Pijemont

Отр.. 2

Број 236

,П И Ј Е М 0 Н Т*

Јевреји готово затворени у појединим провинцијама, искључен од готово ‘свих државних послова, то је читава револуција. И кад се зна да је то само почетак и да ће се и даље радити у том смислу и да ће се створити потпуна грађанска и политичка једнакост са осталим грађанима, ондд се може рећи да је настало ново доба за Русију; може се рећи да стицајем прилика, а може бити и под утицајем своја два савезника слободне Енглеске републиканске Француске, Русија ступа у ред слободних народа. Грци и Тсрци Одговор на турску ноту У одговору грчке владе на турску ноту, о мерама које је грчка влада предузела поводом непокретности муслиманских исељеиика вели се: Краљевско грчка влада налази, да је њена политика у погледу маћедонских и епирских муслимана инспирисана помирљивим духом. Шго су грчке власти биле приморане, да употребе непокретности, које су оставили муслимани, који су за увек оставили нове грчке земље, то је било због тога, што

је требало дати заклона за 230.000 грчких бегунаца, примораних да оставе све своје имање у турској Тракијии Малој Азији, који су добегли у Грчку, где су остали без икаквих средстава. Мере, које су предузеле грчке власти сагласне су по дуку и речима договору о измени сопствености који је био у мају између Грчке и Турске. Као што су турске власти сместиде муслимане на имања Грка, који >у побегли из Тракије и Мале АзиЈе, тако су и Грци из Тракије и Мале Азије смештени на имањима Турака, који су оставили Епир и Маћедонију. У осталом та су имања заузета само кад су припадала муслиманима, који су дефинитивно напустили земљу, а не само привремено. Речена мера није никако конфискација, пошто ће речена имања у своје време бити процењена од мешовитих ко ■ мисија, да би се могла заменити за имања Грка побеглих из Мале Азије и Тракије. Ипак, ако тако наравнање не би било могуће, остаје отворен пут за узајамне преговоре. Грчка влада вољна је да имања врати њиховим законитим сопственицима муслиманима, ако турска влада дозволи грчким бегунцима да се врате на њихова огњишта у Тракији и Малој Азији.

Французима и признаје се домаћа неприкосновеност и слободна вероисповест за Французе. Циљ је капитулације у главном исти за све западне народе, који су се са њом сагласили. Ниједан |страни поданик не може бити уапшен без интервенције свога конзула, чак не може бити испитиван ни за убиство отоманског поданика сем у присуству конзула. Ра : справе, које постоје између поданика страних држава, или између поданика једне исте државе, не спадају у делокруг правосуђа отоманских власти; и у свима случајевима, у којима је страни поданик оптужен за какво криминално дело, он се позива пред консулски суд, ако је потребно бива затваран у конзулски затвор и на основу закона његове земље кривац се гони па макар се налазио и на турској територији. Вшмовц реч — Како се држи часна реч —

„Трибуна“ из Њу-Јорк-а објављује информације, које је дао руски велики кнез Александар Варбуртону, познатом америчком индустријалцу а потврдио генерал Сухомлинов, руски министар војни : „Неколико дана пред мој одлазак из Петрограда", прича г. Варбуртон, „делики кнез Александар, који је због своје женидбе са великом кнегињом Ксенијом постао пашеног царев, дошао је у Петроград да се стави на чело свога пука. У својој палати он ми је испричао, да је, мало раније од објаве рата, онда када су и Русија и Немачка вршиле мобилизацију, немачки цар послао лично депешу руском цару у којој нуди да заустави мобилизацију своје војске ако и Русија заустави. — „Ја ти то обећавам, телеграфише Виљем II, и дајем ти своЈу војничку реч“. „Цар, повераваше на реч и желећн да сачува мир, наредио је генералу Сухомлинову, Министру Војном да прекине мобилизацију. Министар Војни сум-

њао је у поштење цара Виљема, али га је Цар упозорио на изричну форму депеше и остао је при својој одлуци. Осам сати доцније, када је руска мобилизација сасвим била заустављена, руски амбасадор из Берлина јавио је да се по наредби цара Виљема врши врло журно немачка мобилизација. „Сам цар“, додаде велики кнез, „то ми је испричао, што показује да Виљем исто тако цени војничку реч као и царску".

КраЈћ Никола у Нишу Према саопштењу румунских листова црногорски краљ Никола у најкраћем времену посетиће Ниш. Бугарски конзулат у Битољу Српска влада одобрила је да бугарско министарство спољних послова установи свој конзулат у Битољу. Погинули и рањени официри У борбама на Дрини погинули су ови официри : Сима Симић, пешадијски потпуковник, Милован Миловановић и Милан Стојановић, пешадијски потпоручници. Рањени су ови официри: Сима Ценић и Милан Стефановић, пешадијски мајори, Светислав Поповић, Бранко Крајиновић, Мирослав Трифуновић, Милојко Пауновић и Миодраг Алексић, пешадијски потпоручници. Наши у Нишу Непредусретљивост Нишлија према београђанима изазвала је озбиљну пажњу владе и полицијских власти. Начелство нишко већ је било принуђено по жалбама Београђана због уцена и велике скупоће, да изда наредбу и уопште таксу ценама за станове и кост по рестаурацијама. Начелство ће нишко још слати комисију из куће у кућу којој ће сама власт одузимати поједина оделења за становање Београђана.

— Према досадашњим телеграмима Београд, 21. септембра На нашем ратишту на свима фронтовима јучерашњи дан прошао је без значајнијих догађаја. На руско-немачком ратишту отпочеле су борбе. Руске трупе одбиле су непријатеља са граница губернија: Сувалки, Плок, и Ломза. Под енергичном офанзивом руских трупа непријатељ се повукао у правцу Сувалки, у чијим се пределима воде огорчене борбе. Јаке непријатељске снаге од којих је већина доведена са запада, концентришу се у западним деловима губерније Петрохов и Хилце. Четири корпуса баварске и саксонске војске отпутовали су ради појачања Аустријанцима у помоћ, како би спречили Русе да не продру у Шлезију. На фронту према Кракову очекује се велика руско-аустриско-немачка битка. Руси ће ту имати милион људи и тешку артиљерију. На француско-немачком ратишту, воде се огорчене борбе у пределу Роа. Француска офанзива у Вевру наставља се доста повољно за савезнике. Енглеска штампа једнодушно сматра положај немачке војске у Француској као критичан.

Капнтулоције — 0 постанку капитулација, I? Капитулација датира од 1535 године. Ока је била за Француску утврђивана и допуњивана 1569, 1604, 1676, 1740 и 1778 године. Капитулацију од 28 маја 1740 године, која је одређивала права и привилегије Француске, потврдио је Маркиз Вијенев, у име Луја XV и била је у важности до скора. По овој капитулацији Фран-

цузи су ослобођени порезе на личну зараду, слободна је трговина с памуком и дате су извесне концесије у риболову. Затим дозвољено је француским конзулима да бирају своје драгомане, гавазе и дато је првенство француским амбасадорима над осталим амбасадорима. Сем тога је царина на 3 % сведена за Французе и странце, који су под заштитом Француске. Француским конзулима дозвољено је решавање свих криминалних судских спорова међу

Со ношегротишта Стање остаје непромењено Ваљево. 20. септембра Сем омањих борби на фронту Зворник—Лозница није се десило ништа значајније ни на једном фронту. Аустријанци се кољу међу собом Ваљево, 20. септембра Командант наших трупа код Шапца јавља, да је несумљиво утврђено, да су се ноћу између

тром и тада се може почети одлучно наступање на запад. Са појавом наше војске код Кракова — огромна сила немачке војске у Источн^ГиЈЈруској показаће се сасвиж удаљена од главне позорнице руско-немачког рата. Генерал Хинденбург, видећи ово, почео је већ одстуиати од линије Нарева и Бобра. 7. септембра знатни немачки одреди, који су се кретали ка Цјеханову и Краснишу, одступили су на север без боја. Наша војска, према службеном извештају, налази се у непосредној близини непријатеља. То значи, да је наша коњица пошла да гони непријатеља који се повлачи. Тако се свршило наступање генерала -Хинденбурга који је претио да заузме Варшаву и Вилну. На нашој територцји, у Сувалској губернији, у почетку септембра Немци су дали жестоки отпор. Лево крило армцје генерала Рененкампфа нанело је војсци генерала Хинденбурга пораз у близини Сувалока. У то време центар наше војске до ноге је по-

тукао Немце, који су наступали код Маријен-поља, где су Немци били одбачени за 15 врста иза реке Шешупа, изгубивши 4 топа и много заробљеника. На десном крилу, код реке Њемена где су Немци пошли па 45 врста од границе у правцу ка Ковњу, ми смо претрпели неуспех код места Средњика, где су Немци покушали да премарширају преко Њемена. Њихов покушај био је одбијен са већим губитцнма. Судећи по томе, што је од 4. септембра немачка офанзива заустављена и на страни Ковенске губернше, може се претпоставити да су Немци пошли натраг. Наша војска стајала је на десној обали Њемена, када су Немци одступили са леве обале. Очевидно, Немци су покушавали да се упуте на северну страну Њемена, да би направили демонстрацију у правцу Ковна. Ради садашњег похо^а овде би требале огромне силе којих Немци немају. Може се претпоставити да део војске генерала Хинденбурга прелази сада на страну Торна.

Немачка стратегија понова показује велику ужурбаност и потчињава се вољи противника.

свет и рдт — Занимљиве ратне ситнице. Јављају из сигурног извора да ће спуштање грчког дреднота „Ђорђе 1.“ бити првога октобра. Овај је брод конструисан у немачкој фабрици у Штетину. * Ратна прича: „Јуче, у пола ноћи, Кајзер је телефонисао шефу своје војске у Француској: Па шта је то, чујем, не само да нисте узели Париз него и одступате. „Не Сире, одговорио му је генерал, ми не одступамо него се Париз удаљава." * Јављају из Милузе дајеједна немачка патрола заробила четири Француза. Како су немачки војници били велосипедисти а заробљеници су били

сви рањени, онда су они заузели место иза Немаца. Ова поворка од четири велосипеда ушла је у Милузу и право се упутила у једну болницу на најпријатељскији начин.

Црвени Крст моли за поклоне новаца, кошуља, гаћа, чарапа. сламарица, душека, јоргана, јастука, поњава, ћилима, шареница, пешкира, марама, назувица, опанака, ципела, папуча, нанула и посуђа.

РЕВИЗОРИМА Г. Сшрахиња кр.нић , престао је биши >- аш администра тор. Скреће се аажња ревизорима да обрачуне аошљу неаосредно уредннштву. Обрачунн н ма каква друга нздавања оез дозволе уредннка неће се аризнатн.

18. и 19. од 9 до 10 часова, аустриске трупе међусобно тукле на простору између Кленка и Дреновачке Аде, на њиховој обали. Овак^ појаве су у аустријској војсци у последње време јако учестале. Вероватно је да повсд овим учестаним међусобним борбама је нетрпљивост и мржња међу разним народностима. По извештајима команданта трупа код Власенице, код свију погинулих аустриских војника, који су остали на бојишту нађени су у торбама клипови сирових кукуруза без мрве хлеба, што доказује да се аустриска војска и сувише рђаво храни. [»НКОГ РДТНШТ Руски цар на бојишту Петроград, 20. септембра. Цар Никола је отпутозао на ратиште. Руси пред Пештом Петроград, 20. септембра Руске трупе које су прешле Карпате налазе се на половини пута између Пеште и Карпата и успешно марширају Будим Пешти. Услед брзог приближавања Пешти код становништва је завладала општа паника и страх. Ради умирења духова заказана је седница крунског већа за 22 септембар којој ће присуствовати сам цар Франц Јосиф. Борбе се развијају Париз 18. септем. званично На леЕОм крилу северно од Соме акција се све више развија. На северу између Оазе и Ена непријатељ је предузео снажан напад на Траси Лу Мон, код шуме Еглали, али је био одбијен са великим губитцима. У центру влада затишје на целом фронту, који се простире од Ренса до Мезе. Између Аргоне и Мезе мало смо напредовали. У Венру је дошло до жестоких борби. Наше су трупе напредовале на више тачака а највише источно од Сен-Мијена. На левом крилу у Лорену и у Вогезима ситуација је иста. Неманки отпор слаби Петроград, 19. септембра. Ситуација на француском ратишту врло Је повољна. Заузеће Семпреја озбиљна је претња за немачку воЈску, чије се лево крило, да би избегло опкољавање, све више и више растеже. Дошло је до озбиљних 1 борби у Белгији, где се Немци узалудно труде да се приближе Анверсу. „Дели Мељ“ Јавља, да Је отпор Немаца потпуно сломљен на њиховом левом крилу, где њихова артиљерија никакво не деЈствује. Онајно стање неманког десног крнла Париз, 19. септембра. Армија генерала Каука, коју савезници све више стежу, покушава да се пробије на запад. Немци су напали на спољна утврђења Анверса, али су одбивени с великим губитцима. Страховит пораз Немаца Петроград, 20. септембра. Руси су у гроавој битци иа реци Њеману заусшавили немачко настуТшње и нанели непријатељу страховиШе губиШке. У паничном бегству које је насШало после биШке удавило се 20.000 Немаца у Њеману.

Стрпне вестн Конвенција о арбитражи Нетроград, 20. септ. Русија и Америчке Државе потписале су конвенцију о арбиШражи. Анатол Франс у војсци Париз, 19. септембра Познати писац, интернационалиста, Анатол Франс, седамдесетогодишњи старац, молио је министра војног, да га прими у војску за политичке и друге вести. Успеси енглесне флоте Лондон, 19. септембра АдмиралиШет јавља , да је енглеска крсШарица „Кумберланд и запленила на реци Камеруну 8 пароброда и 5 Шоповњача у Со дену. Влдсник м*са поч. Л»убв С. Јовановића. Засгупник Бранко Божовнћ, Краља 1 гуаксандра ул. бр 12. Штампари|а „Пијамонт* Краља Александра бр. 12. Одговорнн уредник: Радован Костић, Краља Алаксандра ул. ?3