Pijemont

Београд, НЕДЕЉА 12 Октобар 1914. год.

БРОЈ 5 ПАРА Број 256. Година IV.

Оснивач* ЉУБОМИР С. ЈОВАНОВИЋ Уредник: Коста М, Луковић

— Стопама ћесарових хорди. — Ужасна аустријска вверства. — Шта причају аустријски бегунци. Заробљена каса. (Извештај „Пијемонту”)

Са Романије, 3. октобра

Ваш дописник је пропутовао ових дана кроз Вишеград, Рогатицу и Романију. Утиске и опажања с тога пута, он вам шаље у овом кратком допису. Аустријска војска, потучена и поражена од наше храбре војске, уништавала је при повлачењу све што је могла да уништи. Аустријска зверства ни мало не изостају иза грозота које су за својим стопама сејале Атилине хорде. У својој срдитој немоћи, аустријске хорде су предава/ле мачу и огњу све што се српским назвало. По варошима, српске куће и дућани опустошени су и опљачкани, људи побијени или у ропство одведени, жене и девојке обешчашћене, а старци и нејач на најгрознији начин побијени и измрцварени. По селима, ваш дописник је видео још страшније и ужасније слике. Људи, жене, деца и старци побијени; куће, стогови жита и сена попаљени, сва стока заплењена и отерана. Куда год прођеге, видите пустош и згаришта. По шумама и урвинама сретате преплашене сељаке и сељанке. Изнурени од глади и бледи од страха, они дрхтавим гласом и са сузама у очима причају о аустоијским зверствима и о својим лутањима по згариштима. Прикупити и забележити сва аустријска зверства и дивљаштва, то би значило написати засебну, дебелу књигу. ј Немогући да стигнем у сва Iсела и градове у којима је I остало ужаснога трага о ау-

према нашем фронту. Што се Аустријанци још у неколико држе на добро утврђеним положајима, то је отуда, што их официри кљукају најразноврснијим лажима о ситуацији на бојишту. Имали смо муке да бегунце уверимо, да Немци нису у Паризу, да Аустријанци нису пред Петроградом, да Турска није објавила Русији а Бугарска Србији рат! * Пре неколико дана путовао је из Власенице на положај благајник једног аустријског одреда са дванаест коња, натоварених војничким оделом. Собом су 'носили и једну касу, у којој је било новаца. Не познавајући добро терен, они залутају у једну шуму, у којој се, због мно гих путања и раскршћа, нису умели оријентисати. Не могући да изађу на прави пут, они наиђу на наше предстраже, којима се одмах, без икаква противљења, предаду И они, и каса, одмах су спроведени у логор. В, Јоксић

Нз бојне линије

„Читава мапа! и На аревијалишту. Лекар хоће да аревије једног редо ва, рањеног у руку, и наређује му да скине кошуљу. Ра■ њеник скида. На грудима му се указује ожиљак у величи ни ораха. — ПЈша ти је ово? — То су ти Мердари! одговдри рањеник и с аоно

стријском дивљачком походу.^-^-** настави: „Имам ја још

ја сам прикупио само податке о броју жртава из два ме |ста. У селу Мркиљу, испод ^Жљебова, на једнојгомили најђено је 22 леша 20 људи ■и 2 жене; на другој гомили Жнађено је 14, а натрећој 12 Длешева људи, жена и деце од едне до десете године. У Готиљу, наишао сам на осам ешева (2 старца, 2 жене, 2 ладића и двоје деце). Већииа од ових жрЈ-ава заклана ножем исподГ грла. Језив 'тисак нарочито изазивају заглана мала де$»а. Једно дете ^д две године у Гостиљу, АуГгријанци су бацили у вис и ^очекали на бајонет, јер њепови родитељи — прости сељаци — нису^нали да им кажу „где се !Јалазе комите!" * Нема дана^да нам по неколико аустр| ; аких војника не пребегну. Сћи они причају о жалосном м<?ралу код аустријских трупа; које се налаае

две. — Где су? — Рањеник свуче чакшире и аоказа један ожиљак на цеваници леве и један на бутини десне ноге — Ово ти је Куманово, а ово Брдица!.. — Па твоје ране читава мааа\ Са њих човек да учи географију сраских земаља! — рече лекар смешећи се и ареви му рану.

— Занимљива спичица с руског бојишта. У последње време кружио Је по руској војсци у Источној Пруској глас, да је сшм цар Виљем предузео команду над немачком војском у том пределу. И ако је било скоро поуздано, да се Виљем у то време налазио између Бромберга и Торна, руске

војни«е било је немогу!\е о том ргзуверити. Било је чак таквих, који су га видели својим очима како обилази предње немачке позиције! Нарочито међу Козацима настша је утакм/ица ко ће ухватити Виљема. Резултати таквих хајки често су били необично комични. Тако је у Новокамјење дојахао један козачки подофицир са „драгоценим пленом". Есаулу је изјавио, да је заробио самог Виљема. — М/и смо исекли цео немачки одред, а њега смо ухватили жива. Он се необично отимао и два)пут је хтео да се убије из револвера. Кад тамо заробљен 1 К Виљем био је најобичнији пруски улзнски официр. Он је био веома налик на ВИ|љема. С тешком муком рззуверили смо једног Козака да се преварио. — Па можда сам се и преварио, али ћу га ипак довести! Другог данз тај исти Козак довео је још два немачка коњаника. — Сад је зацело један од њих Виљем! И опет су обојица само личила нз| Виљема. Козаци се нису могли помирити с тим, да сваки пунокрвни Прус тежи, да што више личи на свога цара. Лов је морао бити забрањен, да се војници не би излЕГали непотребним оиасностима. Заробљен и биће предан ратном суду

Французи су недавно заробиди барона Мантојфеда, који је издао наредбу да се уништн Лувен. Он Ие бити предан фраицуском ратном с.уду и имаће да одговара за мародерство, ш го се према ратним законима кажњава смрћу. Мантојфел је у своје време био додељен на службу немачком посданству у Петрограду. Пмш у Брнвд — Докле иде патриотизам Белгијанаца ? Немци се осећају у Брислу као риба на суву. Да би им показали, кзко презиру грубу немачку силу, Белгијанци неће да имају с њима никаквог додира. Нико са Немцима не говори, нико им не одговара на питања. Чак ни уличне женске ни просјаци не примају немачки новац. Мржња и презирање тако су велики, да је становништво увело међу собом строгу контролу. Сваки Белгијанац, који са Немцима буде имао везе, одмах сз забележи у црну књигу, и бојкотује. Грађани живе у кућама и не излазе иа улицу. Председник општине Макс ухапшен је под изговором да је протествовао због на 1 метнуте контрибуције. У ствари, он је затворен, што је самом Голц-пашинабројао сва немачка насиља и недостојности. — Кратки извештаји са свих бојишта. Београд, 1 1. октобра. У Босни су наше трупе имале 8. октобра успехз. Отет је један брдски топ и заробљено преко 200 војника. На целом западном фронту бију се велике борбе. Немци нису успели да потисну савезнике ни на једној тзчки. Све борбе између савезнка и Немацг своде се на незнгтна померања бојне линије. Противнмци су отприлике једнаки по снази, те не могу да задају јшме ударе. Међутим, појачања, која пристижу савезницима и одличан дух њихове војске несумњиво ће решити битку у њихову корист. Руси врше гоњење немачке војске, чије се језгро повлачи према Радому. У Ловичу Руси су заробили шефа оаксо 1 нског штаба.

Ситуација је повољна.

— Мишљење Клемансоа —

У „Либр Г1арол“ познати француски политичар Клемансо вели : — Руска војска заслужује

сваку похвалу за свој јуначки налет на Источну Пруску, који је много допринео да се ослаби непријатељскн притисак на Француску. Сада, кад Руси етоје пред Краковом, није више потребно да се говори о њиховом сјајном наступању у Ралицији, које је уншптило војну моћ Аустрије. Из свега се види да Руси остварују свој унапред припремљени план.

№ аире прошлош „ДЕЛИ ЊУС” 0 НЕМЦИМА. Лондонски лист „Дели Њус", који је до скора писао тако германофилски, да су га сматрали за немачког плаћеника, сада пише: — Идол од крви и гвожђа коме се данас клања цела Немачка, треба да се по сваку цену сруши са свога пједестала. Тај идол сеје по морима мине, не марећи за невине жртве, које свој|Им животима плаћају ту суровост. Бомбама из ваздуха убија жене и децу. Руши села и градове, убија нејач 1 И старце не у гневу, него по познатом немачком гвозденом закону. Тај гвоздени идол стоји на крвааој основи. Европа га мора уништити.

К1|В V м — Оскудица, глад и хапшења на све стране. — Страх од побуне Срба и Румуна. — Демонстрације против Хецендорфа. — Фрања Јосиф апсолутно необавештен о ситуацији на бојишту. —

Велики и са своје озбиљности познати енглески лист „Морнинг Пост" износи слику данашњег стања у Аустрији по писму датираном 13. октобра, које је примио један угарски публициста, који ср сада налази у Лондону, од свога познаника из Пеште. Писмо гласи: „Од почетка рата ми живимоу сталноме страху. У колико је у почетку био већи ентузијазам, у толико је сада веће очајање код свих друштвених сталежа. Очајање расте још и с тога, што са свих страна, из Галиције и Србије, непрестано стиже велики број тешко рањеиих. Са|Ца узимају у војску све људе од 40—50 год. Трговина и рад сасвим су застали. У Бечу, Пешти и провинциским взрошима л>уди, жене и деца, што су остали код кућа праве ж 21 лостан утисак. Велика беда на све стране. Готово све женске које шију и које се радом издржавају, сада шију само црнину. Цене животних намирница ужасне су. Кнлограм хлеба стаје круну, а како су влзсти свуда узеле у своје руке печење хлеба, становницима се даје по један килсграм на три лица. У сваком онругу установљена су нарочита надлештва, која деле хлеб сиротињи, један војнички хлеб на

сва|ка два лица. Меоо је страшно поскупело, да су многи ресторани затворени, јер би инзче морали утројити цене. У Бечу и Пешти збуњеност и очајање још се више појачава, благодарећи потпуном осуству вести са бојишта. Објављују само о бојевима у Француској и Белгији. Цензура је врло строга и неке новине излззе половину празне. Многи народи, који улазе у састав Аустро-Угарске, чине стање несношљивим. Сваког дана чујем о затварањимз и кажњавањима. Генерзлштаб дрхти пред могућношћу буне међу неким народима и прибега!ва најсуровијим срествима да одржи ред. Не мање се свакодневно откривају завере, особито на југу Угарске и у Босни и Херцеговини. Лако је престааити шта се ради с обичним лицима, кад су чак шест чланова парлзмента и неколико чланова покра|јинсиих сабора већ стрпани у затвор и окривљени за издајство државе; незнамо да ли су још живи или не. Највећа опасност прети од трзнсилваниских Румуна. Румунски свештеници у Трз|нсилванији воде силну агитацију против монархије. Њима би пошло за руком да изазову буну, да се готово сви здрави и снажни Румуни не налазе негде у Галицији,