Pijemont

Стр. 8

Број 291.

„П И Ј Е М 0 Н Т-

заузео амерички конзул, те су их пустили, а затим их послали па предње позиције, да се боре против Белгијанаца... Сад о мојој ташти. Њој је такође 65 година. Њу су Немци 4 дана терали по пољима. Кадгод би срела кемачке војнике, старица јо морала да падне на колена и да дигне руке у вис. Напослетку она се изнемогла скљокала у је дан шанац. Пруси су се смиловали, па су је оставили тако да лежи кад се освестила, она се некако довукла до Брисела. Ја ти не причам о свему: не кажем ти, како су их убијали кундацима, боли бајонетима, претили стрељањем и тако даље".

Ки I (одлц — Цене намирницама непрекидно скану Према извештајимас. арада ника „Екстраблата-, може су рећи да у Берлину све имјош јесењи изглед. Кроз магле се као и пре виде јако осветљени прозори на дућанима, чак и светлеће рекламе. Лист „Тајмс“ поводом тога вели: „то што су прозори јако осветљени — оптичка је обмана; влада хоће да усади оптимизам, пошто ноложај Немачке није баш завидан“. Берлину предстоје озбиљна искушења и највећи оптимисти већ се спремају за гладну зиму. Многе фирме су смањиле плату службеницима на 80 до 50°/о. Цене у Берлину скачу. Средином октобра кило телећине је коштало 2,2 марке а крајем октобра 3 марке и више. Литар млека плаћао се 20 пфенига а сада 28. Масло у место 1,40 кошга 2 марке; шећер је поскунео са 25 до 45 пфенига, при чему треба ?.мати у виду да је ту цену одређивала комисија. Немачки листови и даље пишу о сјајном екоцомском положају Немачке и АустроМаћарске, упорно доказивајући, да ће Енглеска тешко упростати трговину немачких држава. Вести о добром финансијском положају Немачке иочињу се демантовати у економским рубрикама истих листова. „Фпсове Новине" пишу: Корисно би било да се штеди хлеб и месо“.

Народна Скупштина На данашњој седници Народне Скупштине, која је заказана за 9 часова пре подне, на дневном је реду извештај верификационог одбора. Благодарење у Нишу Поводом рођендаиа Њеног Царског Величанства Руске Царице Матере одржано је јуче у 10 часова пре подне благодарење с молепствијем у овдашњој Саборној Цркви, Чинодејствовао је Преосвећени Епископ Доситеј с великим бројем свештеника и ђакона. Присуствовали су отправник руског посланства г. Страндман са особљем посланства, крилни ађутант Његовог Императорског Величанства Руског Цара Николе, пуковник г. Веселкин, Краљевска Влада, представници цивилних и војних власта, и многобројно грађанство. Г, Рибарац у Крагујевцу Г. Стојан Рибарац шеф Националне Странке одпутоваб је из Ниша за Крагујевац. Како нам јављају из Ниша одлазак г. Рибарца у Крагујевац, доводи се ,у везу са променои данашње владе коју би заменило једно коалиционо Министарство из свих странака. Полициски размештај На предлог Министра Унутрашњих Дела постављени су: за начелника треће класе среза подгорског, округа ваљевског, Милован Тадић, полициски писар прве класе среза прокупачког; за комесара полиције у ВрњаЧкој Бањи, у рангу начелника среског треће класе, Војислав Новаковић, полициски писар прве класе среза лесковачког ; за полициског писара треће класе среза лесковачког Милутин Вељковић, апсолвирани правник; за полициског писара треће класе среза прокупачког Стојан Живојиновић, практикант начелства округа битољског; и

за полициског гшсара треће класе среза гшжешког Воривоје Антић, практикант среза космајског. Радован Половић .У последњим борбама са Аустријанцима, лако је рањеи г. Радован Поповић, дипломирани правник. Г. Поповићу желимо што скорије оздрављење. Пензионисани Г. Вељко Јовичић, начелник 111. класе среза подгорског и г. Боривоје Мојсиловић, порезник неготинског пореског оделења стављени у пензију. Нова поштанска станица Према решењу Министра Грађевина отворена је нова поштанска телеграфска станица у Врањској Бањи.

ВЕЛЕШКЕИзгубљен. У Хирушком Оделењу Опште ЦДржавне Болиице, нађен је један новчаник са новцем, ^сопственик нека се јави у Болницу Илији Мгксимовићу болничару. ротне слкке — Заробљвни 1 заробљачи. Јвдан. руски официр прича, у „Нсвом 8ремену”, оеу интересантну епизоду из руско-.,устријског рата: Издавши последње заповерти, генерал Еатко Димитрмјев скочи на кољв, прекрсти руксм пукове постројене у колоне и додаде: — Напред, у име Бога! Киша је скпила. Хладан јесењи Еетар. Ја, Степан К. и Нккита Г. одвсјисмо се од својих и пођосмо у прг&цу шумице, где се непријатељ утврдио. Препоручано нам је, да по цену живста преглед?мо распорзд протиеников и о свему достааимо. Ми се поделисмо. Ја одох напред, а К. ц Г. десно. — Збогом!.., Не сећајте ме се по сгту! — рекох браћи. Скинувши са себе шињел и торбе, ;а се полако крекух напред с пушком и фишзклијом. РсвовУц противникови виде се као на длзну. Отпузих још мало и... Н13[ђохе се опкољен. То је билз непријатељска заседа, скривена по рупама. — Предај се, Русе! : И сдведоше ме у бизак. Отпоче убиствено испитивање:

из које сам јединице, има ли много нгатЈЈИх и где се нала 1 зе. Избацивао сам страшнв бургије и глупости мешајући оно што је давно било са најватренијом фантазијом. Саслушдли су ме пажљиво и кзд сам предложио пуковнику да ш покажу најкраћи пут до наших трупа, да бих им могао покааа[ги наш распоред, он П|ристаде. Везаше ми руке и дадоше „почасну стрзжу” од четири војника. Ја пођох. Нимало ме није тненађивало то поверење Аустрија-

нзцз: после читзвог низа „победа", они су зажелели бар једиу једину победу и „победили су". Ја сам смело ишао напред и ; доведох пратњу до... наше заседе, која брзо разоружа Аустријанце. Оби само трепћу, згледају се и не знају од великога изненађења шта да мисле. Кроз пола сата ја сам о свему што сам видео доставио генералу Рзтку Димитријеву. Предложили су ме за крст Св. Ђорђа. До пред вече Аустријанци су били до ногу потучени.

Последње вести

Поновно освојење Черновице Петроград, 15, новвмбра Пгтроградска те..тегра|Ј|Ска агенција јавл.а из Мраморниц*- проко Вукурешта: Јуч»* ггосле жеггоког бомбардовања н руских напада Аустријанци су одједном напустили Черновицу и побегли у нсрсду ка Дорна Варта гоњени нашим трупама. Претходннце руске ушле су у Черновицу у 2 часа по подне где су дочекапе с великим одугаевл.ењем од стране становшштва румупскоГ и рутенског. Пред Краковом Петроград, 15. новембра 11а фроитЈ Ирозовнгец—Вшескостаро—Вохни.ја—Висниц наш<- су трупе задобиле одлучне успехе! Потукли смо аустриску војску, заробили смо више од 8оОо војника заплеиили смо до зО топова од којих 10 са запрегом више од 20 митраљеза. Једап наш батаљои упао је у Бшескостаро где ,је заробио остатке 31. пука хонведа и команданта иука, 20 офицнра. 1200 војлнка са пуковском заставом. Варобилп смо н један аутомобил са (иринирима из врховне команде. Енсргично гонимо непријатеља.

Ворбе оно Лођа Петроград, 15. новемора У борбн код Лођа, која је настављена и 14. новембра нродужи.тп смо папредовање па пзвесним местима. У Карпатима наше трупе нападају на знатне спаге аустриске. На западу нема промена Парив, 15. новембра Службени извегп гај гласи да .је дан прошао на миру. Бордо, 14. иовембра (Службено) 13. новембар прошао је на миру. На фронту од Ипра до Оазе констатовано је на свима тачкама слабије дејство непријатељске артиљерије. Заузеће Диксмида Петроград, 15. новембра Маринска пешадија француска напала-је ноћу Иемце у Диксмиду и пошто је непријатеља отерала, заузела је варош.

Престоланаследник. — Какав је морал код француск1Их трупа ? Потпоручник. — Ви видите да сам ја тешко рањен. Ја сам већ један дан заробљеник, ја сам издржао многа мучења, 'али мој морал није ни најмање пољуљан. Морал трупз је као и мој и ни један војник не сумња у коначну победу Француза, Престолонаспедник. — Да ли су знали француски војници да су Немци у Ремсу ? Потпоручник. — Сигурно. Наши су војници примали редовно званичне извештаје и знали су да сте заузели Ремс. Јутрос ми је један ваш војннк рекао да су Немци ушли у Париз. Ја сам мислио да не треба да трошим речи да то поричем, јер знам врло добро да то није цстина. Престолонаследник. — Хвала вам што то нисте одрицапи. Престолонаследннк га је питао У поједкностима о француској нојсци и потлоручник му је давао фсчтастичн«- обавештења, која су

прсизвела на престолонаследника тако велики утисак, да се је дубоко замислио. Потпоручник му је даље рекао да су готово све француске трупе регуларне. Престолонаследник. — Шта сте 'РЗДИли са резарвистима и територијалцима ? Потпоручник. — Један део резервиста је с нашим трупама а остгии су употребљени за друте службе. Што се тиче територи.јалаца, мали број их је до сзда мзбилизован. Престолонаследник. — Какав је циљ француске војске ? Пстпоручник. — Наш циљ је, »а првом месту, да вас отерамоу Немачку. Када ћемо то урадити, не знам, то зависи од плана ђенералштаба. Престолонаследник га упита, има ли штогод од њега да тражи. Потпоручнцк му рече да би желео да му се превије рука и' да га одвзду у најближу амбуланту. Он је знао дз је наближа амбуланта у Сен-Минеулу и ако буде тамо

однет, има изгледа да ће га ослободити Фрзнцузи, који су у овоме правцу нздирали. Његова предвиђања су се остварила, јер је престолонаследник наредио, да га пренесу у Сен Менеул, у који су Французи ушли пссле два сзта. Номци су брзо капустили варош и потпоручник је постао слободан.

Франро јраштва — Јуначка одбрана Кан де Ромекз. Дописник једног американског листа објаеио је неколико интересантних појединости о заузећу Кан де Ромена. Допионик је ишао из Меца са немачком војском. „У. Сен-Беноу, вели он, ми смо срели око 300 француских заробљеннка. Тс су били готово све млади људи, који су чинили контраст у логору немачних заробљеника. То су били очевидно војни-

, ци >из прве линмје. Према њима су поступали њихови чувгри с : поштовањем — оделење последње одбране, брадати људи са југа Немачке. То су преживели браниоци Кан де Ромзна. Њихово јуначко држ 12 Н>е уливало је поштовање немачким официрима и ; војницимз. Њихове куле и бето; нирани спкопи, конструисани пре ј неколино година, били су уништен»!| опсадном немачком артилеријсм за врло крЕтко време. Њихови су топови ућуткани и немачки пионери проирчнли су пут до пет метара испред њихових шанчева ,док се одбрана повукла у мазгале. Тшо су продужили храбру борбу, одбијајућн да се предаду. ! Топоеи су били довучени до мазгала и управљени према вратима. I Немачки пионери бзцзли су фла| ше сз загушљивим течности»ла кроз створе тврђавица. После пр. зе бачене флаше питали су их: — Е па, је ли вам доста? | Ови одговорише:

— Не! Операција је била два пута поновљенз, три пута, докле год браниоци нису више могли ДиЈзати пушке и падати онесвешћени. Тада је тврђава била заузета. Када су се осветили на ваздуху, њихови напвдачи дозволили сУ њиховим официрима да носе сзбље. вшшнаннннш Ревизочима Уреднишшва: џ Пијемонт*\ „Политика и , „Поавда и , .Дечеша и , „ Сшража" ч „Мали Журнал “ оаомињу све своје ревизорс да без икаквог изговора на данашњу сишуацију одмах аошљу обрачуне и шо најдаље до 15. овог месеца. После одређеног рока извињења се неће никаква арпмати и лист Ие бити обустављен сваком ревизору који пг буде савесно одговорио својој лчжносши.