Pijemont

Београд, ЧЕТРВТАК 6 Новембар 1914 год. БРСЈ 5 ПАРА Број 280 Година IV.

Директор: Ераиио Божовић Осниван 5 ЉУБОМИР С. ЈОВАНОВИЋ Уредник : Коста М. Луковић

— Мишљење г. Павла Маринковића о српско-бугарским односима —

Г. Павле Маринковић, народни посланик и бивши посланик Србије на бугарском двору, бавио се последњих дана у бугарској престоници. Један сарадник русофилског „Мира“ интервјуисао је г. Маринковића о узроцима који су изазвали заоштреност у српско-бугарским односима. Из тога интервјуа ми саопштавамо најзанимљивији и најзначајнији део. Кад је говор дошао на садање односе између Србије и Бугарске, г. Маринковић ми одговори веома живо. — Са жаљењем слушам, да Бугарска жели компензације. У замену за своје пријатељство, она тражи од нас компензације у Маћедонији! Ово се не може назвати пријатељством. Она то тражи, можда мислећи на снагу своје земље, сада кад смо ми у рату са Аустријом и кад јој једва одољевамо. Али радсћи тако, она издаје само своју немоћ. Јер напасти неког иза леђа, кад се он бори са другим, само је доказ немоћи. Ако је Бугарска поносиа и јака, ми се можемо с њоме мерити са достојанством после рата са Аустро-Угарском. Јака Бугарска нека се мери са јаким, а не са слабим! Зашто, баш у овом тренутку, у Бугарској толико траже компензације ? Знате ли, колико има тешкоћа да се дају компензације у једном оваквом тренутку? Ви сте сами патили од сличне акције. Силистрија вам је узета онда, кад је ваша војска ишла победоносно на Царигрид. Немојте, да у души Срба створите смртну мржњу. Ми Срби по осећајима смо Бугарима много ближи, но ма који други народ. Немојте тражити узрок садањој неслози у разним интересима, — таквих и нема, — него у поносу и сујети оба народа. Ми једно друго не познајемо као народ; то је ' познавање међутим потребно: треба сломити вашу охолост. У Бугарској виде, да нас Русија сада помаже. Али у томе има једна заблуда. Ми смо фактички даљи од Руса него ви. Једва пре једне године Цар је у једној историској депеши. коју је 25. маја упутио краљу Петру изјавио, да је он заштитник свих Словена па и наш. До тог датума није се десило ништа, што се нас тиче, што би потврдило ту заштиту. А што нам у овом тренутку Русија пружа своју помоћ, то је зато што се бранимо од Аустријанаца, којима не дамо да освоје Балкан. Као противдоказ ви износите Букурешки Уговор: Али тај уговор није наше

дело! — Пошто је одбијено да се поступи по царевој жељи, израженој у депеши од 25. маја 1913., он је повукао своју заштитничку руку. Али та прошлост треба да нам послужи као поука, која показује докле се може доћи, кад се ради противно саветима Русије, а ни уком случају да се оптужује онај ко није крив. Кад Русија предлаже нешто Словенима, она се залаже да. то и оствари, а то није никад без користи за оног, коме је то предложено. Кад овај рат буде завршен, кад цело Словенство буде слободно и кад ће се на кокгресу разгледати интереси свих Словена и шта је сваки од њих урадио за заједничку ствар, Бугарска се неће имати да боји, да ће што бити решено на њену штету и да ће њени интереси бити жртвовани. — Ви дакле не признајетр да је Бугарска увређена Букурешким Уговором? — Она је још више увређена и ош гећена, без икаквог уговора, у питању Једрена. Бол, који је Бугарској нанео Букурешки Уговор, има разних узрока. Али зашто се у Бугарској говори само о Србима кад су у питању неправде Букурешког Уговора? Зар смо једино ми од Бугарске узели територије ? Што се не говори о Добруџи, о једренском вилајету, о Грчкој у Маћедонији? Зашто та различност у осећајима према Турцима, Румунима, Грцима и Србима? Ја чврсто верујем, да ће нестати мржње између Бугарске н Србије и да ће се поново створити прнјатељски односи. Данас нема међу народима и једног уговора, који би се могао одржати ако није природан. Садашњи је тренутак веома критичан; то се добро зна и у Софији. Ја овамо нисам дошао да дајем савете како да се ради. Само ћу још једном поновити своју мисао: Ниједна земља не треба да ради само из голог интереса. Има момената кад не може да их разуме; треба вршити своју дужносш. Зар није истина да бугарски народ дугује Русији много. Дужност стоји изнад интереса. Кад се рат буде завршио, у душама народа владаће сасвим друга морална атмосфера и тада ће се моћи мерити са много већом хладнокрвношћу и већоммирноћом ствари, о којима се може много говорити. Бар ми, Срби, мислимо тако. У овим критичним тренутцима ми смо веома мирни; мирнији смо но што смо икад били. Данас вршимо своју дужност са већим одушевљењем

него икад. Народи треба да врше свеју дужност, а затим да чекају остварење својих интереса. А онда, ма колико да је дуга зима, доћиће ипак пролеће.

Ш боШлшје Без ноге Једном војнту, у борбн иа Гучеву , одиесе гранаша ногу до колснЈ. Кад се во/пик иосле два дапа освеаако у иољској болница н виде да не ма ноге, он узви\ну. — Ама ннје џабе мој командир говорио: „ Није , Сшаноје гаа глава.за две ноге!“

- Законски предлог пред Народном Скупштином

Потписан је указ којим се одобрава министру Војном да поднесе Народпој Скупштини законски предлог о реквизпцији. Овај предлог је већ оштампан и раздат народним иосланицима. На молбу мииистра Војног, НародмаСкупштина ће овај предлог огласити за хитан. Поред осталих одредаба, у овом законском предлогу, и.ма једна којом се предвиђа, да ће признаиице о реквирираним ствари.ма важити сопственнцима као готов иовац у свима пословима са државом (у плаћању пореза, при полагању кауцпје дрлсави за лиферације и т. д.).

(Од нашег изв штача) Ниш, 3. повембра Плава Књига, којаобухвата српску дипломатску преппску пред српско аустрцјскн рат, готова је н раздата министрима и иародним посла-! ницима. Плава Књига садржи сва писма и телеграме које су ' наша посланства слала иредседнику владе г. Пашићу, упуства која је председник владеслао посланствпма,ноту аустрцјске владе п олговор српске владе, телеграме измењане између Руског Цара и Престолонаследника Алексаидра. Из ове прегледпо израђеие књиге јасносе виде, све скривене памере Аустро-Угарске и Немачке. :1осле ње, више не може бптп сумње о томе, ко је желео и нзазвао европски рат.

№№9 9 911 — Бурна министарска сединца у Софији. Према „Руском Слову“ у Софијц је пре неколико дана одржана веома буриа минпстарска седница. Било је ире-

тресано питање о скорашњој политици Бугарске и њеном нападу на Турску. Један од чланова кабинета предложио је, да се одмах заузме Једрене, јер је ово, вели, пајзгоднији тренутак да се Бугарска умеша у рат. Противници тога гледишта налазили су, да је то пренагљено и предлагали су да се запитају Србија, Грчка и Румунија, каквим се компензацијама може надати Бугарска, ако сагласно са њима иападпе иа Турску. Свој план они су поткрепљавали тиме, што ће државе Тројног Споразума у случају пораза Турске ипак дати Бугарској Једрене. Пријател.и Немачке и Аустрије рекли су да Бугарска још није успела да се опорави од скорашњих ратова и да је у питању да ли је она спремпа за рат са Турском. После дуге дебате са већппом гласова донето је решење, да се продужи садаља политика и да се сазна, да ли би, у случају да ступи иротив Турске, државе Тројног Споразума гарантовале Бугарској опе компензације, које би Бугарпма дале могућиост да остваре своје пационалне тежње.

— Прокламација ауто-нсмнг епцрске владе. —

Аутономна епирска влада упутила је Епирцима ову прокламац,ију : „Борбз У Епиру је дефинит 1 ивнс зазршена. Наше жеље су испуњенг на триумфалан начин. Ми смо одбили да се предамо немилосрдној судбини и успели смо дг сстааримо наше националне идеале. Ми најзад улазимо у састав слободне Грчке. Захвзљујемо из свег срцз борцима, официрима и војницмма, и клањамо се севима погинулих јунзка. Пошто је дефинитизнс повракен Епир, ми се поверлвамо Богу, да нам заштит.и отаџбину".

Наннр ннце I Нпој — Одлука федералног савета Фезсртлни савст Немачке с обзиром на скупоћу и оскудицу у житима донео је нарочите уредбе, које утврђују. цене сгих жита. Немачки лисгови дончли су ове детаље: 1) Забрањено је храниги стоку зрнастом хрзном. 2) Цена јечма утврђена је између 203 и210марака по тони. Што се тиче жита ф дерални савет се ограничава да утврди, да нормална рззлика у цени између пшенице и ражи не сме да износн више с д 40 марака; за зоб није утврђена цена јер се војска мора снабдевати без тешкоћа 3) Максимална цена рани у врђена је 240 марака по тони са регресивном тарифом, црема којој ?е у западним пределима цена 237 марака. 4) У будуће пшенично ће браш о просејавзти до 75 од сго, а ржан • до 70 од сто. 11рзом ће додава

ти десет од сто ржаног брашна, а другом скроба од кромпира и то између 5. и 20 од сто. Ово н 'јбоље показује како рђаво стоји Немачка у погледу животних намирница. Дефицит тешко да ђе се и овако моћи по-

— Кратки извештаји са свих бојишта. —

Београд, б. новембра. Трећег новембра на нашем војишту није било сукоба с непријатељем. На источном ратишту Немци су покушшли да контра-офзнзивом зауставе руско продирање. То је твршено у Пољској и Источној Пруској. Руси су дочекали налад, те су отпочеле огорчене борбе, које су повољне по Русе. — На Кавказу ситуација је поВ 0 ЉНЕ 1 по Русе. На француском левом крилу ситуација је мало попустила због јаких киша које су падале последњих дане. Французи су повратили неке позиције код Ипра које су недавно изгубили. У Аргони и код Сен Мијела одбијени су немачки напади.

— Покушај да се неутралне држнве увуку у рат. —

Мале неутралне државе почињу се већ узнемиравати због ноиих покушаја Немачке, да их принуди да стану уз њу. ДописН 1 ик једног копенхашког листа пише, да су у Хагу (Холандија) Немци почели да издају лист, који еоди герм'31Нофилску пропаганду. Недавно се у том листу појазио један чланак, у коме се између осталог вели и ово: — Човечанство зна да је вечити мир немогућан. Немечки народ зна добро где је опасност за њега. Он сматра за свој дуг пред лицем чсвечанства да држи што је могућно већу оружзму оилу(!). Досад смо ми лријатељски гледали на конкуренцију, али сад имамо само једну лозинку: „Ко није уз .п нас, тај је п,ротив нзс!" — • Холг|нђани су били озлојеђени самом појзвом овог листа. Кадсу,,< прочитали овај чланак, он су по- ' дејствовали код своје владе, те је •" лист одмах узгшћен. Немци не крију, да не дају други избор: —^ или примити немачку културу

*■<

или постати мржње.

предметом немачке

Портрет главнокомандујућег француске војске. —

Лондонски „Тајмс" објавио јеј пре кратког времена интересантну студију о ђенералу Жофру, ко-Ј ју је написао ратни дописнижј из Бордоа. Прича се да ђенерал Жофр1 припадз Наполеоновој школи.ј али то није тачно. Нема ничега* сличног између Наполеонових ратова и гигантских бојева на Мар-;