Pijemont

Београд, НЕДЕЉА 5. Октобар 1914. год. БРОЈ 5 ПАРА

Директор: Бранко Божовић Оснивач: ЉУБОМИР С. ЈОВАНОВИЋ

Број 249. Година IV.

Уредник : Коста М, Луковић

У времену, када се у центру Европе води взлика борба народа и већ се шриближно тачно оцењује њен ксход на Балканском Полуострву, продужавају се ранија колебања, која нису у стању утицати на исход гигантске борбе, али зато балканским државама грозе последицзма озбиљног карактера. Ово се тиче у главноме Турске и Буга 1 рске. Јер ако пограшно решење владе у Букурешту не повлачи страшне последице за Румунију, то ће свакако лажан положај Турске и Бугарскс несумњиво нзазвати такав отпор, који ће се одазвати на судбу ових држава. Владе Турске и Бугарске од самога почетка стале су на потпуио погрешно гледиште, блггодарећк тој околности, што се у својој политици не руководе интересима своје земље, већ само своје партије. Као младотурци у Цариграду, тако и руља Радославова јавља се као послушно оруђе у рукама бившег аустријског поручника, чији су интереси сасеим туђи тежњама народа, и подпавши у свему под утицај агената Вилхелмових, они мисле да својкм услугама њему поправе своје погрешке, које су огромне губитке нанеле овим државамз. Ево зашто и у Цариграду и у Софиј|И с таквом готовошћу стављају на расположење Немачкој не сгмо интересе турског и бугарског народз, већ и саму будућност земље. Нарочито зачуђава оззкео понашање турске владе, за коју очигледно не постоје поуке из историје. У место да буду мирни и да се старају, да садашњи догађаји рђаво не утичу на судбину отсманске империје, влада је себе предала потпуно у руке немачних генерала, које је Вилхелм отком: 1 ндовао у Турску и чини све, да докаже како није неутрална, напротив јавља се кзо активни помоћник савззних средњеевропских државг. Заслепљени златом г. ВанганхајМа или занесени охолим држањем Сандерса и компаније, — султанови министри очигледно не схатају значај садашњег тренутка и надају се да проведу државни брод без штете и срећно између стена и подводног крша. Они себи не могу преставити да Вилхелму од битне користи не могу бити, као што не могу причинити веће штете и противницимг; Аустро-Угзрске и Немачке. Државе Тројног Споразума продужиће своје велико дело, не обзирући се на дрске и по кадкад глупе испаде Турске, па ће једанпут свршити с њом као са досадном мувом, која зуји поред ува. Нека се не обмањују у Стамболу тиме, што се ове државе с познатим спокојством односе према таквом дрском понашању кго што је укидање калитулација, затварање мореуза, задржавање странаца и

ип

т. д. Све се ово реже на рачун 'И биће у своје време поднето Турсксј а никаква оправдања неће се узимати у рачун. Не тре6:1 заборавити, да се Турци неће сбрачунавати за ово само са Русијом, која се по својо доброти увек милостиво однооила према њима, већ и са Енглеском и Француском, које немз|ју обичај да праштају нзнете им непријатности. Никакви Хебени и Вилхелми тада неће моћи Турску спасти и лако се може десити, да Отоманска Империја у Европи ишчезне. Планов(И турских управљача, судећи по писању цариградске штампе коју плаћа Немачкз, изненађују својом наивношћу и доказују, да на Босфору, као и у Софији, у ово озбиљно време нема ни једног трезвеног ума. Надати се на ма какав успех, у глазнсме, на одвлачење руске силе с позорнице ееропског рата, мсгу сг'мо потпуно незрели људи. Мгрширање на Балканском Полуострву, чак и ако Бугарска по. нова зажели да игра улогу Каи-| на, не може бити ни од каквогј утицаја. Ако у Софији себе још могу тешити надом, да ће нгпзд на Србију, побољшгти тежак положај Аустро-Угарске, онда озо могу С2мо мислити војсковође, које су Срби тукли, нао Савови и Фичеви. Сада, кзда је руска војскп прешла Карпате, и у исто се време ближи Кракову, Срби могу мирно бацити своју војску на југ, знајући, да Аустријанци вишо и нз помишљају о „казненој екследицији", већ да се брину са-

— Немачки рачуни Берлинскн дооисник „Руског слова * Троцки био је задржан у Берлину као заробљеник. Али доцније Немци су му одобрили да се вратаи V Руси/у. Уочи његовог поласка из Берлина у немачком минисшарству Иностраних Дела речено му је од речи до речи ово: — Пишите својимп у Ру■ сију, да ћемо за десет дана бити у Паризу, а зцтим за пет дана у Варшави, Висли и Бјелостоку, — и рат ће бити свршен Ми Ћемо дикширати услове мира и сви ће делегати доћи у Берлин. Француска и Белгија пла тиће нам 50 милијарди ратне оштеше. Сем тога натераћемо Француску да нам устуаи своју флоту, да би могли савладати Енглеску. Енглеску ћемо лишити фло те, а од Русије одузећемо Пољску и Прибалтичке крајсве. мо о свом спасењу. Пошто Румунија у овом случзју не може ај да не устане у одбрану статускво-а нз Балкану, то ће се Бугар-ј ска опет наћи пред когјлицијом, I која ју је већ једанпут уништила.| Да ли у Софији држе, да ће Русија по други пут п.ружити 'руку спасења земљи, која у вргмв решавајуће борбе Словенства са непрмјатељима стоји у реду најогорченијих словенских непријатеља? И као последица ове злочинскз политике слуга аустријских биће подела Бугарске. Тшо исто слабо рачунају у * 1 * * * У Стзмболу. Може бити, да су се тамо помирили са мишљу о по-| вратку Османлија у Азију, али је немогућно да мисле, да и у Азији може бити одржање империје без пријатељског покрсви-Ј тељства држава Споразума. Не- 1 пријатељицу мира, турску државу неће трпети ни у гсрзма Анадолије, ни у Сирији, ни у| Арзбији, кеће јој допустити ни у Црном Мору, ни у Средиземном,! н-ити у подножју Кавказа. Ово Турци треба да знају и с овим да подешавају своју политику, иначг ће и они бити увучени у ону пропаст, коју спрема императорј Вилхелм Немгчкој, Аустро-Угар- ј ској и њиховим пријатељима. Московскија Вједзмости.

Савет Внљема I У овојим ,,Успо- Л !Знамз" Бизмарк износи једну епизоду из последњих часова Циљема Првог, деде садањег немачког цара. Самртника је веома мучила мисао о држању младог Виљема, будућег цара, пошто је Виљемов отац патио од неизлечиве болести. За време једне посете кнеза Бизмг|рка Виљем Први пао је у бунило. Мислећи да код његз седи његов унук, он се Бизмарку обргтио са саветом, рекавши: — Ти треба увек да останеш у добрим односима сз руским цзрем; на треба да му се што замераш! Његов унук у то време баш се налазио у гостима код руског цара. Шта ли би Виљем Први сад рекао ?

Козаци У МАРМАРОШ - СИГЕТУ — Како су Коззци ушли у Мармарош - Сигет. „Коријере дела Сера” у свом последњем броју доноси о паду М1’|рмарош-Сигета следеће: Ноћу између четвртка и петка, 18. септембра, пошао је из Мармарош-Сигета последњи воз, који је нссио последње бегунце, који су се склањали чувши за вест да се Руси приближују МармлрошСигету. Ма да је воз био веома дугачак, у њега је стао сомо најмањи део велике руље, која се нггурала у станицу. Државнаархиез и новац били су још раније И'опослани. Око седам чзсова пре подне, пред Мармарош-Сигет стигла је п,:га извидница Козгиа. Председкик општине и рабинер јеврејске колоније са 40 одборника, изашли су на сусрет Козацима, замоливши команданта извидни(це да

поштеде варош и становништво. Командант им љубазно обећа да се неће никоме ништа двсити и једним брзим галопом уђе нзвидница у вгрош. Целокупно грађанство вароши обузе страх кзд Еиде Козаке, како брзим галопом јуре кроз варош. Уследтога многи побегоше остављгјући све. Овгквих бегунаца стигло је у Пешту око 3.000 и они причају најлегендарније приче о Козацимз. Орплно шшт — Последице немачке грубостиЈедан богат московски трговац, којји се срећно вргггио из немачксг ропства, одмах по свом поврзтку у Москву изменио је свој тестаменат и допунио овим ставом : Завештавам све своје имање својим синовима и унуцима, са^ мо ано ради покоја душе свога оца и деда буду хтели да се свечано, пред иконом закуну, да никад у свом веку неће ићи у немПчке из устријске бање, нити икад кмзти трговачких или других односа са Немцима и Аустријанцима. Карактеристичан услов.

Из ДлОаније — Есад паша намерава да заузме Скадар —

Бар, 1. октоора. Према вестима које су стигле из Драча, Есад паша је одлучио да се на челу једне наоружане колоне крене што пре за Скадар, ргДи успостављања реда у самој вароши. Поводсм тога Есад паша ступио је у преговоре са поглавицсм Мирдита, Пренк Биб Додом, који је изјавио дз му стоји на расположењу.

Рат 1 шоннјама — Немачка маршалска острва заузета су од Јапанаца. Токио. 2. октобра!. Једно оделење Јзпанаца заузело је седиште немачке управе на острвима Маршала. Од стргне Немац није дат нииакав отпор. Енглеске лађе, које су биле задржане у пристаништу пуштене су. Ово згузеће ика важности са војничког гледишта. Маршзлска острва налазе се у Тихсм Океану.

Угро-галнциско Шш — Из „Руское Слово" —

Нгша армија продужава да се спушта с Карпатз у Уггрску. Крајња источна колона, која је после победе код Микулице заузела скоро без борбе превој Дора опустилз се у горњи ток Тисе. У околини Бзроши Керешмезо, која лежи на садам врста иза превоја, наша је колона наишла «з аустријск'и одрад. По „Армејском Веснику", наше су трупе победило противника, отеле му митраљезе, много муниције и заробиле 150 људи. Од Керешмезо, долинсм Тисе до Мармгрош-Сигета кгма више од 65 врста а наступање може да се врши друмом на деснсј обали Тисе и дуж железничке пруге на левој обали Тисе. Најзгд и колонз, која је заузела превој Сколе, спустила се у равницу разбивши Аустријанце у теснзцу реке Всче. Према извештајимз главног штаба, рускп азангарда стела је у граду Солва цео артилеријски парк и доста коморе. Град Солвз лежи на самом кзласку из Карпата у равницу и само је 20 врста удаљена од Мункача. На тзј нзчин сада су се све четири колсно наше армије, које су прешле Карпате, спустиле с плпнина, а једна од њих, којасе кретала од превоја Вишкова, већ изашпа у равницу код Густа. Две западне колоне налазиле су се 23. септгмбра једзн дам марша од равнице. Најисточнија колона, којз иде на Мармгрош-Сигет спустила се око 20. септембра с планине, после чега нема извештаја о њеном даљем нгступању. Пре но што предузме даље опе-

рације, наша војскз мора да утвр1 ди позиције, које је заузела пр|и спуштању у долину. Опергције наше војске у горњем току Тисе зависе од тога на какве се противничке трупе буде наишло. До садз смо у Кзрпатим 1 г' наилазили само на незнатан отпор од стране сстатака разбијене четврте аустријске армије, од које је већи део побегао у Угарску. Највећи аустријски одреди, на које су Руси наилазили у КарпаТима, нису били већи од једне бригаде. У садање време, премз казивању становника Галиције, главна сила аустријске армије, која је отступала ке Кракову, поделила се. Угарска војска превози се железницом из западне Галиције у Угарску, да брани своју домовину од продирања руске победоносне всјске. За ту је операцију потребно мкого времена од стране главног аустријског штаба, пошто се зз тај циљ могу употребити свега две пруге преко Карпзта, преко којих се може превести релативно мали број људи. То су линије Тзрнов—Беи Сандец и нраковЗајдбуш. Претпоставимо да је аустријски штг/б рачунао и на заебилззни пут из Кракова на Одерберг и Кзшаву, која има двз колосека. Али је тај пут достг* дуг (460 врста) и сем тога његов главни део до Оденберга, зацело је заузгт превозом војних потреба, резерве и рањеника из Кракова у Беч и обратно. У сваиом случају време, које је потребно да сс формира нова зрмија у северној Угарској, изнеће читаве недеље. Снага те армије, која треба Руои-