Pijemont

Београд, СУБОТА 11 Октобар 1914. год. БРОЈ 5 ПАРА . Број 255. Година IV.

— После аустро немачког пораза у руској Пољској и Галицији. —

Очекивања словенског света испунила су се: на широком фронту од четири стотине километара, у руској Пољској иГалицији, Руси су задали смртоносан ударац немачко-аустријској армији. Руска офанзива, од пре четири дана, отпочела је свом жестином. Праћена масама аустријских и немачких заробљеника и ношена пламеним одушевљењем, руска војска, преко читавих брегова аустријских и немачких лешева, надире на непријатељско земљиште. Победом у руској Пољској и Галицији, исход рата је већ одређен. Данас већ можемо тврдити, без опасности да будемо демантовани даљим развојем догађаја на бојишту, да ће савезници диктирати услове мира проузроковачима Европског Рата. Јер, после ове прве одлучне битке у Галицији и руској Пољској, немачко-аустријске трупе су осуђене искључиво на дефанзиву. И теренски склоп рускопруског војишта, и бојна и морална надмоћносг руске армије над немачко-аустријском, учвршћују нас у уверењу, да ће руска офанзива имати снагу бујице и да ће се тек у Берлину зауставити. Још једна околност даје нам право да будемо оптимисти. Истовремено са великом руском победом у Галицијии руској Пољској, Французи су дали јуспешног отпора јаким немачким колонама и на неким тачкама, стратегијски врло значајним, прешли су улагану и опрезну офанзиву. Истовременост руског и француског напредовања показује, да између руског и француског генералштаба још увек постоји пуна сагласносг у погледу распоређивања и оперисања савезничким трупама. Као што је план генералисима Жофра о одбацивању немачких трупа с француског земљишта потпуно успео, и као што се остварила замисао руског генералштаба да се прва одлучна рускопруска битка поведе у руској Пољској, исто тако ће, више но сигурно, успети и завршни план савезничких генералштаба. Шта све обухвата тај план и колико времена треба за његово остварење, то је, разуме се, брижљиво чувана тајна. Главно је, да планови, израђени у јулу на Неви и Сени, постају, мало по мало, уз најмање могућне жртве, стварност која ће послужити за основицу нове карте Европе. За нас, Србе, велики руски успеси у Галицији и руској Пољској имају изванредно велики значај.

Познато је да су бечки и берлински листови недавно писали, да ће Аустрија, после прве пруско-аустријске победе над Русима, пребацити велики део својих трупа са руско-прускогбојишта на српско-аустријско бојиште. Фантастичан у основи, овај план је потпуно пропао. У место да три нова корпуса баци на Дрину и Саву, како нам је пре двадесет дана поручивала, Аустрија ће, пре или после, морати да повуче и жалосне остатке своје армије која је делала на Борањи, Јагодњи и Гучеву. У место намераване офанзиве према нама, Аустрија ће морати ускоро да се ограничи на слабо отпорну дефанзиву и према српским трупама. Ситуација на целом европском војишту постала је данас много одређенија и јаснија. Сви који не затварају очи пред стварношћу увиђају, да колосални руски успеси у Галицији и руској Пољској значе почетак свршетка. Оно шго је Куманово било за нас, Србе, у српско-турском рату, то је за савезнике, у садашњем рату, велика руска победа у руској Пољској и Галицији. Културно човечанство може већ бити спокојно. У таласима германске крви почела је да се дави лажна, касарнским хајдуцима одржавана тевтонска цивилизација, чији су што скорији крај желели најплеменитији и најумнији људи и с ове и с оне стране Океана.

Из бојм лнније „Фрања без Земље“ Поспе аустрхјског пораза на Цсру ц Јадру досеткама н шалам з нигде краја, аразним флашама нигде броја... — Како ли 1\е се, мили Бого, звати његово царско и ааостолско веумчанство аосле деобе Аустрије? — пишс својс другове Један студент Босанац из чете мајора Танкосића. — Па Фрања без Земље! — одговори једаи сшудент историк, познат са свога реалног гледсња на људе и ствари.

— Поновно установљавање маршалског чина. —

Званични орган француске владе, пре кратког времена, публиковао је указ о измени једног члана у буџету министра војног.

Сад се у буџет уводи расход за плату маршала Француске. Према тој измени, маршал Фран цуске имаће годишњу плзту од 30.315 франака 1 и 79 сантима, од чега ће прИ|Мати чисто 28.800 франака. Дневно ће дакле примати 80 франака. Није још мзашло наименовање новог мзршала, али се мисли да ће то бити Жофр. Народ је веома радосно поздравио ту новину,коподсећа на време победа Наполеонових маршала.

Шш и Шшт — Холандија одбија да погази своју неутралност. —

Копенхаген, 8. окт. У холандским меродавним круговима боје се, да ће Немачка нарушити неутралитет Холандије. Веле, дајенемачки посланик у Хагу предложио холандској влади да објави слободну пловидбу по Шелди, а за то ће добити компензацпје на рачун Белгије. Холандска је влада одбила тај предлог. Немци граже слободну пловидбу по Шелди, јер би онда могли потпуно да искористе Анверс. Овај град налази се на Шелди, али ушће ове реке припада Холандији. Ако Холандија минира ушће Шелде, Немци не могу из Анверса вршити пикакве поморске операције, што би сад хтели по сваку цену. И тако ће се све наде, којс су Немци везивали за пад Анверса разбити о лојалио држање Холандије, која неће да погази неутралност.

Из (коре прошмпн НЕМАЧКА ОСВАЈАЊА.

Чим је стигла у Цг|риград вест да су Немци заузели Брисел, Џавид паша, министар финансија отишао је белгиском посланику. — Екселенци-јо, рече он, имам да вам саопштим једну жалосну вест. Немци су заузели Брисел. Белгијски послзник се нзсмеја и рече: — Је ли то све што знате? Добро, ја ћу вама сзопштити једну још жапоснију вест. Немци су јсш пре неколико година заузели Цариград. И поред своје чивутске дрскости, Џавид паша није на то ништа одговорио.

Чрл ј Францушој — Енглеско-француска саветовања у Ди-нкерку. —

Енглески министар флотв сер Уилстон Черчил дошао је ових дана у фрзнцуско пристаниште Динкерк, где је имао подуже саветовање са шефом штаба енглеског експедициошог корпуса пукозником Силием. После саветовања, Черчил се врзтио у Енглеску, а Сили је однео извештај ђенералу Френчу. Мисли се да је на том састанку

говорено о месту, где ће се искрцати новз енглеска појачања, којз су спремљена за полазак.

— Кратки извештаји са свих бојишта. —

Београд, 10. октобра. У Боони је нелријатељ 7. октобра поново напао наше трупе на ЦЕ 1 ПОМ фронту, али је био одбијен. Наше су трупе том приликом доста напредовале. Немц-и су у свом наступању ка Варшави претрпели потпун неус-пех. Њихове трупе повлаче се у нереду остављајући своје рањенике н-а бојишту. Немци још држе леву обалу Висле, предео северно од Пилице и крај око Сандомира. У Ганицији, нарочито Јужно од Пшем-исла, руске су трупе потпуно разбиле непријатеља. У Источној Пруској није било већих промена. Руси су предузели енергичну офанзиву на свима тачкама и гоне непријатеља. Овако је стање резултат маневара које су руске трупе извршиле после победа у Галицији. Знајући да ће Немци на њих убрзо бацкти веће масе, Руси су се м-ало заустабили у Галицији и почели резервама попуњавати своје корпусе. На гласда се Немци ко-нцентришу на линији

Руска стратегија има да забележи још једну своју победу. Аустро-немгчко наступање у руској Пољској и Галицији заустављено је и Руси су ступили у офанзиву. Изнећемо неколико места из извештаја г руског стручњака В. Михајловски,, да би у неколИ|Ко дали слику онога, што је претходило германском поразу на том ратишту. Још 23. септембра прешла је аустро-немачка војска у напад у прзвцу Висле и Сана. То је наступање извршено само у центру; међутим на крилима није било никаквих догађаја. У Источној Пруској Немци су извршили само неколико покрета, да 6и маскиргли недостатак трупа у том реону. У Угарску се руско продирање врши и даље. Било је неколино по Русе повољних борби при спуштању у равницу. Међутим недовољни руски извештаји не дају да се закључи, да ли је упад у Угарску фа-ктичко освајање или пак обична демонстрација. У центру су Аустро-Немци водили доста енергичну офанзиву. Аустријанци су пошпи напред у николико правзца. Једна група пешла је ка Пшемислу. Та је колона пошла од линије Опатова-ц —Пилзио, где се била заустзвила

Калиш—Ченстохов—Олкуш, они су одмах почели одсудну концвнтраци-ју на десној обали Висле. — Велике кише отежале су руску концентрацију, али све олерације свршене су ипак на време. У том су се Немци приближили руским положајима. 30. септембра Руои су отпочели конт,ра-напад код Варшаве и проширивали своју акцију -и на левој сбали Висле, уводећи у борбу све нове корпусе, који су стално пристизали железницом. Немци су главки отпо-р дали на лин-ији Влоња—Љасечно. Са тог положаја изврш-или су ч два противнападз али без успеха. Преплгвљена у правцу Сохачев Лович, одсечена на левом крилу од НовоГеоргијевска, а угрожена на десном крилу прелазом руских трупа преко Висле у пределу код Горе Калварије после 7 дана борбе, немачка војско почела је да напушта своје положаје који су били добро утврђени. Руси сада туку немачке аријергарде са великим успехом. Тако се завршило немаЧко наступа-ње, које је било пооледњи покушај, да се добије терен на источном ратишту. Белгијанци дају опроман отпор и ако су нападнути надм-оћном силом. Немци су напустили целу морску обалу и повукли се на југ од Остенде. На француском бојишту нема великих промена.

после претходног пораза, и успела је да се приближи до на 33 километра од Пшемисла. Али то оделење, у јачини једне дивизије, упало је у заседу, те гз је руска коњица нзпалг у маршу. Аустријанци су морали одступити, а један део разбегао се. Друго оделење продирало је десном обалом Висле, у правцу Сзна. Ово је наступање било миого пажљивије и према томе и много опасније, Руои су ради предострожности убрзали радове на опсађивању Пшемисла и 26. септембра узет је на јуриш једа-н од веома важних форова прве одбранбене лииијв. Операције тог оделења има да отпочну мало живље тек кад наетану операције аустријске армије на левој обали Висле. У руској Пољској, на левој обали Висле, Немци и Аустријаици почели су онажну офанзиву још 23. септембра. Јужна група германских армија пошла је са фронта Кјелци—ушће реке Ниде на исток, ка Висли. 24. септ. било је ввћих судара између руске -ријергзрде и немачке авзнгарде у близини Опатова, 50 километара источније од Кјелца. 27. септ. Немци су дошли на обалу Висле, између Јозефова и Сандомира, где је настао артилеријсни двобој

— Како су биле распоређене немачко-аустријске трупе у руској Пољској пред почетак руског наступања. — По В. Михаиловском —