Pijemont

Број 262.

„ПИЈЕМ 0 Н Т-

СтЗр.

чају колико их је Гучево стало напора и страдања. Два заробљеника из 78. пука кажу да ]е њихов пук два пута добијао наредбу за напад на коту 708, али да су оба пута напад одложили због магле. И војниуи су се молили Богу да непрестано пада киша и буде магла, само да се не би ишло напред. Али је наредба за нагтад покрај свега тога дошла. „Било нам је тада — прича један бегунац опет из 78. пука — као да нам је неко нож у срце забо!" Тада је настала чувена погибија од 1. и 2. октобра. Два бегунца из 28. пука, који су се предали 1. октобра, веле, да је при нападу на коту 708 највећи број војника изгинуо од пешадијске и митраљеске ватре. „Оно што је остало — кажу они — делом је бомбама потучено, а делом се разбегло". Друга два војника из истог пука, позивајући се на сведочанство још друге тројице, овако описују, својим оскудним језиком, страшЕ|н дан на Црном Брду: „Било је то око 2 часа по подне. Ми смо наступали не наилазећи на велики отпор; али када смо дошли на 100 корака од ваших ровова, дочекани смо врло јаком пешадиском и митраљеском ватром. Стрељачки строј наже назад, и повуче остале редове за собом, и сви прснуше куд који... Ми смо се одједанпут нашли пред вашим војницима, и тако смо се предали." Заробљениши сви једнодушно тврде, да су аустријски губитци били тгда огромни. И сви, у место Гучева, помињу Црно Брдо. Два заробљеника из 27. домобранског пука причају, да је само њихова чета, за јед.чо после подне, изгубила 50 људм...

Народна Скупштина Председништво Нар. Скупштине позвало је преко званичних новина народне посланике, да изволе доћи у Ниш, у седницу Народне Скупштине, на дан 1. новембра 1914. године. Један деманти Јучерашњи број "„Српских Новина“ саопштио је овај званични деманти: „Пре неки дан протуране су овде и на страни неистините вести о узроцима бављења царско-руског посланика у Софији, г. Савинског у нашој вароши.

Овлашћени смо изјавити да је г. Савински долазио у Ниш само као туриста и да никакви преговори ни званични ни незванични нису вођени о каквим конвенцијама. Бугарски дезертери Једанаестог овог мес. побегла су на нашу територију преко границе у близини Криве Паланке два бугарска војника. Дезертери су изјавили да су побегли због злостављања 'од стране официра. Уредба о трговачким школама Потписан је указ о изменама и допунама уредбе о трговачким школама у новослобођеним крајевима. Нове измене предвиђају: да Министар Народне Привреде одређује план наука и вештина у трговачким школама и распоред предмета; плате наставника трговачких школа равне су платама наставника средњих школа. Добровољцима „Многи непрестано изјављују жељу и траже да се уврсте у добровољце који би се борили са оперативном војском на ратишту. Сад селвиховој жељи може одазвати и може им се дати прилика да то постигну. Нека се обрате најближој пуковској команди, где ће добити детаљна обавештења. Они који имају мање од пуних 18 година неће се примити у добровољце. Остали ће се примити ако испуњавају постављене услове. Добровољци ће добијати храну, одело, обућу и 1 динар дневно“. Учитељи за Нову Србију Министарство Просвете, како сазнајемо, донело је одлуку, да се известан број млађих учитеља из старих граница упути привремено на рад по школама у Новој Србији. Пример за углед Војници из 2 чете, IV батаљона, VII пука I позива прикупили су међу собом суму од 110 динара и послали је Црвеном Крсту као свој прилог у место помена својим изгинулим друговима на дан 15. септембра. Друштво Црвеног Крста изјављује своју дубоку захвалност племенитим борцима из VII пука.

Отворен упис Савез Добровољаца Краљевине Србије у Београду уписује добровољце. Сви они који би желели да се боре са оперативном војском на ратишту, нека дођу ради уписа у стан Савеза „Златни Топ“ од 8 до 12 пре подне и од 2 до 4 по подне. За наше рањенике Г-ђа ЈеленаМарковић, председница Кола Српских Сестара, отпутовала је у унутрашњост, да раздаје веш за рањенике по тамошњим болницама. Госпођа ће прво обићи Крагујевац, Ваљево и Крушевац. ВОЈНИ ПОЗИВ — Тичв се младића рођених у 1894. години —

Сви младићирођени у 1894. год., осим оних који, по закфу, имају права на служење ђачког рока, позивају се да се одмах а најдаље до 25. овог месеца неизоставно јаве војном одељењу београдске општине ради извесног саопштења. Од суда општине града Београда 15. октобра 1914. год. ВБр. 2.190 у Београду.

Из па интернкраник — Где су и како су нашн поданици интернирани у Аустро-Угарској -

Војин Стојиљковић, мајор моли да се извести г-ђа Христина Милисављевић, у Нишу, Јеронимова ул. 5, да се он налази као ратни заробљеник у ЕзгЊгДат-Тађбг Кепуегтегбтајег, Цпдагп, и да је здрав. Драгиша Ковачевић, мајормоли известити његовог оца Радомира Вуковића, пуковника у Ваљеву, да се он налази као ратни заробљеник у Е$г1егс1ат-Таћог Кепуегтегбтајег, и да је здрав. ЈованСтојановић.капетан, моли да се извести г-ђа Ружа Антонијевић у Зајечару да се он налази као ратни заробљеник у ЕзгЈегЗатТађог Кепуегтегбтајег, Цп^агп. Будимир Симић, редов, моли да се извести његов ујак Радисав Матејић у Јагодини, да је здрав, и налази се као ратни заробљеник у ЕзгЈегбат-Тађог Кепуегтегбтајег, 11п§агп. Г-ђа Ружа Стојановић, супруга пуковника Стојановића јавља да се налази у највећим материјалним неприликама. Моли, да се о томе извести њен муж, или госпођа Чеде Стојановића, судије у Лесковцу. Рудолф Фелдман, трговац соб-

ног намештаја из Београда, био је на лечењу у Франценсбадену, где га је рат затекао Сад се налази интерниран у Егеру у толи ко да не може напуштати то место. Остао је почпуно без средстава и без одела. Његова је адреса: Еј*ег, бсћтегПп^егзЦазбе 19. Матер своју испратио је у Беч, и она се налази тамо, (X Коре15(га55е 9 I 13,) такође у највећој оскудици. Моли да се известе његова браћа: Вили и Жиго Фелдман, кео и његов шурак Моша Пинто, и да му одмах пошаљу хиљаду круна.

Кроз Беогрзд — Репортерске белешке. —

ДАРЕЖЉИВ ЧОВЕК. Посматра 1 о сам једно по подне за време бомбардовања сцену, која не би требала да остане незабележена у низу ових мојих бележака. К. београдски трговац, што но кажу човек старог кова, доста познат са свога богаства, а још више оа свога тврдичлука, дошао у једну омању кафаницу и поручио кафу. Седи крај прозорз, савија цигарету и очекује док му се скува кафа, квд одједном загрме отуда са Бежаније, као да се небо проломи и чу се оно страш-

но — фију...у...у... Кафеџија тек што је задремго, скочи и онако бунован одреза нешто на рачун аустријске артилерије — што ни поред све добре воље нисам могао забележити а гззда, К. се узврпољи на столици. У том му дечко донесе врућу кафу. И таман да принесе шољу уснама кад се и по други пут разлеже злокобно фију...у...у..„ з затим страшно трас... у непосредној близини. Газда К. клисну на вратз. — Молим, нисте платили — потрча за њим келнерче. Гост св пипну за џеп, тресну динар и дочепа се излаза. — Молим, кусур, виче келнерче, али јест кад би га газда К. чуо... И тако газда К. први пут испаде гал>ант и то много галант човек. — ДР- —

ОД РЕДАКЦИЈЕ Вл. Стан. — Рукописе писмо примили; Пошаљите их што пре. * Л. В. — Врњци. — Ваша жеља не може бити испуњена. Ствар оне врсте могу бити тек после рата публиковане. Јавите да ли намеравате скоро у Београд?

осл Велики руски успеси Петроград, 16. октобра. Службено Јуче смо сломили отпор последњих јединица непријатељских, које су непрекидно покушавале да се одрже на северу од Пилице. Сад су на фронту с оне стране Висле сви корпуси аустро-немачке војске у повлачењу. Заузели смо Стриков, Јешов и Ново Мјасто. Руска каваљерија ушла је у Радом; варобили смо неколико хиљада војника, запленили смо топове, неколико десетина митраљеза и један трен аутомобила. У Галицији нема ништа важног да се вабележи. У Источној Пруској Пешроград, 16. октобра На фроншу у Источној Пруској првн кораус немачке војске, пошаомаган другнм јединнцама предузео је за последњих чеширн дана поновне неусаеле наааде у пределу Бакаларјева. Непрнјатељ је имао огромних губитака. С Белгиског бојишта Хавр, 15 октобар (службено) Ситуација белгиских трупа на Изеру побољшала се, Непријатељска артиљериска ватра, коју туче енглеска флота. није тако интензивна. Кретање савезничких операција ирема Ипру веома је задовољавајућа.

је са мајчиним млеком усисаосву озбиљност и пожртвовање у својој служби, сматрајући за свети задзтзк: све дати у служби којој сз посветио!... И опет један!... Да, Драгутин Ђорђевић - Цета, пешад. мајор, хр 21 бро је погинуо 6. октобра на бранику своје Отаџбине око 2 часа по подне, када је непријатељ упрзвио највећу и паклену артиљеријску ватру на наше положаје. Свестан свога позива, одгајен у породици племенитој, где се сзмо о врлинама и дужностима зна, Цета је своју свету дужност до крзја савесно извршио. Пзо је |уначки као син оне земље која има да изврши свој велики национални задатак: Уједињење Српства. И на једном камену темељцу, који је, јуначком смрти мајора Драгутина Ц. Ђорђевића, постављен за вепичанствену згрзду у)едињеног Српства, биће урезана четири златна слова, која ће

друговима, родбини и нама свимз речито казивати све. Та четири слова проткана су кроз цео његов живот. Та четири мила, златна слова јесу: Цета. Под именом Цета сви су га звали: и другови и познаници, и млађи и старији, и мпаде девојке и старе баке, и деца и дечаци и сви његови војници. У балканском рату пок. Ђорђевић суделовао је у свима биткама од Куманова до Битоља, где је био доста озбиљно рањен. Одликован јв медаљом за храброст. Код својих предпостављвних пок. мајор Ђорђевић због своје савесности и тачности у служби уживао је необично леп глас, што му је и допринело, да иао млад мајар буде и командант одреда. Код својих војника због своје правичности и доброте, био јевеома вољен. У приватном животу пон. мајор Ђорђевић био је омиљена личност. Због своје веселости, ведрог и

бистрог хумора; због своје велике музикалности и осећајности за свачим што је уметничко, штоје лепо и племенито, Цета је био душа свакога друштва. Ко се с њим једном упознао, с њим био у друштву, тај је осећао неодољиву жељу зз што скоријим састанком с њим. Цета је био оличена пријзтност, племенитост и доброта. Идеал му је био — Н а п о л ео н. Слика Наполеонова морала је висити у његовом кабинету за рад. Одушевљен величином Наполеоновом, а добивши у кући родитељској чист и јасан појам о дужности, он је међу првима одлетео у свети ослободилачки рат. За Цетом жали не оамо његова остарела мајка, многа браћа и сестре, и остала родбина, но за њим жале и његови другови, војници, пријатељи и сви, који су га познавали, јер Цета је својим животом и радом у пуној мери то и заслужио. Не плачи, остарела мајко! Утри

сузу и знај, да је дика и понос Србије — твој син, твој Цета. Знај, да се његовом смрћу сви ми поносимо. Цете нема, али поноси се и дичи, остарела мајко, јер ти је син извршио дужност оавесно, часно, на понос Српства и на утеху теби и целој родбини. Слава ти, храбри мајоре Драгутине Ђорђевићу! Слава ти Цета! Ваљевац.

Рвтне ситнице Утврђено је, да је у току рата уништено много Цепелина. — У Фридрихсхафену убрзано се граде нови. Међу Немцима, који се боре пред Сеасоном избила је тифуснз епидемија. Пошто борбе трају без прекида, веома је тешко локализовање ове заразе. . + Фелдмаршалски мундир краља Карола послан је на чување рус-

ком Вологодском пуку, чији је шеф покојник био и којим је он командовао под Плевном. + У Берлин свакога дана дође просечно по 30 рањеничких возова. + У Белгији се стално дешавају сукоби између белгиског становништва и пруске војске. ш Руси су међу осталим аустријским официрима заробили и краља бечког шика моде, кројача Сајдлера. « Немачки губици у официрима огромни су. Веома је много пукова, где на 10 палих војника долази по 1 пали официр. Међутмм, према теорији треба тек на 50 војника да дође 1 официр. + Немци су у русној Пољској уништили све воћке где год су прошли.