Pijemont

Стр. 2.

ПИЈЕМОНТ'

Број 224.

Словени н Бипшн

Несловенско држање Бугарске у данашњем рату. (Из чланка »Московскија Вједомости")

Држање садашње Бугарске изазива у словенском свету потпуно основану сумњу. У време када сви Словени, дубоко проникнути смислом догађаја који се одигравају, све своје силе управљају ка остварењу великог ,задатка, — када су разумели, да се објављена велика борба Словенства против Германства мора јавити у историји њихова бића као темељни преврат, , тада Бугарска остаје, на страни, као да је туђа словенском племену, и као да је преживела не видећи пред собом светлу будућност Словенства. Такав однос Бугара према данашњим ( догађајима, тим их више показују као туђинце. Може се претпоставити, да после свих оних крупних погрешака, које су Бугари учинили последње две године, да је њима тешко изаћи понова на прави пут, али се не може кривити за ово цео народ, већ се сва одговорност има бацити на управљаче у Бугарској, који су је ставили у овај положај. Фердинанд кобуршки, после сјајних победа Бугара, врло брзо је заборавио опште интересе свих балканских држава, и прошетавши се по обалама мраморног мора, предао се сањаријама, које су га учиниле тако лако жртвом бечких државника. Као аустријски поручник, пун мржње према Словенима, он може бити, и није знао да свој народ издаје чинећи га неверним према словенској мисли, и да ће тај народ понети одговорност за погрешке и грехе свога краља. Већина народа добро зна, да га воде опасним путем, али је нејак да се бори противу оне клике, која је по мигу из Беча 16. јуна 1913. г. бацила Бугарску у братоубиствени рат и избацила је из сарадње на општем словенском делу. Од овога је страдао ис? кључиво бугарски народ и нико други. Несумњиво сада и његови управљачи долазе до сазнања својих грешака. Али како је код њих изгубљен не само сва, ки идеализам, већ и сваки појам о племенској вези, то сада не могу поправити оно што су покварили, него морају по невољи и даље ићи путем, који им указује Беч. То их је довеПо дотле, да су за време орих >орби били готови да нанесу вероломни удар Србима иза леђа, док су се ови сами борили противу Аустријанаца, што је изазвало код Руса, Француза и Енглеза озбиљно старањ.е да неутралишу бугарске званичне кругове. Па и ово не смета бугарским државницима да неутралност своје земље на свој начин одржавају, проп/штајући

целе батаљоне германских војника и оружје у Турску, подржавајући Аустрију и Турску и водећи преговоре о пропуштању турске војске преко своје територије ради напада на Грчку. Ово јг шолто дивљачки, да човек мора осташи зааа њен пред асихологијом данашњих бугорских државника. Не може бити, да они не знају, аа ао свршетну ове гигантске борбе у Евроаи, која се мора завршитч само аобедом савезника, Бугарска Ће се наћи у кр)јње лажном аоложају и неће се сматрати као ари/атељ аобедтца. Због свега овога мисли се, да у Софији још не верују у победу праведне словенске ствари већ очекују обећања од Аустрије и Немачке. На ове претпоставке наводи нас разговор са једним лицем, које је ових дана било у Софији и чосетило Радосавова и Фердинанда кобуршког. Го лице јавља се као наручени агент њихов, и по њиховој поруци објашњава, да Бугарска не може учествовати у садашњој борби зато, што је народ у два последња рата поднео толике жртве, да га никоја сила не може кренути у рат ако му се посигурно не укаже на корист тога ступања на заједничко дело. Са Бугарском су после турског рата поступили неправедно и она зато може учествовати у словенском рату само када ова неправда буде исправљена. Мора се узети као тачно, да су у Бечу и Берлину Бугарској учињени врло повољни предлози, чијем се остварењу она може надати само од држава Трој ног Споразума. У том случају она ће бити обезбеђена с обе стране и њој је свеједно ко ће победити. Другим речима: она тргује. Лице које је овакве погледе софијских политичара објавило, указује на то, да ће народ бити умирен оваквим обећањима и да помоћ од 300.000 људи савезницима заслужује ова обећања. Ако се доиста у Ссфији овако гледа на садање догађаје, то се може само жалити несрећни бугарски нароа , коме /е у овим великим часовима исто рије судба доделила овакве у прављаче. У ово време када сви остали словенски народи жртвују све што им је драго да би себи извојевали слободу и збацили јарам тиранина, — Бугари објављују јавно, да су готови ступити у борбу ако им се буде платило. Као да јеборцима за слободу словенске будућности баш нужна помоћ од 300.000 људи,кој)> нуде бугарски државници у чијим срцима не-

ма свести о велччини борбе, нема осећаја сроаничких веза ни тежње за слободу и независност ? Савезници ће с воје велико дело свршити без аомоћи на/амника који, тражећи награду, не могу се никако друкчије назвати већ најамници. Па зато неће имати права зажалити, када на њих, по свршетку рата, будемо гледали не као на браћу већ једино и само као на најамнике.

№№№11

0

— Нарочити извештај —

Бордо, 28. авг. У овдашњим дипломатским круговима говоре о једној могућности, која би у случају да се испуни била веома занимљива. Кажу да је могуће, да ће Аустрија, без сагласности са Немачком, разуме се, не службено, почети преговоре за закључење мира, да би избегла потпун распад. Каже се, да у Бечу већ нису задовољни, што Немачка није за Аустрију нашла зајам, ма да је та иста Немачка нашла злато за Турску. У Бечу су изгубили наду и на стварну помоћ неиачке армије и што је главно, сада се боје, да се у рат не умеша и Италија. Међу истакнутим државницима и политичарима аустриским образовала се знатна група приврженика овога, исгина ниског покрета, али у ово време неизбежпог ако Аустрија хоће да постоји.

Претилата на „Пијемонт* стаје један динар месечао.

Тргованке школе Потписан је указ којим се на предлог Министра Привреде отварају дворазредне Трговачке школе у Скопљу и Битољу. Призренска Оогословија Према одлуци Министра Просвете, рад у Призренској богословији-учитељској школи отпочеће крајем овога месеца. Упис ученика извршиће се 15. септембра. Сиромашниученици који имају законске услове добиће бесплатно издржавање у пансио-

Сваки покушај за прелаз одбијен је Ваљево, б. септембра На фронту Лозница—Рача нагае су шрупе ноћу између 4. и 5. септ. енергично одбиле неколико непријатељских напада код Парашнице. I

нату.

Плата логинулих официра Према решењу Министарског Савета, плата оним официрима који погину или умру| а нису у том месецу примили плату, команда или установа где је доитчни резервни официр на плати био издаће његовој породици са осталом заоставштином, плату, само за дане до смрти тога официра.

/■ Радивоје Јелић Артиљеријски капетан Радивоје Јелић, који је пре три недеље, тешко рањен, пренесен у Турну-Северин на лечење, умро је јуче у' болници. „Гресеско". Благодарећи бризи румунских лекара, херој Јелић се је више од 20 дана опирао страшној смрти. На одар покојников приложено је више венаца од стране румунских официра. Јуче по подне тело храброга капетана пренесено је у Кладово, где је сахрањен. Слава и вечан помен јунаку Јелићу!.

Со ношег ротиште

После потпуног пораза Аустријанаца Ваљево, 0 . септембра На фрокту Љубовија--Зворник--Лозница наше трупе продужују гоњење непријатеља и повратиле су Љубовију. Заузеће Сребрнице и Рогатице Ваљево, 5. септембра. Наше Шрупе, које су прешле Дрину код Бајине Баште , заузеле су Срсбрницу. 5. сепШ. нагиа и црногорска војска заузеле су Рогашиг^у.

Према Сави и Дунаву Ваљево, 6. септембра На фроншу према Сави и Дунаву није било ничег значајнијег.

Руси настављају офанзиву Петроград, 6. септембра (званично Трупе генерала Рененкампфа на фронту источне Пруске заусп виле су коначно немачку офанзиву 4. ов. м. Немци се повлаче на више тачака. На аустриском фронту наставља се гонење непријатеља. Руске трупе се приближавају утврђеним позицијама Синчаве, Јарослава и Пшемисла. Знаци немачких победа Петроград, 5. септембра Све немачке тврђаве на западној граници Немачке спремају се грозничаво за од^рану. Немци дају отпора француској офанзиви Парив, 4. септембра У повлачењу непријатељ се је упуштао у дефанзивне бојеве на целоме фронту. Тврди се да се жестока битка бије северно од Вердена, нарочито у околини Ремса.

Французи продиру одушевљено Париз, 4 септембар Отпор Немаца на висовима северно од Ена почиње да слаби. Општа ситуација је непромењена. Битка се води на фронту између Меца и Саза, где Немци имају позиције са тешком артиљеријом. Француска офанзива, и ако спора, напредује и Французи су одушевљени својим успесима. Они су храбро одбили све немачке контра напаае.

Пораз неманког десног крила ЈТондон, 4. септембра. „Дељи Њус“ има из Амијена ову депешу: немачко десно крило опколила је била војска, која је наступала из Руана преко Амијена, што Је приморало геиерала Фон Клика, да удари у правцу источно од Компјења и да евакуише Амијен.

Стране вестн

Размена заробљеника

Беч, 5. септембра „Фремденблат" тврди, поводом берлтшске вести о споразуму за измену заробљеника, да је сличан споразум постигнут средством Америчких Држава између Аустро-Угарске и трију држава, које су закључиле такав споразум са Немачком.

■> 25, 26 и 27. јули. — Опсада и бомбардовање Лијежа. Немци траже примирје. Французи победиоци код Алкирхена, улазе у Милузу. Црна Гора објављује рат Аустрији. 28 јули. — Немци иду према француској граници преко Белгије и нападају Французе у Елзасу. Једна аустријска колона наместила се на швајцарској граници- Француска објављује рат Аустрији. Аустрија бомбардује Бар. 29 јули. — Белгијске трупе, потпомогнуте Французима а вероватно Енглезима, концентришу се између Лијежа и Намира, где се очекује велика битка. Очекује се велика битка у Елзасу између Милузе и Штрасбурга, у којој ће узети учешћа и аустријска војска. 30 јули. — Француско - белгијске трупе напредују у Белгији. Црна Гора даје акредитивна писма немачком посланику. 30 јули — Општа борба у Белгији. „Гебен“ и Бреслава“ продала је Немачка Турској. 1 август — Тројни Споразум чедци.представку кодТурске због

куповние немачких бродова. Битка код Елена (Белгија). Руси улазе у Галицију. 2 август — Цар објављује слободу Пољске. 3. август — Јапан упућује Немачкој ултиматум. Немци нападају Динан. 4 август — Цар иде у Москву. 5 август — Српска победа код Шапца. Енглези се искрцавају у Француској. 6 август — Француско-енглеска флота предТрстом. Заузећа Брисла. 7 август — Смрт папина. Немци бомбардују пристаниште и луку которску. Велика борба између Ремса и Вердена свршила се у корист Немаца. Једна белгијска мисија отпутовала је у Америку да протествује протир свирепости немачке. Руси су заузели Халич. Енглеске трупе искрцавају се у Француској. Белгијанци се повлаче на Анверсу. 8 август — Срби потукли Аустријанце на Дрини. 9 август — Отпочета је битка на целом фронту, од Бонса до Луксембуршке границе, између

савезника и Немаца. Први руски успеси у Немачкој. Немци су одбијени од Лонгви-а. 11 август — У Италији се манифестује жеља да се изиђе из граница неутралности, због држање Аустрије у Јадранском Мору. 12 август — Немци су заузели Намир. Почиње битка на француској граници код Нансија. Аустријанци су победиоци код Красника. 13 август — Велика битка код Шармоа. Немци заузели Линевиљ. Цар Фрања Јосиф наређује опсадно стање у Бечу. Руси нагло напредују у срце источне Пруске. Аустријска обала од Пуља доТрста блокирана је. 14 август — Немци су разрушили варош Лувен и почели су да опсађују Анверс. Француско-енглеске трупе тучене су код Сен-Кантен. Јапанска флота бомбардује, Цин-Тао. Генералисим француске војске одлучио је да евакуише Елзас. Немци су заузели целу Белгију, сем Анверса и лриморја. Руси напредују у Пруској и у источ-

ној Галигији. Аустријсли амбасадор из Токија опозван је. 15 август — Немци наново заузимају варош малин. Неколико енглеских крстарица и контра торпиљера Јпотопили су, у Халголандском заливу, три крстарице и два торпиљера немачка. Савезничке трупе су на граници у дефанзиви. Борба између Енглеза и Немаца код Камбреа. Констатује се извесно дејство великих немачких топова од 42 см. Немци су напали белгијски Конго. Руси су потукли Аустријанце и заузеле Томашов. Велика битка у Источној Пвуској између Руса и Немаца свршила се у корист Немаца. 16 август — Председник Вилзон изјављује да ће Америчке Сједињене Државе остати неутралне. Отпочета је на више места у Африци борба између енглеских и немачких колонијалних трупа. Руси напредују према Лавову. 17 август — Офанзива француска у Лорену продужује се. Немци су повукли један део трупа из Белгије. На граници француско - белгијско - немачкој

било је неодлучних борби. Један немачки авијатичар летео је изнад Париза и бацио је неколико бомбе. Велике борбе код Белфора. Енглеска крстарица „Ну§Шуег“ гони морски брод „Цар Виљем“. Немци су победили Русе, у Источној Пруској, на линији Олтерсбург, Хоенштаји, Таненбург. Добили су врло много заробљеника. 38 август — опет су отпочеле борбе у Вогдзима и у Лорену. Вароши Монмеди и Живе пали су у руке Немцима, који су већ заузели северо-источни део Француске. 18 август — Руска престоница зваће се од сада Петроград. Енглези су заузели немачку колонију Самоа. Немачка је трговина упропашђена, Јапанци су заузели острва у заливу Кијао-Чао. После седмодоевне борбе аустријска ,е војска сасвим потучена код Лавова. У исто време се јавља из Беча великој аустриској победи (?) код Замошће. 19 август — Руси продиру у Буковину. 28 август — Руси су заузе-

ли Черновиц. Немци су у Компијењу. Француска влада сели се у Бордо, нову престоницу републике. Немци су заузели све тврђаве на северу Француске (Лаон, Фер и т.д.). Јапанци су напали са сува Киао-Чау. Индијске трупе долазе у Египат да би појачале енглеске трупе. (наставиКв се)

Према споразуму уредништава свих београдских листова, једновремено ће бити одузета продаја свих тих листова свима оним ревизорима који најдаље до 14, овог месеца не измире обрачун за август и раније месеце. Даље је одлучено, да се ревизору, коме сада као неуредном буде одузета продаја, никада више не да ни један лист.

бр. 12. Одговорни уредник: Радован КостиК, Краља Александра ул. 33