Pijemont

Београд, СРЕДл 29 Октобар 1914 год. БРСЈ 5 ПАРА §рој 228. Година IV.

Не/лачка и мир

Руска офанзива присилила је немачке политичке кругове да мисле о скором закључењу мира. Из страха да им се мир на добош не издиктира ако буду до краја упорни, Немци су почели чинити у Америци живу агитацију за мир. Нису само неуспеси на бојном пољу разлог што Немачка жели мир; читав низ дубоких и неотклоњивих узрока гони Немачку да прва п^ужи рукусвојимпротивницима. Неке од тих узрока вредно је нарочито нагласити. Пре свега Немачка је овим ратом претрпела страховите економске губитке Познати економист Волф објавио је, пре кратког времена, износ ратних трошкова Немачке. Он је израчунао да сваки немачки војник стаје дневно 8 - 50 дин. Укупни трошкови на војску стају Немачку сто педесет милиона динара дневно. До сада, Немачку ра г кошта преко дванаест милиарди динара. Кад се овоме додаду економскигубитци, који долазе услед смањених државних прихода и застоја у свима гранама привреде, онда се може имати јасна слика економско-финансијске беде, која је почела да притискује народ од преко седамдесет милиона душа. Поредекономских губитака, Немачка је претрпела, и сваког дана има све веће, губитке у људима. Један добро обавештени немачки лист тврди, да су Немци за ова три и по месеца ратовања избацили из строја 1,500.000 људи, од којих је само погинулих најмање 300.000. Последица оволиких губитака је — огорчење и војника и грађана немачких. Још једна опасност постоји за Немачку ако буде ишла до краја у своме јогунству. То је оскудица у животним намирницама. Пошто су Енглези затворили све водене путеве

којима би Немци могли из неутралнихдржава да дослаче жито и остале најнужније намирнице; и пошто Немачка, као индустријско - трговачка земља, не производи довољно цереалија за исхрану својих становника — то није ни мало претерано тврђење руских и енглеских листова, да је глад већ закуцала на врата моћне Германије. Побројане околности наводе назакључак, даћеНемачка, нижући пораз за поразом и притиснута економском бедом, морати да убрза агитацију за мир, како хирурзи Тројног Споразума не би, касније, ампутирали и сувише много делова од њене колосалне трупине.

Из бојм линије Жуљи га! За време најжешће борбе на Крупњу. Један војник скннуо цокуду и барата нешто ао н>3 \ — Шта то радиш? — пита га командир чете. — Жуљи ме, госаодине кааетане, аа намештам да ми буде згодније. — Па зар сад нађе? — пиша командир љутито. — Па аосле нећу имати кад. Ево још мало аа ћемо на јуриш, а бојим се, ако ме жуљи цокула да не изостанем. Топ ол 42 шншра — Почиње да показује своје рђаве стране. Кво сви толови великог калибра, тако и чувени нгмзчки топови од 42 сантиметра имају ту ману, што не могу да избаце велики број метака. После извесног броја метгна топовска цев прска.

Та фаза п,рскања цеви изгледа да је наишла на немачке тешке топове. Копенхзшки листови је\вљају, да је на немачким позицијама експлодирао један топ од 42 сантиметра. Последице експлозије биле су ужасне. Сва послуга код тола побијена је, а сем тога и 25 војника који су се налазили у близини. Комади топовске цеви зарили су се дубоко у земљу, искспавши испод топа огромну јаму. К|р(Е!ткотрај ну славу имала су та чудовишта.

Глпднп војска — У аустријокој и немачкој војсци влада глад. —

Аустријски војници, који су за«робљени у последњим борбама са Русима, причају да у немачкој и аустријској војсци влада ужасна глад. Аустријски војници отказују послушност немачким офи цирима, а немачки аустријским. Аустријски војници су изнурени глађу и лишени су најнужнијих потреба. Немгнка управа, ко( ја има за задатак да снабдева аустријску војску с храном у Пољској, остазилз је аустријску војску да гладује.

— Како „Данцеров Војни Лист" пише о Србији и Русији после аустријских пораза ? —

Ко је пратио аустријску штампу за последњих неколико година, могао је одмах приметити, да у рогушењу према Србији прву реч води орган пок. Фрање Фердинанда „Данцер'с Арме Цајтунг". Кад је требало напасти Србију, а на|рочито српску војоку, тзј је лист осипао клевете најниже врсте. Али, времена се мењају. Сад званични „Данцеров Војни Лист” о с у ђ у ј е тон, који један део штамле узима, кад говори о Србима. Ти листови упорно проносе гласове, да је српска војскз! деморалисана, дз нема провијанта ни муниције, да српска артиљарија не ваља ништа.

— У ствари пак, — вели лист, — велики део наших корпуса бори се дан и ноћ без одлучног успеха са српском војском, која показује несавладљиву енергију. — Још је мање симпатичан тон, којим ти листови пишу о Русима. Они Русе не називају друкше него „московске хорде, који кису способни да се боре ма за ксју праведну ствзр". — То је непрзведно, — завршава „Данцеров Војни Лист". Руска је грмија добро вођена, одлично снабдевена, и у њој нема ни трага од некадањих злоупотреба. —

Добзр ЗНОК — ОдржаЋе се скуп Међународног Агрикултурног Удружења —

Ратнички дух, који је обузео немачке социјалисге, и патриотско одушевљење француских социјал с а, пснозали су банкротство међунзродног антимилитаризма. У овој ужасној бури, у којој се налази сада Европа, и која дохвата крајњи исток, интернационални односи су претр ели једну врсту парализе. Стицајем догађаја народи су се раздвојили. В лики трговачки интерзси поједимих народа, из мене идеја, финансиски послови, све је то заустављено овим ратом и сведено само на однос И'међ' зараћених страна и неутралних држава. Једино Енглеска, будући го подар на мору, доминира трговачким путсвима и даље показује активност-у овоме делокруг^. У овоме сукобу интернационалних идеја и посл ва, једна се само установа одржала и продужила рад. То је међународно удружење за агр ку туру. Ма да је већи б, ој његоаих чланова отишао у рат, ипак је удружење продужило свој рад. Стални одбор, састављен од делегата сви земаљ \ држаће своју седницу 31. октобра. То је добар знак за будућност. Извесно је да ће бити заступљене и зараћене државе: Русија, Енглеска, Француска, Јапан, Немачка, Аустраја и Србија. То показује да се подударају интереси земљораднички и да су ван крвавих ратова, који су предузели толико разних народа.

— Кратки извештаји са свих бојишта. Београд, 28. октобра. На нашим фронтовима није било знатних промена. У Источној Пруској Руси су потисли немачку гријергарду код Млаве. Десно крило руске лољске зрмије продрло је већ у НемачкУ код Плешена. Немци журно евакуишу Пољску. — У Галицији су Аустријанци принуђени да се, са великим губитцима повуку, јер -им руско напредовање на левој обали Висле доводи леви бок у опасност. На певом француском крилу на-прегнутост је мало попустила. Савезници су на тој страни предузели успешну офамзиву. На центру и десном крилу Французи утврђују важније позиције, које су недавно заузепи: источно од Соасона, висораван Врењи и око Вердена. Примећује се, да Немци повлаче један део свој-их трупа.

— Врвдност немачког новца на америчком тржншту —

Јављају из Вашингтона, да еу велике американске банке нарочито оне, које имају велики међународни обрт, добиле уверење, да економско стање Немачке није тако сјајно, како се стално тврди са званичне и приватне немачке стране. У Њу-Јорку је курс немачким маркама, упоР е ђТћи са курсом пре рата опао за четири процента, док је курс енглеским фунтама стерлинга порастао. Вести, које стижу из Европе, потв РђУЈУ да је Немачка преплављена немачким новцем. Војни зајам је покривен већим делом новцем из штедионица. Индустријски послови, изузимајући фабрике, које раде за војску, престали су.

Стозе смрти

Од Калварије до Песочне на линији од 25 киломстара водиле су се крваве борбе, већим делом по шумамг. Немци су шуме претварали у тврђаве и засевши у њих заривали се у земљу, кријући се кзо кртице у мрежи опкопа међу дрвећем, одаиле су их морали истеривати вишедневном толовском ва-тром. Идеш по тим шумама и видиш, да Немац и рат води с рачуном, и не сматра га за танмичење између брзине, случаја и храбрости. За њега рат није витешки туриир, где се сваки труди да се лично одликује. Немац рат сматра за тежак и заморан лосао. Он ое труди да с пута уилони све што му смета и то с иајвећим успехом а иајмањим губитком снаге. Он се и извештио. Не поназује јунгштво, него се труди на све могућа начине, да што брже

и успешније Уклони препреке. Нсмзц мисли сзмо на једно: да што боље оштети непријатеља, а да што дуже сачува своју сннгу за рад, кога ће бити и сутра и прекосутра. То се мора имати у внду. Иначе не рг!зумевзјући правнлно психологију немачког рата ми не можемо правилно оценити свог опасног противника. Код нас, на пример, многи тврде, да Немац не дочекује бајонетски напад, те су склони да га сматрају за страшљ-ивца. Али кгмо да оу кукавице! Тада нас рат не би стао тако тешких људских жртгва, као што стаје сада. О страшљивости Немаца треба престати да се говори једном за свагда, јер је то и лудо и нетачно, а што је глаено, може нас тешко обманути. Немац се бори жестоко, а у својој земљи, кад будемо ушли у Немачку, бориће се још жешће. Али борећи се жестоко У смислу улорности, Немци се боре штедљиво. Где год је могуће они штеде жи-

вот. Не из кукавичлука, него из енсиомије: за упорну борбу по-1 требно је много бораца. Ргт ће дуго трзјати и не треба шале ради губити људе, инструменте рата. Зато немачки рат и јесте погла®ито рат укопавања. Наступају ли или одступг!Ју, станно се укопавају. — Што се боље Укопаш, то се бољо сакриваш и више шкодиш непријатељу — веле Немци. То тврди свака немачка позиција, а особито шумска утврђењг. У свакој је шуми ивица на оној страни, где ће наићи Руси, избраздана појасеаима шанчева. Први је ред дубље у земљи, други са насипом од једам и по до два аршина, тако да је пгљба ишла као по спратовима. С друге стране шуме протежу се руски опкопи. И ту има опкопа човечји раст, за лола раста и да се може само лећи. На неким се местима опкопи преплићу. Добије се права каша од шанчева: једни иду оеамо, други онгмо,

трећи поп!реко. Внди се, да су они, што су се овде борили сад наступали, сад одступали, па ! опет пошли напред и снажно прилазили нелријатељу. Тгжва се каша од ровова нарочито згушњава на пољанама између суседних шума. Између две три шуме нађе се велина пољана, која их рнвдвзја и ноја је сва обрађена. У једној шуми Немци — у другој наши. Понекад по тгквом пољу непријатељи су се нооипи и по три пута. Зађу они с бока, укопаеају се, покушграју да ударе на неззштићено место, с бока. Само овде, између опкопа, може невоЈник разумети зашто је згобнлажење опасно и зашто непријатељ бежи, кад на њ ударе с бока, са стране. Опкопи су изризенм као брдашца и крију непријгагља на дужини од две, три хиљаде метара. Пред вама су само брежуљчићи и грудобрани. Ако су непријзтељи зашли с бока, пред вама су два дугачка јендека: уђм у њнх и пуцај до миле

воље. Зато на пољанама, иа кривинама нападачких линмја ириве се и линије опкопа. Такве су кривине раднле н једна и друга страна у два разна маха: прво су Немци ишли ка Варшави, затим смо их ми гонили натраг. Онај, ко се разуме у опкопима, може да добије слику борбе. Ево дубоких шанчева са грудобраиима: Немци. Немац је себи исмопео добар заклон. Пред њим на крају шуме опкопи су разбацаки: за двојицу, шанац за петорицу, за једнога. ПолукружЈ<о, право, испрекиданим линиАв, То су нзши, истеравши *^Шце из једне шуме морали да прнлегну на другом крају, кад су^Немци побеглн у рзније спремљене опколе у другој шуми. Дели их пољанаод хиљаду метара. Место је открнвено, — ие можеш лретрчати: обориће ако хоћеш и читав пун из пушана и митраљеза. Поједиици истрчава|у напред. Искоче двојица, тројица, онде, овде, на средини, Потрче погнути, па на