Pijemont

Стр. 2.

П И ј Е М 0 Н Т“

Број 293.

појачањима они су Аустријанце потпуно потукли и претерали их преко Карпата наносећи им огромне губигке. Одлучан упад у Мађарску може се ускоро очекивати. У Пољској Руси су се задовољили гиме што су зауставили Немце. На западном фронту савезничке трупе скоро али поуздано продужују своју офанзиву. Пре. свега надмоћност у тешкој аргиљерији знатно им олакшава операције. На

Извештаји главног генералштаба кавкаске војске јављају о потпуном слому турске војске на Кавказу. Пре пет дана Турци су потпуно потучеии пред Ардагаиом. Руске групе, пошто су заузеле ту варош, продужиле су да гоне непријатеља. При томе гоњењу два су пука г.отпуно уништена, а један читав корпус је заробљен. Последња депеша, у којој се описује развој операција гласи: Петроград, 24. децембра.' Крајем новембра главни део треће отоманске армије упућен је у области источно од Ерзерума. Пред њим су била два корпуса и имао један корпус у резерви код Хасан-Калса. Сагласно Енвер-пашином плапу, трећа армија је имала да оггерише овако: Девети корг:ус имао је да наступа у правцу Олти и да предузме офаниву, док је једанаести корпус имао да одржава своје положаје јако утврђене и да привуче на себе сгратегиском демонстрацијом пажњу паших рупа, ако би оне предузеле офанзиву. Наређено је једанаестом турском корпусу да се повуче ка Ерзеруму, повлачећи за собом наше снаге. Десети отомански корпус имао је да наступа у две колоне. Прва : " била у јачими једне дивиије, маршујући ка Олти пре•о долине Олти-Чај. Друга у »чини две дивизије наступала .“ на Ардост преко долине Оервичај. Девети корпус је чмао да оперише офанзивно

северу, од мора до Оазе дан је прошао доста мирно, али на осталим деловима фронта савезници су напредовали. На Кавказу Руси су уништили Енвербејову армију. Од два корпуса један је у целокупности заробљен са свима највишлм командантима, а остатак гонили и уништили. Пораз Турака је потпун. На Кавказу су сад Руси осигурали коначан усггех.

у међупростору између десног и једанаестог корпуса. Наше су трупе у области Олте и поред бројне надмоћности непријатсља храбро отежавале продирање Турака. својим контранападима, наносећи велике губитке непри'јатељу. У том смо сазнали да је једна јака турска колонашаступала на Ардаган, кроз клисуре Панћуречик и Јелаганчаск. Ардагански руски гарнизон после седамнаесто-дневне борбе повукао се мало на нсток. 18. децембра добивши појачање, напали смо турску војску концентрисану код Ардагана. Нанели смо непријатељу погпун пораз и отели смо заставу осмог пука, који сачин.ава део цариградског гаркизона. У потоњем развијању акције сазнали смо, да ће масе отоманске војске т. ј. девети и десети корпус предузети офанзиву против СарикаМиша. Наш маневар иредузет преко планинских путова, покривених снегом и преко стрменитих превоја извршен је готово без коморе и без пол>ске артиљерије, док су турске трупе биле обилно снабдевене ратном провизијом. Непријатељ је припремио ову операцију рачунајући нарочиго на симпатије и велику помоћ Муслимана домородаца које су на то нарочито припремали турски емисари. Нашим је тругтслма требало да гшрализују гелике сна ге непријатељске и да' створе препреку довољно јаку да по-

разе девети и десети корпус. И поред необичне тешкоће овога задатка, норед јаке зиме, поред тога што се требало борити на превојима вичоким покривеним снегом наше су трупе после огорчене борбе, која је трајала 10 дана сјајно испуниле свој задатак, одбивши бесне нападе турске. На овоме фронту и према Сарикамишу оне су опколиле и готово уништиле двв корпуса турска. Заробиле су један корпус, корпусног команданта, три дивизиска ђенерала, корпусни ђепералштаб, много официра, хиљаде војника, заплениле су, артиљерију митраљезе и. т. д. Приближавањем извесних оделења на нашој граници и због живе борбе на главном фронту, природно је да извршена измена у груписању наших снага, у пределима друго-степеног значаја. Попис нашег плена, још није завршен. Непријатеља и даље гонимо. Петооград, 24. дец. Пораз који смо задали отоманској војсци код Сарикамиша потпун је. Девети турски корпус потпуно је уништен. Командант овога корпуса Искан-паша и команданти ђеоерали: 17. 28 и 29 дивизије, ађутанти њихови, ђенералштабни официра ; више од 100 официра и хиљадама војника заробљено је. Губици турски у рањеним и погинулим огромни су. Заплеписмо много топова, митраљеза, муниције и комору са намирницима. Једна чета, једног од наших славних пукова заробила је све више заповедништво деветог корпуса. Наше победничке трупе гоне остатке десетог корпуса, који гтокушава, да се бегством спасе. По заузећу Ардагана, наши сибирски пукови јурнули су на непријатеља, уништили две чете непријатељске пешадије и отели заставу осмог пука, који прнпада цариградском гарнизону. Турци се журно повлаче из Ардагана и беже у свима правцима.

(#ИШ 1Ј113 Извештај о последњкм борбама Париз, 24. дец. Напредовали смо у области Ремса, У Аргони се водила веома ж: ва акција. У шуми Грири освојилисмо иемачки ров у дужини 300 метара и то на тачки где

смо били мало попустили, о чему смо јавили 18 децембра. Непријатељ је из Богател-а и Фонтамадан, извршио два жестока напада. У свзком од ова два напада учествовао је по један непријатељев пук. Одбијена су обадва напада. Код Јаруге Курт-Шосе, бацилисмо у вазду* немачке шанчгве у дужини 60 метара. Игалијански пук којим је командовзо ппуковник Гарибалди сложно је напа дао у брешу коју је на тај начин начинио. Заробио је 120 људи и заплечио је један митрзљез и једну кару. Први ађутант Костантин Гарибллди погинуо је за време напада. Један франпуски батаљон заузео је и иотом одржао иемачке ровове, дужине 300 метара. Наша артиљерија нанела је Немцима осетие губитке. У обласги Тана и норед 'жестоке канонаде одржалисмо наше тековине оц јучерашњег дана.

Предлог за повећање краљеве цивилисте. —

Парламентарном иницијативом у румунском парламенту поднет је законски предлог о повећању цивилнелисте краља Фердинанда. Краљ би, према том предлогу, имао да добија гоаишње 2,500 000 дингра, а престолонастедник Карод и краљича удова Јелнсавета гп 300.000. Интересантно је забедежити изјаве пзјединих посланика о овом пројекту. Већииа посланика јесте за усвојење тог предлога. К. Мил противчн је предлогу за сада, али ће бити за — кад се оствари Велика Румунија. Таке Јонеску изјавио је, да круни требз дати потребан сјај и да сматра за часг да гласа за предлог.

Г РИТИШТ1

(Извештај Врховне Команде) НОВО АУСТРИЈСНО ДИВЉАШТВП Нрагујевац, 25. децел\бра. Непријатељ је почео да се утврђује код Ианчева да пе би оио увнемиртван. ири тим радпвима он употребљава наше војне заробљенике, излажући их тиме нтшој ватри.

- Европски рат стаје зараћене државе 187 милиоиа динара дневно Немачки економисг Јулије Волф издао је брошуру у којој је изнео колико кошта зараћене др жаве овај рат. Он вели да Неиачку кошта рат 50 милиона, Аустрију 25 милиона а савезнике 112 милиона дпевко, што износи 187 милион: динара дневно. Ако би овај рачун био тачаи, онда би раг од почегка до сада коштао 27 милијарди и 115 ми лиона динара. Немачка је потрошила 7 мил-.-:јарди и 250 милиона, Аустрија 3 милијардг и 625 милиона а савезници 16 милијарди и 240 милиона динара.

ВОВОЕТИ 11ТУР1 Немачки се савезницн осећају добро Солунски листови имају нзштаје из Каира, да су ГурI на египатску границу пре■лп хиљадама џакова цемета,

којим треба да се наспе Сујецки канал, да би преко њега прешле турске трупе. Због турских покушаја да се спречи пловидба у каналу, енглеске су власти обратиле пажњу и строгост. Усиљено бомбардовање утврђења на уласку у Дарданеле од стране савезничке флоге толико је заплашило Турке, да су сада почели да утврђују и острва по Мраморном мору. А нарочито је велика пажња обраћена на Галипоље. Турске су власти запретиле казном од 25.000 динара и загвором од 2 месеца дирскторима странх банака у Цариграду да не смеју давати позајмице или издавати улоге позајмицама Тројног Споразума. Турске финансије налазе се у очајном стаљу. Посланици су гек ових дана примили своје дневнице за новембар. Пензионари пак мораће чекати до фебруара.

бгншвшвмвавшпнимнв1нгаа1

— Детаљан извештај о пораву турских трупа. — Ваузеће Ардагана. — Заробљен корпус. - Енвер пашин план пропао —

)ал са својом свитоМ и пјгво огишао у Град те држао говор групама и истакао заставу њихо зу на посму. А н ша јадиа, која ;е вила на њему од 1867 године, .сад је заменила турску, сад је ски■ута и одбачена. Град је дакле :ад у њиховим рукама. Ондч се уенерал вратио у Двор окч 3 ча:а после подн?. Ту му се у дворншту, на самом улазу у Двор, |<ред степеницама, морало 'представити општинско представништво и замолити га да узме у заштигу многобројно становништво, које је остало у Београду и поштеди му живот и имаовину. Бенерал је истана ово милостиво ј Јећао, али под погодбом: да се ..становништво према њи.ма пона• <иа исправго и лојално. И нагласио је, да ће се одмгх смрћу казнити најмањи непријатељски поступак према њима и војсци њиној. Дошли су дакле господари, коI« ће да заповедају; а ми, робље, им-мо да слушамо... Тако је настало наше робовање, које је трајало равно шринассиг даиа. То су у истини тринаест најцрњих дана не само у животу нашем; у животу оних, који осгади у Београду, него и у

•живогу саме пре тонице наше. Нека каже ко шта хгтће, али је неоспорно, да је иама нај 1 еже бало, теже но ма кб!ме од оиих који С'-’ л\акуд побегли из њега. Али, хвала Богу и слава нашој у истини јуначној зојсци, ове муке наше нису дуго тра>але. Пошто је наша у пешна офан зива на левом крилу отпочела 20-ога, дакле одмах суградан по улас у њихову у Београд, и од тога дана напредовали сааког дана без прекида. то је учинило, да се они ни дана у Београду нису осећали г-отлуно сигурни, те су с тога били куд и камо сношљивији, мекши и хуманији него У Шапцу, Лоз ици и Мачви уоп ште. Ипак је сааки при погледу на њих имао само једну жељу: в Да нам се хоће што пре скинути с д*ше!“... И то је доиста и било. Сваког дана смо слушали грмљавину топовску тамо у даљини негде око Космаја и Авале. Али смо мислили: то су онн стигли нашу војску, која је одступала, па је и даље гоне. И сваки дан смо се питали: где ли су наши? где ли је данас борба? докле ли су продрли^ Шта ли је с Крагујевцем. Чачком, Краљевом и Крушевцем? Еј, на-

ша Србијо! Ми те ослободили од Турака, а сад Шваба да те узме!'... И тако даље. Да смо кривили и нашу војску, која попусги овако у последњем тренутку и помрачи сву своју славу и своје светло име у повесници светској, то се и п.) себи разуме и го је цела исгина. Нисмо ни појма имали о томе колико грешимо ду шу: да она не помрачава свој сјај, него га јача; да своју славу не смањује, него је подиже, да свој углед и своје име не срамоти, шго га овековечава!... Пуцњава се свакога дана све више примицала Београду и Швабе су све више дрктале у њему, а ми смо се све више подизали и надали своме ослобођењ/. Али у истини, нити му се ко надао тако скоро ни тако брзо како је оно дошло. Сама помисао на онај број војске, који је кроз Београд проштО и који је још пролазио.уливао нам је страх. да ће наших мно о изгинути и да наши опет то не могу вратити. Па опет се д сило чудо. Наша војска, и ако у.морнз и изнурена, па, можца услед несганка муниције и далеког и мучног одсту нања, и заилашена, наједанпут на Руднику васкрсава, предузима

џиновски напад на цеч.ој линији, и на целој линији без прекида гони непријатеља до Саве и Дунава и пребацује га преко гра н ше за неко шко дана тако, да је ллстом остављао пу ем и трупе своје и стоку и сву опрему рзтну п давио св у Сави и Ду <аву. Тако је и Београд остао без Шваба. Величанственога 20. декембра, у Уторак Он је сасвим очишћен од Аустријанаца. Прекрасно песник вели: „После кише ведрнје је небо, после туге веселија душа“. То јутро још није било ведро небо него киша. Али је душа иаша ииак била најрадоснија. Непријатељ је још у понеде.њак почео одступати озбиљно. А ноћу измеђ понедеоника и уторника он је бежао, сву ноћ. И ми смо очекивали, да јутро од уторника неће затећи ниједног Аустријанца >• Београду. Ззто, кад смо устзли у Уторак, прво пам је било да погледамо улицама: илш ли их још? И, ох, радости наше, кад смо видели да их нема! Све је појурило напољ.- и чак у Кнез Михаилову улицу и пред „Гранд Хотел“, где им је био штаб, да се увери, да Аустријанаца више

нема у Београду. И не беше их* Само остаци, који су овде онде по Београду очекивали да се предаду, будили су овде опште са жаљење. И овде сте могли видети велику словенску душу, која место да се свети непријатељу, оиа га жали: „/адни људи, па зар су они хтели? Они су морали!.." И сваки их је примао и склањао у своје куће, док не дође војска да јој се предаду. А па Сави је бло окршај. Тамо прелаз још траје. А наша војскз од Жаркова већ стигла, прешла Чукарицу и хвата пругу поред Топчндерског друма и туче, а с Бановог Брда туче топовша. Око 9 сати прелаз је већ био прекинут на оба моста и даље се врш чо на чамцима. Посматрао салт овај тужан призор с Калимегдана. А кишд је као за инаг лилз као из кабла. Јадан свег, јаднастока, како се лтучи и гине! А зашто? За ће|) Виљемову и ненаситост његове нације... А јатни моји Слов ни, па шта се они крваве?!... Највише је била заосталз комора. Узтикнуо сам: јадни свеге, докле ћеш с том стчжом и сам бити сгока!... — Ево наших! Ево првих коњаника! Трче у галопу Кнез-Ми-