Pijemont

Стр. 2.

ЈП И Ј Е М О Н Т‘

Број 272.

— Шгшјуни под значком Црвеног Крста. —

У „Дејпи Телеграфу" објављен је један случај, кој,и потпуно карактерише презрење, с којим се Немци понашају према законима и обичајима ратовања културних народа. Французи су били заузели Амијен, а њихова коњица отишла је да гони непријатеља. На неколико миља од вароши, коњица наиђе на један велики немачки одред Црвеног Крста. Лекари се, наравно, одмах предаду и њих под војиичком пратњом пошљу у Амијен. Ту их француски командант лепо дочека, а фрамцуски лекари приреде им другарску вечеру. За столом се повео жив разговор о рзњеницима и разним начинима лечења. Међутим, свега је неколико немачк 1 их лекара учествовало у разговору, док је веђинз од њих ћутала, а кад су их запитали о каквом специјалном медицинском

предмету, они су одговарали погрешно и насумце. Најстарији фраицуски лвкар посумња, да су ови ћутљиви гости заиста лекари. Он то јави команданту и они се реше да немачким лекарима приреде мали испит. Француски командант и најстарији лекар сели су у једну засебну собу и почели једног за другим призивати немачке лекаре. На 1 јстариј|и немачни лекар, пуКОБКИК, био је веома способан лекар. Неколико следећих лекара такође су разумели свој посао. Комзндант је већ хтео да прекине испитиеање, кад одједном новоуведени Немац поче на најелементарнија питања да одговара којекаквим глупостима. Од свих нем!ачких лекара, једанаесторица њих Н 1 ису имали ни појма о медецини. Кад су их претресли нашло се, да су то официри шпиуни, који су метнули значке Црвеног Крста, дз би што лакше вршили шпиунажу. Сви шпиУни су стрељани, а прзви лекари пребачени у Швајцарску. Бој код Ивонгородо — Како су Руои победмли четири пута! јачег непријатеља. —

У реону Ивангорода, на свом крајњем десном крилу, непријатељ је сконцентрисао огромнеснаге. Више од недељу дана наше су трупе задржавале жестоке нападе Немаца, који су нас бројно надмашали бар четири пута. До 2. октобра Немци су се чврсто држали на заузетим позицијама. Тог истог дана пошло нам је за руком, да пребацимо на леву обалу Висле наше топове. Ова су оруђа била намештена према десном крилу Немаца. У исто време сна!жна колона наших трупа заобишла је Немце са левог крила. Ова је колона, у истини, прзвила Суваровске маршеве — 220 километара она је прешла за шест дана. 3. октобра отпочео је одлучан бој, који је одмах изменио ситуацију у нашу корист. Бој је отпочела. артилерија, која је обасулз непријатеља кишом од шрапнела и разорних зрна. Готово једновремено отворили су паљбу и топови пласирани против деснога крила непријатељева. Артилеријска ватра са те стране била је за Немце потпуно изненађење. Али је ноначно рас- Ј тројство у редове противника унела ватра тврђавских топова, коју'

смо успешно упрааили против левог непријатељског крила. Жестоко обасипање ватром са три стране изазвало је у редовима непријатеља праву панину. — Губитци његови, по причању учесника, били су колосални. Лешеви су били нагомилани читаеим иамарама. Непријатељска артилерија принуђена је врло брзо да ућути, не будући у стању да се бори са топовима наших форова. Око подне Н1а1ша пешадија отпоче напад. Ударци су били управљЕНи једновремено на фронт и оба крила непријатељева. Немци вису могли издржати овај страшан удар и почеше бежати. За сат и по бојна линија се помакла за шест километарз. У бсрбу је тада пуштена наша коњица у огромним масама. Завршни акорд тог сјзјног боја био је жесток ударац наше колоне, која је заобишла нвпријатеља с левог крила и у пресудном тренутку нашла се у поза1дини противниковој. Исход боја био је решен. Непријатељ је на врат на нос Јбежао, остављајући сву своју многобројну артилерију са. муни; цијом, митраљезе и комору. Гу-

Несрећници су скакали, врдали, оагињ 21 ПИ се, трчали као зечевм... Али све је било узалуд. Ниједан није дошао до нас. Сви су изгинули. Сутра дан смо сазнали, да је то био један чешки батаљон, који је хтео да пребегне к нама.

— Једна неуспела наполеоновска наредба. —

Цар Виљем је био пред Осовцем и пре но што је напустио глсвни штаб, издао је наредбу војсци да заузме варош за три даиа. Покоравајући се овој наредби, Немци су испалили преко 40.000 топовскмх метака. Али су Руси ипак заузели њихове шанчеве, уз припомоћ коњице, која је једним ужасним јуришом растерала Нем-

це. Због тога је бомбардовање, и п-оред заповести „великог рггтника”, испало рђаво по Немце.

— Кгио је заробљен маршал двора Хаук. —

Сад оу добијене поједимости о заробљЕвањУ маршала саксонског двора, који је пошао у Варшаву да „спреми свечани улазак саксонског краља у престоницу Пољско. Господин Хаук, — тако се зове | маршап, — био је потпуно уверен, да за њега нема оласности ако дође са својим аутомобилом м:\ло ближе Варшави. Али недалеко од Ловича, на његово вепико изненађење, излете мз једне шуме Козаци. Збуњени Хаук нареди свом шоферу да пуца. Шофер послушз, али коззчка четица опали плотун, те га убије. Један метак

битци у мртвима су огромни, јер је тога дана заробљено само три хиљаде војника са великим бројем официра.

Из Длбоније

Претедент Кастриота Кастриота, претедент на албански престо издао је манифест, којим позива Албанију на борбу против Срба и Грка. У Драчу Јављају из Валоне, да је по наредби Есад паше лађа „Јонио“ отпутовала у Драч са 1.000 људи, да помогну властима у гоњењу епирских бандита. У Скадру Са Цетиња јављају да у Скадру влада потпуна анархија. Од одласка страних трупа месне власти нису могле никако успоставити ред. Кружи вест да ће се Есад паша, Због обећања Црне Горе да неће интервенисати у Албанији, заузети да се успостави ред у Скадру и да се спречи на радикални начин аустријска пропаганда и кријумчарење оружја. Протест Црне Горе Црногорска влада предала је ноту страним посланицима на Цетињу, у којој указује на непријатељско држање Албаније, које се од неког времена нарочито испољава. Затим им скреће пажњу да је само у Ђаковици и Пећи убијено око двадесет Црногораца и око дванајест их је рањено за време од четири медеље. Сем тога неколико села и много кућа је запаљено. Црногорска влада изјављује да је све то рађено по упуствима барона Нопче, аустријског конзула и тражи да овај дипломатски агент буде смењен са свога положаја.

Припреме у Трсту — Аустријгнци се спремају за одбрану. —

Јављају из Трста да су потпуно пропали сви покушаји месних 1 власти, да наведу студенте да се упишу у одред, који има за задатак да брани варош у случају непријатељског нзпада. Оне су покушавнле нз све могуће начине да их приволе на то. Студентима,

који су завршавали школовање, обећавали су да ђе им дати диплому без полагања испита. Затим им је обећано, да ће им се то рачунати као рок војне службе, © не као обична служба једног тал 1 ијаноког студента. Ипак, ,и поред свих претњи од стране професара, који су дошли специјално из Чешке и других крајева Аустрије, упнсзло се од осн(м стотина студената свега — педесет.

Страховита сена — Какви су Хиндуси у борби ? —

Дошисник једног енглеског листа послао је своме листу извештај о борби, која се водила нз северо-источној грзници Фра1нцуске

и у којој су учествовале труле нз Индије. Ево шта он пише: „Пре кратког времена била је код Лила огорчена битка. Немци су бесомучно напздали на енглес. ке шанчеве, али су увек били дочекиван!и јаком митраљеском ватром. Али пошто су били много. број|Н1ИЈ,и, успели су да истерају Енглезе из Шанчева. Тада Енглезима дође у помоћ резерва, састављена од индијских трупз. Настаде очз!јна борба, и пошто су зздржали непријатељев нзпад, нзвалише на њега с дивљачком енерлијом. После кратког времена повргтил 1 Н су шанчеве и зау. зел,и брег, који је служио непријатељу као заклон. Није скоро било такве ужасне сече ,и клања.

Со ношег ротишто БОРБЕ НА ГУЧЕВУ Ваљево, 27. октобра После тродневне огорчене борбе, наше трупе са Гучева напустиле су 25. октобра досадашње положаје и у реду се повукле на положај позади ове линије. Повлачење наших трупа извршено је без узнемиравања од стране непријатеља, који је у овој тродневној борби претрпео силне губитке.

БОРБЕ 0К0 ШАПЦА Овога истога дана непријатељ је нападао на наше положаје јужно од Шапца; али је и овога пута његов напад Гио одбијен. НА ОСТАЛИМ ФРОНТОВНМА На осталим деловима фронта није се десило ништа значајније.

Шверцерн ОсујеЂен немачкн покушај за увоз жита —

И пореа веома велике пажње коју су Енглези обратили, да се сп[.еч • увоз жита у Немачку, ипак је доказано, да се преко неутралних држзва шверцује жито за Немачку. На протест ен леске владе Данска и Норвешка забраниле су извоз жита у Немачку; на тај начин је онемогућено, да се жито из Америке довезе прво у те земљ~, а одатле у Немачку. Сад се сумња још на италијанске трговце, да они иду на руку Немачкој. Зато су енглеске житарске куће прекинуле везе са

италијанским житарским трговцима. Сем тога, Енглеска је цело Северно Море прогласила за војну зону, те сад, према ратном праву, сме на том мору да зауставља и бродове неутралних држава и дв их прегледа.

Но Думву Неуспеле аустриске махинацнјв Из Букурешта јављају, да је преко румунског пристаништа Калафата пропутовала пета партија аустрискнх матроза са немачким официри-

ргзби окно «а аутомобилу. Стакло вернеру у Каиру. Они пак, који

— А моје кћери? Ја извози«

прште и рани у главу дворанина. Кад су Козаци ушли у аутомобил, нашли су мзршала Хаука Кс|ко онесвешћен лежн у крви.

У Египту — Писмо једног Немца. —

то ме учине, сматрају се за ратне зарсбљенике. Стак могу променити само са дозволом енглесних влнсти. Као што се из овог писма види, Енглези су у Египту предузели озбиљне мере, да спрече сваку евентуалност.

само принцезе. Ззистг, принцеза Јелена је талијанска краљица, принцеза Милкца удата је за руског великот кнеза Петра; принцеза Зорка ј* била удата за краља Петра, ал* је умрла пре његовог доласкз & престо; прикцеза Стана је војвоткиња од Лихтенберга и принцез* Ана је војвоткиња од Батемберт*

— Једна занимљива 'изјава краља Николе. —

Берлинска „Пост" публиковала је писмо једног немачког инжињера у Египту. — Немци у Египту, вели инжињер, налазе се под заштитом америчког конзула; у Александрији се налазе три енглеске ратне лађе. Енглези непрестано шаљу војску, топове и ратни материјал на Суецки Канал. Енглески војници живе лод шаторима у пустињи и на пијацама Хелиополиса, чије су улице и кинематографи сваке вечери пуии енглеских војника. Немци сваког дана морају да се јаве гу-

Када је, пре крагтког времена, један енглески ноеинар, у разговору с краљем Николом изјавио жаљење због слабог извоза из Црне Горе, ираљ му је одговорио, смешећи се; — Ви ме зачуђавате. По моме мишљењу, ја сам извозник, чијји производи много значе у свету. — Ваше Вепичагнство, како то? Ја не разумем...

Шш и Мађари — Епизода са гапицијског ^ јиигга. Пре кратаог времена десио « интереоантЕ 1 н догађај у једној ци у Галицији. Под Ниским руска пешади|4 нападајући непријатељске поз" ције, јуришапа је на :устријс к ‘ митраљезе. Швабе почеше ти. Само је остао код митрал* један војник. Аустријски војник, како 1'