Pijemont

Београд, ПОНЕДЕЉАК 15 Септембар 1914 год. БРОЈ 5 ПАРА

Број 229. Година IV.

ИЗЛАЗИ СВАКОГ ДАНА И 3 Ј У Т Р а

Стан редакције и администрације Краља Александра 12. Телефон 1591. ДИРЕКТОР Р-Гг^М '• г ' < '■ Г} а <■

Оснивач: ЉУБОМИР С. ЈОВАНОВИЋ

ПРЕТПЛАТА за Србију и Бугарску код уредништва: год. 16 дин. на поштама: Месечно 1 аин. За иностранство код уредништва: На годину 30 франака у злату на пола год. 15 фр. тромесечно 7 50 фр. у злату.

УРЕДНИК Коста М. Лукови*!

— Тродневне борбе на Ади Циганлији —

Док је командант земунских трупа, генерал-мајор Густав Го-’ лија тражио предају Београда, дотле су његове трупе на Ади' Циганлији којима ]е издата наредба да заузму Београд тр- ј пеле пораз за поразом. Покушај Аустрнјанаца да пређу Саву) после тродневне борбе био је; одбијен са страховитим губицима. Аустриским официрима и подофицирима није могла улити; храброст ни она наредба ко-1 манданта земунских трупа којај се може сматра гп као најсканда-! лознија у историји ратовања, какву никада није ни један ко-ј мандант издао својим трупама. ј Пошто је наша војска морала напустити Срем због врло важних стратегиских разлога, непријатељ се из паничног бегства вратио после неколико дана и већ 3. и 4. септембра могле су се приметити његове патроле на бежаниским положајима. У току 5., 6. и 7. септембра аустриске трупе приближиле су се положајима према Ади Циганлији, а на дан 8. септембра њихове трупе примећене су да се приближују савској обали. Истог дана око подне на-ј ше предстраже биле су нападнуте, али је напад био успешно одбијен. Напад је обновљен истог дана у вече али је и он остао без успеха. 9 септембра у уторак изјутра око 8 сати непријатељ је извршио снажан напад на мостобран. Борба је трајала до после подне и непријатељ је одбијен са врло великим губицима. У овој борби погинуо је командант 32. пука. Приликом овог напада непријатељ је спремио шестора кола, упрегао најбоље коње што их је могао имати, поплашене упутио на наше шанчеве и у исто време извршио јуриш. Наши војници са бомбама одбили су непријатељски јуриш и не. пријатељ се повукао у потпуном нереду. Поред овог јуриша непријатељ је истог дана изјутра пребацио неколико оделења на наша слабија оделења која су се повукла. Напад непријатељски био је и ОЕОга пута одбијен пу-

Београд, 14. септембра шчаном и митраљеском ватром п непријатељ натеран у бегство. Поред великог броја рањених и погннулих војника у овом нападу погинули су: мајор, Арпад и поручник Грифц, обадвојица из 32 пука. Према исказима заробљеника у јуришу и нападима 9 септембра пре подне учествовао је цео 32 пук. Истог дзна око 2 сата после подне, непријатељ је извршио слабији напад на мсстобран. Овај напад извршен је да би се сакрила намера његовог преласка што већим делом на Аду Циганлију. Наша одбрана Аде добивши појачање предузела је офанзиву, извршила напад, који је приморао непријатеља да се повуче до мосгобрана. У моменту кад су се наши приближили мостобрану, непријатељ је направио испад са читавим батаљоном и<а мостобрана. Тада је одпочела борба која је трајала све до саме ноћи; непријатељ је мислио да је успех на његовој страни, и већ су се чули узвици с њихове стране који су позивали нашег команданта на лредају. Наши су офицнри и војници и овога пута показали храброст каква се могла само очекивати. У овој борби погинуо је наш резервни пешадиски п.поручник Зоран Продановић. Борба је прекинута у са.му ноћ, а настављена одмах сутра дан. 11. септембра непријатељ је отпочео напад у 10 часова пре подне. Напад је био врло јак. Дочекан с фронта из утврђене линије и исто тако подухваћен бочном митраљеском и пушчаном ватром, око 11 сати непријатељско десно крило било је збуњено н набачено њмховом левом крилу, које је напредовало кроз пошумљени терен. Око 12 саги непријатељ је извршио један снажан јуриш на сто корака, али је од наших војника одбијен бомбама и у 12 сати и 10 минута непријатељ се повукао гоњен пешачком и артиљериском ватром. У озоме јуришу непријатељ је имао стра-

ховите губитке. Том прилнком погинуо је потпуковник Август Шмит, којн се био приближио наши.м шанчевима на 40 корака. Код погинулог потпуковника нађена је наредба генерал-мајора Голија, у којој се саопштава: „да од Оршаве до Београда нема ни један пук српске војске, да је дух српске војске сасвим ослабљен и да наша војска није ни за какву акцију итд. На крају наредбе скреће се пажња свима официрима, подофмцирима и војницима да ће се заслуге праведно ценити и награђивати." После подне око 2 сата непријатељ је успео да се поново концентрише и да изврши напад, али је био одбијен, као и у свим ранијим напади.ма да заузме Аду. У шест часова у вече гек шго се ноћ почела спуштати одпочела је с непријатељске стране паљба, напад је отпочео, али он је био слабији од свих ранијих напада, по њему се приметило да је непрмјатељ у очајању и да му је то последњи напор, кога чини да заузме положаје на Ади Циганлнји и ко зна где је помишљао да се заустави. И овај напад непријатељеки бмо је одбијен и он је остао без успеха као и сви ранијн. Ноћу између 10. и 11. септембра непријатељ видећи да је извршио осам напада са огромним губитцима, али без успеха, напустио је своје иоложаје и удаљио се сасвим напуштајући своје положаје. ,Непријатељ је извршио повлачење у потпуном нереду и паничном бегсгву. То се нарочито дало приметити по разбацаним чамцима и осталом материјалу кога је непријатељ оставио на положајима. У овој борби непријатељ је имао необично велике губитке.ј Кад се пма у виду и то да су њихове трупе бројно биле неколико пута јаче од наших, онда је јасно да је и ова борба на Ади још један доказ да је наш војник по квалитету куд и камо одмакао од аустрнског војника М. Н. ИЗ V ОДОШЛОШ Виљемова маштања. Цјр Виљем је Екхарту, немачком посланику у Мекснку

аре његовог поааска на место оаредељења рекао ово: — Наша ће се армија борити до ао^ледњег човека. Ми морамо узети Париз и уништити француску армију. Ми не желимо да освојимо Француску и да је оставимо за собом, али хоћемо да за свагда уништимо француски милитаризам. Не знам, да ли ће то биши за једну или за ает не деља, али будите уверени, да ће наша војска заузети Париз Шта ли ће Виљем рећи аосле раша ?

Италија и алОансно литање — Италија ће чекати свршетак рата —

„31атра“ демантује вест да је Италија искрцала трупе у Валону и вели: Валони може да прети опасност са две стране. Прво од стране Епираца. Грчка зна врло добро да Италија ие би никад допустила њихов улазак у Валону и грчка влада дала је у том смислу изјаве кабинету у Риму. С друге стране може да прети опасност Валони од Албанаца муслимана. Њихов покрет има чисто религиозан карактер. Не може се ни помислити да Турска озбиљно мисли да заузме Албанију. Алп може да се деси црногорска најезда у северну Албанију или да грчке трупе заузму извесне вароши у близини грчке границе. У оба случаја Италија има да учини избор између днпломатског и оружаног пута. Под садашњим околностима, Игалија неће да се лиши ни једног војника. Она је изјавила, да ће, докле год траје европски рат, све што се дешава у Албанији, сматрати као прнвремено. Италија ће тражити да се ноштују садашње границе Албаније као и њена неутралност. На тој бази, Италија је известила аустријску владу, као и владе енглеску и француску, да неће допустмти да се користе ма којим албанским пристаништен у свој морској акцији. На основу истога принципа Италија је интервенисала у Бечу, тражећп изјашњења због искрцавања оружја и муниције у Сан Ђовани ди Медуа.

Полошај пке ормкјо — Отступање на свима тачнама ЛОНДОН, 12 септ. Ево какар^ је положај немач! ке армије која оперише у Француској према досадашњим извештајима. Армија геперала Клука, Билова и Ханзена утврђује се на десној обали реке Ена, гле су понудили битку савезничкој армији. Већ неколико дана нема никаквих сигурних иввештаја о тој борби. Односно прпродног положаја реке Ена треба имати у виду ту чињеницу, да ширина ове реке не дозвољава савезницмма да се служе обичним понтонима за превоз тешке артиљерије. Савезници су принуђени да праве више и што чвршћих мостова за које им је потребно доста времена. У том смислу положај Немаца бољи је: они имају ' гакве понтоне који могу издр-

жати и пренос тешке артиљерије. Армија херцога Виртем'ершког већ одсгупа у правцу ка Ретелу и Вузјеу (округ Ардена). Армија престолонаследникова морала се повући из опасног положаја у који је упала после несрећног напада на утврђења између Вердену и Тургема. Изгледа да је одступање армије престолонаследникове, кроз прелаз између Аргонске шуме и Маса, веома опасно по њу. Армија престолонаследникова налази се у додиру са десним крилом армије принца баварског која је одступмла пугем нзмеђу Вердена и Меца. На Вогезима иу Горњем Елзасу до Алткирха положај је кеизмењен. Французи су пољска утврђења око Алткирха појачали оградом од жице, кроз коју се пушта струја високог напо^а, те убпја сваког који само додирне жицу. Ову врсту одбране досад су примењпвали само Јапанцм.

Р.уси су се повукли из Источне Пруске. Пред великом надмоћношћу Немаца они су морали отступити и повући се на јаке одбранбене положаје на својој граници. Источна је Пруска доста узана трака земље између Балтичког Мора и Руске Пољске. Руско продирање у том правцу ннје могло имати карактер одлучног удара. Услови су наступање веома тешки: земља је препуна језера и шума; Немци су своју одбрану могли наслањати на море где су они још господарн и на појас одбранбених радоза на доњој Висл и. Да је руска акција у Источној Пруској имала више демонстративан карактер доказује и слаба делатност Руса на том бојишту, Они су за недељу дана допрли де реке Але и ту су заостали вршећи само коњичке демонстрације. Али и ако су Руси у Источној Пруској били релативно безопасни по живу силу немачке армије, ипак је њихово бављење

у том делу немачке територије само собом неповољно утицало на војнички и политички положај Немачког Царства. Руси, као нападачи, везивали су јаку немачку армију за тај део фронта, којп .се није могао остварити без одбране. Сем тога руска лака коњичка одељења евентуално би се могла пробити п у немачкој позадини начинити много нереда. Немци су се веома бојали и могућег продирања козака на Берлин. Политички пак Немачка није могла гледати толику своју територију под гуђом влашћу. На само становништво то је утицало геома заплашујући, а у случају преговора за мир једна веома незгодна околност. Немци су дакле у Источну Пруску са западног бојишта пребацили већи број својих корпуса. Веле, да у њој сада располажу са 750.000 људи. Та сила одвучена је са француског фронта. Успеси савезника одмах су показали резултате тог ослабљења. Немачке

Иван Б. Ђаја Р А Т

Рат! Хоћвте ли знати штн је рат? Ево слушајте. * » * Били смо у — шта вас се тиче име земље! — бнлн смо у непознатој земљн, под непознатим небом. Дању и поћу корачали смо у дугнм и широкпм редовима, прозебли до сржи у костпма, изнурени глађу, окуакени прљавштином. Пустош је владала свуда. 11 велика црна гомила, коју смо ми сачињавали, пролазила је кроз мочарну зимску ноћ, брзо, нечујно, као смртоносан дах. Све су то бнла уморна тела, чији је труп био у напред погнут, чнје се ноге нпсу нотпуно опружале при корачању. А очи? Страшне беху љнхове очи! Као у утопљеникн; надувене, жуте, белих непровндних зеница,као скуване очи. Поглед им је био упрт, непрестано напрегнут, одал.ен од

јсвести; ок је неуморно гледао јкроз ноћну тмину. кроз маглу зимског праскозорја, која се дизала са орања где су стајали зарђалн плугови. И сви су ишлн једнако напред, нечујно као ноћне тнце. тајаиствено као месечари, оставл.ајућп зн собом као неки задах трулежи и нензмерну тугу оних, којн одлазе да се нпкад више не врате. Ах! како би срећни бпли ти људи да ма под кровом који ирокишњава, с комадом тврда хлеба у окорелим рукама, поред огњишта с хладним пепелом, с мокром кринном на мршавим леђи.ма! А они,међутим, трче у крило смрти, која нма руке као гвоздене полуге тто су биле на мразу! 11 тн ће бедници прилепитп евоје мршави* ло на ледне полуге, и сва ће се кожа одрати. Остаће живо месо. » * *

•Једино су ми усне мога брата шаптале. Био је као костур. Нпје више нмао нн даха у грудима, ни косе на глави, нп мишпћа на костпма. Све је било упропатћено, хладно, трул». Одавно ннје био хлеба окусио. Са сузама на утоиљеничким очима, гласом дотле непознатпм, он прошапта: — Осећам се добро као никад до сад. Хладно мн је. алн осећам да ће ускоро пасти на нас топла светлост и угрејати нас. •Ја му рекох: — Бојим се смрти. — Не треба да је се бојиш. Немој да се бојиш, молим те; то је можда моја послелња мол<’»а. — Али .ја је се бојим, прошаптах пун страха. Његове се очп тада за тренут смањише, неколико капљнца жуте течности изиђоше из њпх, и тада први пут имадох страшну внзију да гледам брата мртва. И он прошапта тихо, нз дубнне, као да његова душа говори: — Ти знаш!... Живот по себн није ништа. То је негато празно, без дна... Човек треба да жртвује свој живот да побољша живот својих ближњих... Као што дијаманту невештој руци клизн по стаклу и не може да га запара, тако су те речи клизмле по моме мозгу. А од тога је дрхтало моје тело и живци се кидали пз мишића. * * * Знао сам да ће доћп тај тренутак. II .ја сам стајао ужаснут. претрнуо, не могући да верујем да је једпом дошао. У даљинн је севало. И тада сам опажао хиљаде, хиљаде црних људских обличја како гамижу као мрави у мравиљаку. Све је то имало свој циљ. И свима је био тај циљ јасан, рааумљив, и сви су хитали њему бацали му се под иоге, давали му свој живот... 0! проклетства! само је за мене тај цил> био тајанствен!... У даљини је севало. Гвожђе је рило земљу око мене, вода је прскала. Гвожђе се забадало у главе, трбухе, удове, разно-

сио је људе у парчад. А рањеницп су урлмкалн, преви.јалн се од болова, вукли се по блату. Урлнкали су, и давалп свој живот да побол.шају живот својих ближњих...

Зид се срушп и претворп се у прашпну. Са плота полетеше даске. Сенке су се дизале, провлачиле. И све су те сепке биле исте, потп/но исте. Опазих да ме оне вребају. Нисам у први мах могао то да појмим. Вребају ме. Па .још да знам шта хоће... За мене сада ништа друго није постојило, до смрт којн вреба н живот који хоће. да јој умакне. Из далека ме је опазила и право се мени упутила. Видех је лице у лице. Страшпа је! Каква разлика са смрћу коју виђамо на другима! Осетих јој дах на лицу и поред мене био је мој брат викн\ х брату : „чувај се“; и у истом тренутку, несвесно, не знам ни сам како, тргох главу у страну и заклоних се иза брата.

Олово му пробп обе слепоочнице, крв његова просу се на мој<* лице, а мртва кугла олова која је сву своју силу била утрошпла да разори мисао мога брата, скотрља ми се за врат. И ја тада утекох. * * * Врата су била закључана. Лупао сам, викао, преклињао; нико не отвара. Најпосле зашкрипи брава. Предамном је стајао згурен старац од деведесет година од прилике, рнздрљених груди. — ЛепоЕлепо! поче старац.ја сам спремио... нико ти се неће противитн. Али баручини по вољи н мени и баби, па нам немој главе наказити, већ удри право овде испод сисе... Богу ћемо се горе молити... Баба је плакала у једном куту собе. Она поче: - - Да нисн тн нашег јединцн убио? Он је отипхао да брани нас старе, јер ви хоћете баш све да нам отмете... Можда је он мртав и можда си га ти убио...