Pijemont

Број 260. .

Стр. 3.

„П И Ј Е М 0 Н Т*

чу принцил, да се свака позиција може узети на јуриш. — Ви сте дакле изгубипи много људм? — То смо и предвидели.

Црвени Крст Приложили су у новцу: г ца Паула Ридингер, раденица 40; г-ђа Ленка Војиновићка 5; г. Константин Критић, трг. 20; г. Павле Софрић, професор120; Рачанска Црква 85; г. Раша Милетић држ. саветник 100; г-ђа Енгепија Д-р В. Јовановића, адвоката зл. 1 оО; г. Антоније П. Ђорђевић, књижар 10; г. Милош Алексић, п.п ковник 0'50; г. Тихомир Б. Јашић, капетан I класе 0 50; г. Ранисав Пурковић, хотелијер 30; г-ђа Том ка Суботић 5 ; г. Михајло Н. Илић, благајник Б. Т. О 24; г-ђа Јулка Лазаревић-Блазнавац 100; г. Михајло Рафајловић, пензионер 10; г. Емило Велимировић, виши контролорЖељ. Дирекције 15; г. Реми Орелак 10; г. г. ЈБраћа Мак Клур, архитекте 20; г-ђа Савета Г1. Ћурића 5; г. Велисав С. Зарић, рез. пеш. п.поручник по списку прилог 1-ог вода 4. чете граничних трупа 167; г. Бошко Достић, касапин 100; г-ђа Христина Митровић 10; г. Лавослав Галијана 20; г. Вили Шосбергер, трг. 5; г. Рада Петошевиђ 10; г. Гвозден Оцокоља, пешад. капетан 10; г-ђа Милева Оцокоља 10; г-ца Ружица Оцокоља 10; г. Божидар Ј. Оцокоља 10; г. Коста Николић, трг. 30; г. Јанко Цветковић, млекар 50; г. Ћ офило:Секуг.ић, кафеџија 30; г. Коста Тана ијеаић, кафеџија 20: г-ца Драга Јефтићева 5, г. Таско Стојановић, < бућар 5; Управа града Београда за г. Еду аода Рајхемауера, бравара 10; Особље телефон.ке центраг.е и раденици градске мреже 140; г. Илија Чкоњовић, трг. у покој души Драгоша и Доагише По^овића 100; г. Глиша Јосиповић, преко Војне Станице 7 - 60; г. Стеван А. Ивичић, трг. 50; г. Хаим Д. Азриел, трг. 200; г-ђа Мила Тодоровић 5; г-ца Даринка Дајић 10; г-ђа Љубица Хладек 2; г. Миливоје Станојевић 10; г. Радисав Радојичић, машиниста 12; г. г. Официри, подофицири и редови IV брдске батерије II пози а по приложеном списку 155; г. Милан Вапа, индустријалац зл. 100; Радња код „Мале Олге“ 20; Ритопечки месни пододбор Црве ног Крста 74 40; г. Станислав Кукла 20; г. Тоша Михајловић, кафеџија 40; г-ца Угринка Беговић, кројачица 2

№не снтнице На имање грофова Браиицких, у руској Пољској, бпизу места Виљамова, спустио св један немачки аероплан, који је долетео од стрг.не Варшаве. Пољски сељаци долете са свих страна да виде аероплан. Али

над на аеијатичзрима опазе пруск« униформе они дохаате мотке и секире и полете на Немце. Ваздухолловци су се очајно бранили из бровнингових револвера, али се сељачке секире и тојаге однеле победу: авијатичари су били побијени а аероплан уништен. + Између осталих витезова ордена Подвезице налазе се цареви Аустрнје и Немачке, а тако исто и престолонаследник и херцог од Саксен-Кобург-Пота. Статути орденз' наређују, да се у Виндзорској 1 ка 1 пели сваког јутра читају молитве за дуг живот витезова Подеезице. Међутим, неким Енгле зима сад не иде у главу, да се они моле за своје непријатеље, те су затражили од ордена, да се са листе избришу имена енглеских непријатеља. Главни савет ордена одговорио је, да се тај захтев не може испунити, пошто се орден може одузети само издајницима. И тако се сад у Енглеској читају молитве за цара Виљема! * У близини глзеног града Шкотске, Единбурга!, Немци су пре неколико година купили једну фабрнку, коју су временом претворилл у тврђаву, која би могла послужити као основица за искрцавање на белписко земљиште. Сад су енглеске власти за то сазнале, те је војска заузела фабрику. У фабричком кругу нађене су већ израђене али вешто скривене платформе за тешкетопове, који би могли доминирати не само Единбургом, него и пристаништем у Роситу. * Свака граната топа од 42 сантиметра стаје око 40.000 динара.' У току од 24 часа могу се иопалити свега 30 граната.

Кроз Бгогрод — Репортерске белешке. И ГРАНАТА ЗНА ГДЕ БИЈЕ. Једном мом познанику, ситном, кржљавом и слабуњавом, али необично куражном човеку, који је за све врсме бомбардовања био у Београду, неки пакосници и људи који немају преча посла у овим тешким временима, изнели су чикарму. Кад је први пут лрипуцало јаче, тај мој познанин заждио је као и многи други мирољубиви гргђани, за Ресник. Таман он на Теразијама, а граната: ,,фију..у!" Мој познаник стаде и чека. ,,ФијУ.-У.-У!" — 3 У1 И гранатз, па кад

дође до мог познаника учини „пифф..ију... пфуј!" — и одшиша даље. Тако једном, тако други пут, тако тређи пут. Мој познан.ик је три пут требао да изгуби живот. Три пут граната таманда падне, па се попишмани и продужи пут, још стотину метара. И В 1 иде мој познаник — тако бар тврде они пакосници — да гаграмата неће, па се окуражи и дођв у Београд. ЦИНЦАРИ И МОНИТОР. За време најтежих дана бомбардовања Беолрада, у једној кафаници у Скадарлиј.и скупило се неколико Цинцара и брижљиво, са накострешеним косама, оолушкују фијук граната и понушавају да оцене ко зазвижди: хаубица, разорна или кзд запиште оне ситне са монитора, које су баш тога дана учестале да па^ дају. У том тренугку улете у кафану још један Цинцарин, улете међу њих и са радошим лицем дрекну: — Монитор бомбардизе ефиганд а потамо. (Монитор је тукао варош и побегао уз реку.) — А потамо, а потгмо (уз реку, уз реку) — заграјаше Цинцари у глас и поручише по „татар" кафу. — др. —

ОД РЕДАКДИЈЕ /'. Драган Божоник умољава се да се јави где се палази.

Рошпошта Тражи се Зарко А. Петковић, редов 3 чете 3 бат. I прек. пука, родом из Крупца. Ко би о њему ма шта знао, моли се да извести Перчу Станковићатрг. из Пирота, који ће известити родитеље Зар кове.

Милорад Јаковљевић, поднаре шик 2. чете 3. батаљона XI пука 3. позива, моли за извештај за свога сина Радомира Јаковл.евића, родом из Великих Пчелииа, среза левочког округа моравског, који је био келнер у Београду и ступио у добровољце одмах ио објави рата. Моли се сваки онај, који би ма шта знао о Јовану Стојковићу тинографу — војнику 3-ће че т е, I. допун. батаљона VII. п шад. пука, који је као рањеник преллештеп из ваљевске болиицс у неку другу болницу у унутрашњости да одмах јави гђеговој мајци Драги Стојковићки, К< ез Михаилов Венац бр. 11. Моли се сваки онај који би шта знао за Милоша Милошевића четника нека јави његовпј мајии на адресу. Маца Ј Милошевић, удова Краљево.

Умољава се г. Коста Ст. Петровић бербернн из Земуна да се одмах картом јави г-ђи Живки Петровић, Црноречка ул. бр. 84. Зајечар.

Молч се сваки који би што зна > за Светолика Павпића, поднаредника другог батаљона десстог пешалијског нука ирвог нозива, да

јави Милораду Павлићу рањенику чачанска резерина болница соба број 31. Молим сва она лица која буду знала да ли је у жииоту каплар 2. чете 2. батаљона 19. пука првог позива Радиша Јелић, из Чукаревца, тражи га брат Радомир Јелић п.поручник 18. пука.

Последње вестн

Аероплани над Баром Цетиње, 14. октобра Писледња дпа дана аустриски аероплани опет су летели над Бзром и бацили на пристаниште 9 бомби, али без штете. С француског бојишта Париз, 14. октобра. Званично. Пепор је жестоко бомбардован^и Немци продужују своје папоре на фронту П>епор—Диксмид, ма да по носледн.им вестима без икаква резулгага. Сав фронт између Ла Басе био је иредмет жестоких наших нанада, али су сви ти напади одбијени, Нови неманки порази Петроград, 14. октобра. Службено Борбе су поново отпочеле на фронту у Исгочној Пруској. Одбили смо жестоке наиаде ЈЈемаца у пределу Бакаларжево. У Гомбину, на левој обали Висле, заробили смо трен II војнике. 13. октобра борба се нротезала до Кутни, кроз Језов, Рава, Пово Мјасто, Бијалабжег, Гловаче до ушНа Илавке. Пемачке трупе добиле су појачања. Борба је билаогорчена у пределу између Језов и Рава, где смо пепријагељу отели известап број иозиција. Имлли смо значајних успеха у нравцу Пова Адександрија и Зволеп, где се непријатељ туче повлачећи се, али ии смо му заробили око 50 официра, 800 војника, митраљеза и 8 топова, На југу од Солво наше трупе, прешавши Вислу, заробиле су 8 официра, 300 војника и митраљеза. Француска офанзива ПариЈ, 14. окшобра Борба је неарекидпа и жина икмеђу ушћа Изера и аредела око Бенеа. На шом делу фронша савезници нису устуаили ниеде и насшављају ааиредовање у аределу Соа с.ен и Берн-о-Бак. Аршиљериска Оорба свршила се у нашу корисш и ово се десимо лсаао, ато смо унишшили више аеиријашељских башерија. У иределу на асашку од Паисији , између шуме Безанк и Пароа иредузеки смо офаазиву н одбацили непријашељл с оне сисране границс. Код Пшемисла Петроград, 14. октобра 11а војигпту код Пшемисла напредовали смо у борбама до железничког пуга, Сгаро Мјасто и Турке.

нано обрасле, војна извиђања и осматрања су скоро немогуђа. Често се дешгва да се наше и непријатељске патроле нађу прса у прса, тзко да се борба врши само ладним оружјем. Кад сам ишго на једну нашу позицију, читава три сата ишао сам кроз непрекидну шуму, у коју није ни једна сунчана зрака проднралц таио да су ми очи засенуле кад сам понозо изашго на сунце. Нигде није лакше залутати, као у овој шуми. Често залутају и сами овдашњи сељаци, а кгко ли је теи нашим војмицима, који у ованву шуму први пут долазе. Кад сам дошао до положаја једне нгше батерије, иашао сам једиог војника, који је био привезаи у гране једног бора, одакпе је посматрао кретање непријатеља. Ни једног другог места није било, одакле 6и се могло ершити осмнтрање! Наше борбе почеле су

сваког јутра, а често се не дижу целог даиг. Те су магле тако густе, да се на отвореним местима не види више од четири метра даљине. А кзко ли је тек у густој шуми. Ето, како су разноврсне и огромне тешкође с којима се бори наша војскз. Мислим да смем потлуно објективно рећи, да ни једна наша армија није имала да се бори с овако разноврсним и овако великим теренским тешкоћама и препрекама, и другим природним тешкоћама, с каквима се бори онај део наше всјске, који продире у Босну. Нгше операције око Власенице имале су специјалан задатан да овладају железничком станицом Хан Пијесзн, и д? угрозе пут који преко Власенице иде с једне стране за Сребрницу, а с друге старне за долину Босне, где се везује за железницу Брод—Сзрајево. Ове комуникације биле су од важиости због тога што се преко њих, већим делом, снабдевала аустркјска војска која је била утвр-

ђен-: код Крупња. Ззузети ове комуникације значило би довасти аустријску војску код Крупња у всома незгодзн положај. Аустријанци су раније на овим полвжајима имали више војске, али су знатан део повукли према Звсрнику. 13. септембра наши ударе на Хан Пијесак, који су чувзла два бгтаљона непријатеља. Наши су ударили и с фронта и с оба бока тако да су се Аустријанци морали брзо повући ка Власеиицзма и Милићима. Напад је био тако изненадан, да су Аустријанци оставили много својих ствари. Ту је ззллењена једиа локомотива, 6 взгона муниције, 3 и по вагона зоби, нафе и шећера, 2000 ћебади, две пољсне кухиње, 200 џаксва брашнз, једна аутомсбилскт кола и много ранчева. Борба оио Хан Пијеска вођена је 23. септембра, цео дан, затим ноћу 13. и 14. свлтембра.

— Зашто је руска коњица боља од немачке. Козаци су поред своје личве хртбрости над својим противником Немцем у надмоћности зато, што имају добро извежбане коње. Доносхмо један случај, који доста јасно оцртава ту извежбаност: Један Козз«, прилииом једног сусрета са немачким коњаницима, полете на немачког официра, да му пресече пут. Официр се с голом сабљом обрну на Коззжа. Али, у самом сусрету, Козак одједном рече свом коњу уобичајеко: — Кши! Кши! Коњ застаде иао укопан, а Немац ко ветар пролете поред Козша не могући да заустави свог коња. Козан стојећи у месту брзим ударом колља скине противнииа с коња. У једиој од следвћих борби

погине тај коњ, а сам Козак буде рзњен. Жалост га је било погледати. Није марио за рану, а за коњем је плакао кго мало дете.

: АМЕРИКАНСКИ | №љ Мна Ј [ извнттавн пош. публику ] ] ди нродаје сву робу по ]] чудноват<Ј спуштоним ] [ цеиама. Неколико стотина хи] [ љадакомадаразних ства; ] ри за успо.мену к; о: елек] [ тричпе ламие, упаљаче, ]; ташне, новчанике и т. д. ] | од 50 п. д. па на више. ] | Железиички сатови од ] | 4 дии. па на више. • 2-8

Претплата па „Нијехонт м стаЈе Један динар иесечно.

баш у најнезгодииЈе време. Већ у почетку селтембра почињу да се спуштају густе магле, нојв падају