Pijemont

11ШШ№ № — Шта Енглеска и Аустрија нуде Грчкој У страним политичким круговима уверавају да су у последње време вођени преговори између Енглеске и Грчке, односно помоћи Енглеској у операцијама против Турака у Египту. Енглеска је веле, обећала Грчкој за то острво Кипар. Аусгријски посланик у Атини, радећи на томе да Грчка остане неутра.тна, предложио јој .је неприкосновеност Халкидичкога полуострва и обећао је да ће радити на успостављању добрих односа између Грчке и Бугарске по македонском питању.

Кш !М — Нови руски посланик на нашем двору. Ниш, 12. нов. Јуче је јављено из Петрограда да је новонаименовани руски поспаник на српском двору кнез Трубецкој, пошао из Петрограда за Ниш. Кнез Трубецкој је лични пријатељ садашњгг руског Министра Спољних Послова Сазонова. Његово постављење за посланика на српском двору пред сам почетак српско аустриског рата доводи се у везу са жељом Тројног Споразума, а иарочито Русије, да се отклоне све сметње српско бугарском зближењу, Овде се верује да ће кнез Трубсцкој, одмах отпочети преговоре са нашом и бугарском владом у циљу што већег српско бугарског зближења. Ко је крив Анквта због разбацивања мина Лондонском листу „Дејли Телеграфу" јављају из ЊуЈорка да је посланик Сједињених Држава у Лондону добио од своје владе наредбу да испита, која је од ратујућих страна разбацивала мине по Северном Мору. „Невјорк Хералд" саоиштава да ће се такве инструкције послати, ако нису већ послате, посланику Сједињених Држава у Берливу. У Сједињеним Државама ве РУЈУ Д а су већину мина наместили Немцн. Када сврше ову формалну анкету, Сједињене Државе упутиће влади оне земље, на јв бмло ц сувиш« опаљено, његова лева рука, извучена из манжетне била је тетовирана. По општем изгледу рекло би о* да је поморац. Оба су се пријатеља и сувише гласно разговарала немачки, не либећи се да показују прстима на публику, а кад јв Француз започео да игра, глаоно се засмејаше и почеше да лупзју ногама. Публика је обраћала пажњу на њих, укуткмвала их, но они се на то не освртаху и презриво гледајући на оне, који су седели иза њих, продужише своја исмејавања, која су изазвала примедбе. Амапу је и мене занимала. Ормгиналност музике, страсност и гипкост покрета играчице и њено некако уживљавање у игру очаравало ме је. Када је она свршила игру и када су се разлегали громки аплаузи, ја сзм се за све време налазио лод тим утисцима тако, да сам волео да она понови игру, особито лочетаи, који је био тако мрачан, да би се чак могло

коју пада сумња да је разбацивала мине, ноту у којој ће се тражити да се уклоне мине, како би могле слободно да се продужи трговина са Холандијом и Скандинавијом.

— Свој пораз разглашују као победу. —

Петроград, п. новембра. Колијко немачки званични извештај(И заслужују вере, можеда докаже овај извештај прускога ' генералштаба, који је веома кратак: „Новембра Руси су освојили у источној области језера једно пољсно утврђење оа топовима, али у коме није било људи.” Овај коминике циља на редут ј код села Пшикоп, кој(И је ноћу ! 4. новембра у великој борби осво| јила једна чета сибирскога пука, 1 под командом капеташ Осипова. : Сутра дан је непријатељ конценј трисао на редут јаку ватру из хаУбица великога калибра и вршио је четири часа учестале нападе, да би повратио редут. Немачке колоне су у томе нападу биле приморане да уђу у превлаку између језера Бувелно и Војиов, јужно од језера Левентина. Та превлака, која је широка највишедо 400 коракз, представљала је гомилу поубијамих Немаца. После јаке и огорчене борбе одржали смо тај редут.

! ЈТИ М0РЈ1 — Заштита америчких интереса —

Беч, 11 . новембра. „Рајтерова Агенција” јавља из Вашивгтона, да је секрегар мзрине овластио командаНта оклопњаче „Тенесе" и „Норд Каролине" да евентуално интервенишу ради заштите интереса Америчана у Турској. Амерички официри ђе пак имати да воде рачуна о тешкој ситуацији, коју је створио рат и о жељи Сједињених Држава.да се придржавају строгог неутралитета. Лроит Шшт хугара — Козаци су исекли најбоље мађарске коњанике Саопштавају оочајној борби ко.ју су водили на галицијском фронгу козаци са цнрским мађарскпм хусарским пуком. Дански дописник Јенсен, кош се налазио при аусрећи груб.... Не гледајући на сва рзазивања и узвике „Фора!", уморна Францускиња само је одречно климзла главом и ширила руке. Ја сам разумео, да она није била у стању да понови игру, јер моменат екстазе био је већ оставио. Лице је опет побледело и њене тамне очи нису више светлеле... Уморан поглед играчице опази нечији знак у дубини сале и она се одмах упуш к нама преко мостиба. Само што је играчица си!шла с мостића, млади Немац погледа изненада игрзчицу и викну: — Ти сада играш, да би дала новаца као контрибуцију нама Немцима!? Францускињз одједанпут застаде. Она се опет променила, јурну јој крв у лице, очи јој сада нису биле луне нежне страсти, гореле су вепиком иржњом, прса су брзо дисала и спуштала се, и лупила своЈ 1 ;м свиленим ципела-

тријској војсци, саопштава, да су мађарскп хусари били са свију страна оикол.ени козацима и били су изложени страшном наиаду. Козаци су нападали као лавови. За време ове страшне борбе погинуо је принц Аренсбург и само зато што се његова рођена сестра принцеза Гизела узбунила због његове смрти, сазнало се да пук више није постојао. Г1ук је уништен до последњег човека.

— Ухваћен још једа>н шпијун. —

Где нема немачких шпи!Ју:на... На једној енглеској лађи, која је приспела пре неколи|ко дана у Марсељ са последњим одредом И1ндиске војске, сзкрио се немачки шпијун Џон Суливан, којије ушао у лађу код Мадраса. Шпијун је био ухва^ен још на путу и био је одмах затворен, а затим после испи(та обешен на палуби. Труп кажњеног шпијуна био је бачен у море. Супиван је почео радити у И НД1ИЈ1И У корист Немачке још два месеца пред рат. Пролш 0(11 — Немци и сувнше задужују савезнике Дан рођења белгијског краља Немци су обележили рушењем Остепде, коју су напуштали. При одласку немачки инжињерци разрушили су чувен, Касино, две гостионице, велики број ириватних вила, које су припадале представницима енглеског и француског племства. Они су опљачкали стварн из дворова, који су припадали крунисаним лицима. Као бања Остенда је за дуже време неупотребљива.

пешу изј|ааио је, да га је Маргилома!н недавно хтео убедити, да је у интересу Румуније да ради са Аустријом и ради да се агитује у том смислу код народа, уверавајућц да је и краљ Карол био шристалица такве политине и показујући телеграм цара Виљема, у коме се јавља да Немци улазе у Парш 1. септембра. После неколимо говорника донесена је оваква резолуција: „Консервативци, одобравајуђи рад свога вође, ипак желе да Румунија изађе из неутралности." „Ла Румани", орган Таке Јонескз, шефа румунске конзерватиене демократске пзрти!је изра-

жава се против мишљења Маргиломана, да Румуиија може одржавати пријатељске односе с обе групе европск 1 их држава. „Ово гледиште — пише „Ла Румани", — иије толцко погрешно и недостојно, али може да буде судбоносно за краљевину и румунсне идеале. Свзкз је веза прекинута између Румуније, Аустрије и Немачке. Румунски народ мора да изађе из садашње кризе увеђзн и снажан. Судбина Румуни!је данас је неопхадно везана са победом Тројног Споразума и она је дужна да узме учешћа у тој победи."

Со ношег ротншто (Извештај Врховне Команде) НА ФРОНТУ ЛАЗАРЕВАЦ--МИ0НИЦА Крагујевац, 13. новембра У току 11. новембра продужили су се бојеви на фронту Лаззревац—Мионица. Нарочито су упорни бојеви били на левом крилу овога фр^нта и на положајима југо-западно од Лазаргвца. Ови бојеви немају још доспда пресудног резултата. УСПЕШНЕ ВОРБЕ НОД РОГАНИЦЕ Истог дана вођене су успешне борбз код Рогачице са једном непријатељевом колоном. НА ПОЛОШАЈИМА ЗАПАДНО ОД МОКРЕ ГОРЕ На десној обали Дрине, западно од Мокре Горе није било озбиљнијих сукоба с непријатељем. НА ДРУГИМ ФРОНТОВИМА На осталим фронтовима није се десилт ништа значајније.

М) И № — Решење румунске конзервативне партије. На једној од последњих седница конзврвативне странке, која се састала да претреса питање да ли Румунија треба да ступи у рат, вођа парти|је Маргиломан изјаснио се за подржавање политике садање владе, да Румунија не треба да ступи у акцију. Бивши војни министар Фили-

ма о под. Играчица је скочила кзо птица грабљивица с грзне. Она застаде пред Немцем и удари га свом снагом по образу. Шешир му је пао с главе. Безобразник, не очекујући тако шта, забезекну се. Његов друг скочи на играчицу и снажно је стеже за руке, јер се плашио, да ће поновити удар. — Ђубре француско! Сви сте ви такви! Добро ћете добити од Немаца! Он је говорио шапатом, гутао је речи и изгледало је да бира речи, које би изазвале већи утисак. Сви посетиоци лришли су смелој Фронцуокињи. Тешно је било ма шта разликовати у том хаосу од вике „браво", које се чуло као одобравање I« задовољство што је Немац лосрамљен.... — Руке к себи! Не смете да је држите! — винну један посетипац, који је седео близу Немаца. Талијани ослободише играчицу

Обзнана Министарства Финансија

Нема броја званичних новинау којима не изађе обзнана Министарства Фина 'сија којолд Министар Финансија позива чиновнике и службенике финансиске струке, који нису војни обвезпици да м> рају остати на својим редовним дужностима, у мгсту седишта надлеш ва, при коме се налазе. У Београду су остала нека финансиска надлештва која од почетка сбјаве рата стално функционишу и своју дужност редовно отправиз руку поморца и бипи су готови с њим да се разрачунају. Али у вестибилу већ чу познато звиждање полицајаца, које је одмах позвала администрација овог малог позоришта. Нисам хтео да се мешам у ову ствар и користећи се општом забуном изађем из сале, тим пре што до поласка мог воза није било много времена. ♦ Недавно сам у једном францусксм листу прочитао ово: „Наша позната играчица карактерних игара госпођица Регина Еркол, као и многе друге уметнице, решила се, да за време рата, као достојна кћи Француске, остзеи позорницу и ступи у милосрдне сестре, да би нашим рањеницима указивала негу." Преда мном, као жива, понови се јануарска сцена у ђеновској концертној сали. Сетих се играчице, оног штоју је уоредио, немачког чиновкина не фирме, како су то јавили: уђе-]

ља]у, а 'и неки чиновници и саужбеници < вих надлештава I апустили су своју дужност не јавивши се св >ји-л сгарешинама иданас| не долазе на своју дужност. Кад су старешине ових надлештава то д стазљале Министру I Финансија, однос чо појединим оделењима Министарства, преко овога је се прелазило ћугке, шго значи да и данас у овим тешким | данима има н редаба, које за ноједине привил гисан; личности у| дрЖ1Вној служби не важе, и онда [ је ова обздана Минисгра Финап сија била са свам излишна сем а<о су хтели да њоме попунеј лист.

новским листовима; његов друг | био је помоћник капетана на једном пароброду немачког лојда. Доцније сам сазнао, да је ша-| мгр, који је Немац добко, остао без нарочитих последица. Скоро сви посетиоци дошли су >^а суд I као сведоци и изјаснили се у ко-| рист француске уметнице. То ми јз гУспричао једгн ђеновски жујрналиста, који је становао| у истом пзнсиону где и ја. Вест, дз је Регина ступкла >1 милосрдне сестре прошла је кроз листове и ја сзм је лонова ззбо-| рзвио. Али пре неки дан дође ми до I руку један од најновијих бројева једног енглеског листа. Дописнинј тога листа, налазећи се у армкјн ђенерала Френчз, описивао је појединости ратног живота код Енглеза, па је узгред мало говорио | и о Белгијанцима и ФранцУзима. Ево шта сам прочитао: „У нгшој логорсксј болници I Црвеног Крста налазе се, сем нзших храбрнх сународника, многи