Pijemont
с
Стр. 8
Брпј 290
се узалуд троше да би само истерали српску војску из њених поаиција. Цоногорци су одбили И., 12., 13. и 14. новембра сзе те аустриске нападе, са знатним губатцима по непријатељч, који је н^извесним тачкама био разбијен, оставивши нам много заробљеника. Аустриска је војска лотпуно деморалисана дустриски заробљеници признају, да је цела аустриска војска обавештена о очајној ситуацији, у којој се нала-ш дуалистич а монархија и да аустриски војници гише не всрују у лажнн вести из званичног извора о тако званим победама њихове војске. Заробљеници говоре, да је аустриска војска толико деморалисана, да јегенерал Поћорек наређивао више пута, да се војсци прочита дневна заповест, у којој се тврдило да су Аустријанци још авгусга месеца заузели Цетиње и Београд.
4 1 ј" о за- наоружање 1009. I'. днп. 7,500*000' 5% ратии од 1913. годнне дин. 8,025.000' Свега дин.: 39,301.0(52*18 На овај начип она иема пншта да нлаћа у ипос рапсгву до краја месеца агтр ,та 1915. године отпдату дрисавнога д.уга. Мпслтшо. да о држатшнм пришлном финанснрању иа.јрепитије говоре напред пзложене цифре.
500 мегара. Скрећемо пзжњу та поспедње деценије у многоме
надлежним да ]е неопходно потребно да се и овај остатак распрода сиротињи и то свакоме ио један метар. У противном може се десити да сами грађани решето питање. оа избеглице Коло Београдских Милосрдних Сестара п Одбор за ирикупило гоплог одела за војнике послали су један део ствари, добијеиих добровољним прилозима, а које се не могу упОтребити за г ојпике у Аранђеловац да се раздели бегупцима и.л Мачне и Подриња. I
- Волију се предати, но гинути. I 9 У извештајима немачкогминистарства војног примећено је да нарочито рубрика „Пропали без вести“ има у себи много имена. Сад „Келнске Новине“ доносе да од целокупног броја немачких губитака 36 од сто долази на „пропале без весги“, или простије речено заробљене. Ако савезници у ратно] оштети захтевају да им се плате трошкови око издржавања те војске заробљеника, то ће много повећати коитрибуцију. Ти су мајдани били веп одавно напуштени и само су к себи примамљивали туристе, којима су становници Соасона причали догађај са Русима. На неко време после одласка Клука из Соасона, у ту варош дошли преставници неког немачког .друштва, који купе мајдане да у њима начине расадник печурака. Сад се напослетку сазнало, каквс су печурке у мајданима произвели нови господари. ;|Немци су ту сакупили огромну количину хране и претворшш мајдане у праву подземну тврђаву. Кад су Соасонци видели фотографију ђенерала фон Клука. они су у њему упознали оног радозналог туристу. |е његов труд, његова стална вера у оно што је мислио, — у крајњу победу своје науке. Може човен не бити социјалист, бити му и противник, па ипак уЕиђати, да су људи, као што је био ТУцсвић насушна потреба земље која хо^е напред. Иао иовинар Туцоеић је ишао у прво редове. С једним ланим и јасним стилом, добром дијалектином и солидним познавањем предмета о који|Ма је писао, Туцовић је био једзн из оног малог број.а људи ч који су се, сваки на свој начин, лзгили тако тешког задатка, да нашу заосталу журналистику дигну на један виши ниао. Н.
Једак од изразитих представника наше млађе генерације и од најатилнијих чланова српске со-
Верификациони одбор Вернфикациони одбор поднео је извештај Народној Скупштини о избору тројице народних носланпка за нредседнике општина. На п.ихово цијал-демократске странке, Диместо долнзе иовп П'" лапицп.; митрије Туцоеић пао је у овој оЛиста за окруц ПИрОТСКИ иг-- ј чајмој и сеетој борси. Он, који је црпљеиа је са које је једамЈу Век р ио при?леран борац за културко диззље нашега друштва, трагично је завршио свој пун« и
од споменутих послнника. Нестали офицр Званичио је објављено да су нестали ови официрн: Гли-
'борбени живот у тренутку када његова отаџбина с дивном енергијом рањеног лава брани своје
— Ђенерал Илук нао шпион.
Прошлог пролећа допутовао је у Соасон, око кога се сада бију крвави бојеви, један постарији господин, веома при јатан и раскошан. У хотелу се записао под именом Клук и рекао да путује ради уживања, да би упознао Француску. Он је замолио, да му покажу све, што је интересантније у Соасону, па нзмеђу осгалог и познате камене мајдане, познатих из рата 1814. године. У тим мајданима пре сто година 200 Руса дуго су се држали против знатног броја Француза, који су их одатле напослетку истерали днмом.
Становништво у Бзограду
— Кулантно одговарање својим обавезама Уирава Државиих Моногк!ла исплатила је г.от пунп анујитете свп.ју зајмова за 1Ч14. год. и то: 2"/о лутрисјких (>д 1881. године диаара 1,092.:Ш218. Дуванскн лозош! од 1888. год. динара -48*500* 4% конвертовани од 1895. год. дин. 14,535.200 5% моноиолски од 1902. год. диа. 3,300.000'4 1 /г% жељезнички од 1906. год. дин. 4,800.000'
горије Марковић, пешадијскп праао нз жквот и културу. мајор, Драгупш Ј. Спремић г.. Туцоаић је био интелигентан Јован Попадић, резервни пе-ј Човек и он ј е са дзојицом • тројишадпјСКИ поручницц Миха 1 ТДО ј свс ј К х другова прекинУо сз Јовановић. пешадијски потпо- ранмјим утопистичним социјализручник И (Лилорад Мшнић, >*Н-ј МОМ) СХ ватио га шире, трезвеније жињерски Лотиору-шик. | и од н>ега у глзвном наш социјзлиз ш дабија европски карактер. , За радкичку класу у Србији он Према подацима Општине ј е . уч^нио врло много, био не само Београдске у Веограду пма њен добар и истрвјан вођ но и 18.000 с гановника, који при-;учитељ. Политичко и културно мају помоћ. Свега пак с га-, р азв ј ање нзшег радничког свеновника има око 30 хиљада. т Мајор Петкозип У јед( 1 ом од последњих бо-' јева погинуо је пешадијски' мајор Милутин Петковић. Покојни Петковић важио јекао. један од најспремнијих и нај-ј храбријих у својој генерацији. Слава му н вечан помен! Дрва Мшстарства Привреде У Министарству Приврсдеј налазп се још 500 метара ј к°л дрва. Данас пак у Бсоградуј има један велики број спро-, тиње који иема средсгва да ! иабави дрва, нарочитп кад сс узме огромна цена по којој . се дрва продају. Поред гш-, менутих дрва Министарство и.чл још 200 ме 1ара иссчсшјХ 0Ма1БУ б.гтк^ пн псгокг од Вердена. за своје канцеларије, те нема • “ разлога да задржава, и оних
Америчко милосрђе Г1СТРОГРАД, 14. новембра. Стигао је у Свропу један в.лики ратни зл\ерички брод, с поклонима ла војнике који ратују. Нереди у Чексику ПЕТРОГРАД, 14. нове»бра. Избили су велкки немири у Мексику Гомила је оољачкала слагалиште оружја и обезоружала полицију. 'стнз пошта
Моли се сваки онај, који буде што з-ао о Сави Стенановићу, редову 1 батерије, I дивизиона* 111 зргиљериског пољског пука, из Београда, нека јави његоврм ујзку Алгкси Илићу, типо рафу, уредништво „Пијемопта**, Београд Поновно ззузоће Днда Пе 1 рдград, 14. новембра 'н|! зцнчкл флота бомбардовала је немачке позиције >{»; .ка 4! ш.нгла је непријатељу тешких губитака. д с(‘, д •. с;. савезпици поново заузели Димид.
западу нема промена )!ариз, 14. новембра. Службено Бслгији је иотпун мнр. У центру канонада без пешг.дпггих напада. Никакве измене у Аргони. -Јавља се за
- лаошва!
верне на борбу сз ђаурима, обећавајуви велику пљачку и улазак! У рај. Правоверни су се одушевили и првих дана месеца октобра скупили су се у гомилама у Бајазиту 1 и на брдским гтревојима на руској граници. Овде су били придодати турским регуларним трупама, коњици, пешадији и артилерији. Команду н,ад њима узели су турски официри. Г1о причању русних војника, Курди су врло добри јахачи, и вешто рукују колљем. Они подсећају на Козаке. На непријатеља нзпадају силно у густим масама, великом храброшћу. Међутим митраљези и шрапнелсна зрна брзо их расхлађују. Настаје страшна паника и деморалишу се и друге трупе. Тада не помажу никанће молбе ни претње. Разбојничка психологија одржала се до крајз код Курда. Ако им не пође за руком да одмах победе непријатеља, разбег-
ну се. Оем ових Курда заробљени су и Курди из регуларних трупа. Они чине нешто бољи угисак. Они су смишљенији, окретнији и хладнокрвнији. Од њих би се могли направиги одлични војници, кзд би
I јона.
петан... Глупаче? толико си
Једиога дапа немачки .ми-: нас уплашио! траљез наиосио им Је велике, Капетан је предложио Диштете. Ниј“ сс иротив њега : Р е Ј а 33 одликовање. ништа могло урадити. Капе-! ' " тап је рекао: „Кад би могаој неко да посматра са овога
их неко време вежбали добри о-јфабричког оџака, којн је већ фицири. Нарочито је каракте- полуразрушсп“. Диреј рече:
шш шакце У Доњем Дому сер Едвард
ристично њихово спокојстео. Својој жртв , односе све с рзвкодушним фгтишизмом
не разлинују од својих војника Бедно су обучени; на једноме ци-
пеле скинуте с руског убијеног вој лац убио ,је иеколико Швабаг. кика. Држе сг гордо.
— Јунаштво једиога кловнз
У једној француског чети био је и један вашарски вештак, кловн боље рећи, по, имену Диреј, пореклом из Ли- мртвачким скоком
„Ја ћу ићи“. Скиде капут иј г Р е Ј изјагно је, да га је посланин за неколико тренутака попе. Сједињенлх . Држава известио, СО на п 1,1 ак. Одагле Је гп с 1 е н н & »(з ви на Лихтенштајн изЗаробљени официри готово сг знаке своЈима како да гађају Ј сзиг,а да остаје неутрална. митрал>ез. Почео је и сам да ј Примедба. 1.’!и-,1ачшн« • 1их-1 пуца и како Је био добар стре-' 'ИЈнигеОп, којл лма ииг.рншну одј I Г,Ч Ј.тадратни.ч ј.нинмелцж ‘ Л Звали су га да сиђе, изре-ј ,и - 75п ‘'ч-анонппка. уллаи у дили су му... Наједан-пут он; 1а,! иутрвјеког цдјипкчсог се исправи, баци пушку нај-' а ’ а е, ' м т,,ги г, ' г11 " Г 1! ' 1а1|; ' , а земљу и скочи главачке. ! ^ '"П* И Ј" М читлг.им иичом фггн\ Када Је пао иа земљу до-Ј> |ч,,! °1' 8 трчаше код њега. Мислили су! да је мртав. Тада једнп.м ла- ( у П:-,;гу се налази врло много ким СКОКОМ Преарну се и ДО- бегунзца нз Галиције. Страх је бродушно рече: јда не наступи глзд, јер јз мнсго -' Мртвачки скок. У -Р а,1е употребљено за војску. — Иди до ђавола са твоЈим! * рече ка-1 Швајцарски еиономисти мисле,
да ће у Немг&чкој наступити финансиски крах у пролеће. ❖ Дописник „Матена” вели, да ће Немачка У децембру закључитк нов војни зајам од седам ми. ијарди марака. До садз је Немзчка дала Турској 200 милиона мараиа. ♦ У енглеским листовима појавио се оглгс: „Сваки. који може показати Н8кч начин, да се униште нетлачки ратни бродови, добиће 25.000 динара награде.” * Енглескг на своју флоту и војску троши сазке недеље оно 205,000.000 динара. * Из привзтних писама сазнаје се, да су немачке власти мобилисале и послзле на истон све мушко становништво Лунсембурга. у добу од 18—35 година.