукама лондонске конференције. * Изгледа да италијанској влади још није јасно, да смо ми сада ( — лондонска конференција.
Ш-Ш Дан свечаности слободе и увеличања српске престонице
1
Велики су дани које доживесмо. Сан је постао јава. Равни Срем и негдашња Српска Војводина постају саставни део Велике Србије. Целокупно Српство од Тимока до Јадрана данашњи дан сматра као почетак остварења Велике Србије. 28 . август То је селики датум у нашој историји. То је дан када су српске трупе заузеле дивну сремску равницу дуж целе Саве. То је дан када је непобедима српска војска отерала непријатеља и наш Београд увенчала са предграђем, које по природном положају нема ниједна варош на
острва. Загледа Шпиро боје и шаре којима је дијете обиљежило границе балканских држава, па затим врхом од чибука уприје у границу Бугарске и упита синчића: — Која ти је ово држава, Нико ? — Ово је Бугарска! — А која је ово до ње? — То је Србија! — Па како то да је Бугарска виша од Србије? — пита Шпиро срдито. — Е, па... тако. Виша је, кажу, Б.угарска! — Лаже ко год каже!... Није то истина, но је Србија вазда виша била од ка се за људе зна!... Бриши то, па цртај Србију вишу, је си ли чуо?! протествоваше Шпиро сав зајапурен од љутине. Стрскну дијете и понова отпоче шарати по артији. — Чекај мало! прекиде га Шпиро, па опет врхом чибука показа једно мјесто па карти и упита: — А која је ово држава! царевина али краљевина штс се раскречила ка и кокошије наге?
свету. Земун је постао саставА ни део Београда, Србија је до-\ била увеличану престоницу. Пад Вемуна Два дана водила се борба; непријатељ је знао шта га чека ако напусти положаје на Бежанији. Био је то један од ретких момената када су наши официри саопштили војницима: „Војници, нама је пала у део једна велика част, пало нам је у део да бранимо нашу лепу престоницу Београд. Међу вама нема никога, којц ( се неће одужити својој Дуж_ ности и великом позиву, који I
— Грчка! — Је ли то ова на мору, те • се приђе двије године кла са Турском? — пита га Шпнро. — Не знам! — вели Нико. — Јес’, јес’; то је та, пожавам је ваистину Божу, и срамотно се пушти, црн јој образ био! Ушутио се Нико и ништа не збори, а Шпиро преко чнбука гледа у карту и послије мале почивке опет упита: — А ово ође чија је држава и како се зове, жнаш ли? — Ово је Румунија! — И то ти је чудна земља на свијет не чује се ка да је нема !... Још нијесам чуја да је' с ким ратила, но некако вазда о свом послу! — резонује Шпиро. — А која ти је ово ? — упита га Шпиро и опет пружи чибук. — Е ово је Црна Гора! А Шпиро се наоблачи ка небо и јетко узвикну: — Па што је ’вако мала?! — Она... она је толика! једва изговори дцјете. Ј — Ма неће бит!... Зар Црна Гора и Седморе Б"ла, па нај-