Pijemont

Веограц, УТОРДК 30. Децембар 1914 год.

БР01 5 ПАРА

Број 294. Година IV.

Директор: Бранко БожовиР

Оснивач: ЉУБОМИР С. ЈОВАНОВИЋ

Уредник : Коста М. ЛуковиВ

Рчмунијо н рот

На догледу пука одблескују у даљиии, под гоплиу! зрацима сјајнога сунца, јунаштвом непобедне војске нате сада бесмртна и и сториска планипа и иитоме до лине и лугови.

(Од нашег

— Двад< сет дана, тао Је и сувчше дуг рок да се Румунија решч да сеаупи у акцију! — тако ми јуче рече један угледан румунски новинар, позиат са својих блиских веаа са чланогима данашњег румунског кабинета. Без обзира на расположење јавнога мишљења, жоје сваким даном све одлучннје и одушевљеније захтева да Румунија ступи у акцију, румунска влада ће морати још у првој половинп јануара да пређе аустријску границу. Зашто то ? — упитаће многи. Досадашње дрмсање Румуније може се разумети. Воде1ш политику националног егоизма, Румунија је чекала тренутак, када се ратна срећа почне смешити једном од зараћених европских табора, па да она пристане уз њега. Сада, међутим, кад су рускиЈ пуког.и заузели п последњу варош у Буковини и кад се спремају да пројезде крајевима у којима живи претежио румунски елеменат, румупска влада биће припуђена да иође за саветима племенитих''румунских патриота, којима на челу стоји најумнији румунски политичар Таке Јоиеску. Румунска влада не сме ии у ком случају дозволити, да крајеве у којима живе Румуни и на које су управљене вековне аспирације румунског народа, заузму руске трупе ори своме спуштању у мађарске равнице. Више је насчгурно, да ће Р\мунија још у ирвој а-л вини јачуара објавиаи Ауаирији рат. Ја ово не проричем по неким својим утисцима, већ на осиову војничких мера, које се па врло широ-

доаиснима)

Букурешт, 24. децембра кој основици предузимају и које, убедљивије но све осгале околности, показују, да је и кунктаторска данашња влада већ одлучила да ускоро изда наредбу румунским трупама, да сиђу у Ердељ и пресеку ропске ланце Својој браћи. Ат.

Ноаепобуне У Чешној и Мађарској лојавио се револуционаран покрет П » ема /едном накнадном извгшшају „Морнинг Посхаа “ (један смо саоаштили прс два дана), у МЈјорској се аојавио револуционарни аокрет који се пренео и на Чешк\к У Пешши је становниииаво раздражено због аораза аре трплнних у Србији, тс незадоиољство расте из дана уфдаи Ово је воење узело још већег маха, кад се с знало , да је пешшанска 32 регимента униттена у Србији. Ништа боље нијс ни ,у Прагу У чешкој арестоннци избили су нереди, због чега је ухаашепо много лица. Више од 200 ухаашених с 1( ха осуђено је на смрш.

Служба на дан Хрнстовог Рођења

(Птвсштпј „Пијемонту - ’) Младеиовац, 26. децембра. Под ведрим небом, иа ко.мс ни облачка нема, присуствујем Вожијој служби.коју, славом б.смртном увенчани и пук јуначке дивизије Моравске преога позиг.а, прославља свечано, окупљен око св јих Команданата, светли ( разчик Христовог Рођења у проВИЗОрНО ПОДИГНуТО.ј ЦрКВИ Н 1 но10 кај/.

Окружујући своје витешке Команданте, војска подноси у храму божјем на данашњи светли празник „Христовог Рођен.а ‘, топле молитве Богу за дуги живот свога узвишеног Крал.а и 11»его вога Дома, благодарећи му на свевишњем аадахнућу, помоћу чијом смреио је душманина, на свој помог и па ; ивл.еп.е свему I вегу. Здравл.е у војсии изврсио, Јунаци Моравске Днвизије, спремни свакога тренутка да на нозив сво га Вр.ховнога Команданта нзсТаве јуначка дела српских непоб-д них легиоиа, иевају јуначке песме и са ланосним одушевд.ењем прихватили су поздравну реч свога Врховног Комаиданта, која им је црочитана. Дах јуначки' ових широм целога света прославл.ених јунака, оживљава и подадлађава п подмлађуЈе и нас ст. ре. Св. П.

I Шттш — Турци св слрзмају да закрче мореуз Са Лемноса јавд.ају атинској „Хестији*, да су Турци довукли у Дарданеле велики број старих трговачких лађа натоварених камењем. Мисли се да хоће да их потопе на уласку у мореуз, да ба га закрчи.пи. Строго је забрањено свако.м да се приближи обали; ко противно уради биће стр љан. Преко д^адесет турских официра м‘ре дубину на свима значајним тачкама мореуза.

Гледиште српске владе

Наита званична „Самоупра ва“ третирајући заузимање Валоне од стране Италијо вели да њ питање о Арбанији .међународио н да ће. га ре.шити аатедничка вол.а Квроне. У продужењу се каже: „Не.ма сумње да Не нрисуство Нталн.је у Вапони допринети миру и консолида-

цији реда у тој знмљи. Ми смо дубоко уверени, да ће Итљтн.ја одржавати своје цнтересе у скдаду са ведиким евронским иптереси.ма и да ће се за остварење својих оправданих интернса позинати увнк вигае на прако него на силу за гато нам гарантује иптреба Пталиједа живи у добрим односима еа св<»јим суседима. ‘

Још преко три Јмилиона нових војника ? Питање о томе, колико нових трупа може да избаци Мемачка на бојиште, третира се све више што се јасније увиђа, да ће рат трајати још бар неколико месеца. Од многих мишљења навешћемо само два. Пнглески пуковник Реп нггон сматра, да Ме.мачка мо же под заставу иозвати још 4 до 5 милиона војника. Швајцарац пуковних Фејлер међутим сматра, да ће тај број изнети свега нсшто преко три милиона. Мемачка је досад на бојиште извела око 4.900.000 људи. Од тог броја 2.000.000 се налазе на западном, а око 1.500.000 на источном фронт/. Остатак се налази у земљи и чувт пруге и војне зграде, или као гарнизон по тврђавама. Али се мора узети у обзир, да су те трупе и сувише премооене. Иова три милиона, додуше иису осеТи-ш барут у о вом рату, већина од п.их није видела касарну.

— Досадило им арнаутско пријатељство —

Ко се не сећа, како су Бугзри за време постанка ароанске „краљевине“ и арпаутске побуне манифестовали своје братсгво са Ариаутима? Али сад еу се и они почели да кају за своје братске осећаје. Бугараши из Голог- Брда, у близини арбанеко-српске границе, упутили су св јјој браћи у Софији једно писмо, које су {потписали многи виђени људи, у коме м .-ле, да се поради код бугарске владе, ла их преселе у Бугарску. Они веле, да у Арбанији влада безвлашће које чини да се у њој ! не може живетн.

— Нратки извештаји са свих 1ојншга. Веогрид, 29. децембра. Аусгријанци су напада.п и на ловћснски одред, али оу одои.јепи са огромним губицима. На остатим фронтовима није било промена. II. исгочно.м фронту нема зиатних цромена. Посада из Пгаемисла извршила је неколико безуспешаих испада. У Белгији се воде пог. ;авито аргилориске борбе. с’ А.чзасу Французи су се утврди ги код Штајнбаха и одбили неколико немачких напада. Жм 1 б(М Ценв намирницама непрекидно скачу Према њзвеилајима сарад* ника „Екстраблата", може се рећп да у Берлину све.има још јесењи изглед. Кроз магле се као и пре виде јако осветљепи прозори на дућанима, чак и светлеће рекламе. Лисл „ТаЈме" поводом тога вели: ,,то што су прозори јако осветљени опгичка је обмана; влада хоће да усади оптимизам, пошто положај Немачке није баш закидан". Берлину предсгоје озбиљна искушења и највећи оптимистп већ се спремају за гладм у зиму. Многе фирме. су смањиле плату службеницима на 30 до 50 од сто. Цене у Бер.пину скачу. Средином октобра кило телећине је коштало 2,2 марке а крајем октобра 3 марке и више. Литар млека плаћао се 20 пфеиига а сада 28. Масло у место 1,40 кош га 2 марке; шећер је поскупео са 25 до 45 пфенига, при чему треба имати у виду да нијету цену одређивала комисија.

У џц - као уату!... — Из бележанз једног руског ратног дописника На недељу дана после заузећа Лавова, славпи пукови армије генерала Рускога задали су Аустријанцима нов пораз у Камјонки и Рава Руској. Тамо сам, разгледавши поз ције пред х Лавовом, Галичак и иа Гњилој ЈГипи, оти шао јуче у јутру. Време п Јследњих дана било је врло лепо. Јучерањи — дан као да је крај јула и почетак августа негде у Малорусији. Сунце не само да јако сија него и пече. Небо сиво — голубије боје, ведро и широко. Право лс-то. да није само дугачких сребЈЈнастих паучин стих копаца у ваздух'’, да шуму не краси прелпвање боја багремовог н вишњевог лишћа. Кад смо се оамакли од Лавова за десет к лбметара — стадо мо. Стојим ми 1 ут. два, и т. Нзиш о сам >3 вашна да видим V чему 1 е ствар Станица „Ресна Г1ољска“. Већ ценгм по томе, да су нам

—■ при отправљању из Лавова да 'ијмаршруту за Јаворов, а нама је требало ићи у Разу. В 1 љ» нам се само чудити. да од г.ремена заузећа Галиције.нисмо имали на овдашњим железницаиа ниједнота суд*ра. Из Русије овде послани машинисти, телеграфисти, шефови станица и остали жељезнички службеницп врше тако тачно своје дужности, као ; а су се овде, у Галицији, родили и ту почели своју службену каријеру. Одиосно маршруте депеширали су у Лавово. У очекивању отпразљања шетам по перону са једним артаљеријским пуковником, к |ји иутује у Јарослав. — Чујете ли? — зауставл.а се наједном пуксгвник. — Шта? — Канонада! Осл/шкуједц.. заиста, усреддубоке гишине, негде далеко, врло дПлеко, грме потмули пуцњ л Кажу, да аргиљеријска каионада (з далека личи на удаљену грмљчвину гр ма. Ничега сличнога. Пуцњи већином кратки, већином потмули. И <ак, страшније, него гро.м, Као кад би се иегде дуб ко у земл»и водила најгранднознија борба, ру-

шили исполински сводови, сурвавале целе плачине. — Бум! Бум! Иначе одвојени пуцњи сливају се у више ијш мање продужени грохот. Грми у западном иравцу. На реци Сану. Кажу, да се стално, већ пети дан води бој. П >ново путујемо. Поред прозора нромичу шуме, веома живописне шуме. На неким местима шул\а допире и до шиЈ*а. Уређена шума као какав парк. На крају шуме има велики број вила. Све једна лепша од друге. Богате и сиромашне, све по архитектонским правилима, са балконима и терасама, све окружене баштама. Наједаппут велики ко<траст. Гврђава, ред олк па, ограде од жице. НајближЈ виле ра;;рушене, запаљене. Близу железничке пруге испретурани полуцзгоргни вагони. машина се превр нула и дхбоко се Зарила у земљу Прошли с.мо неколито врсга, и опег м I не шуме, ливаде, поља. На ливлдама сено, сељаци у белим рубашкама ко е. У под»/ има много народа: жене и деца коиају кромпир,

Пољски су р (дови у највећем јеку. Народ се. осМелио; вратили су се из шума, када су побегли п|»ед долазак руске војске и приочул 1 енергичмб на рад. Сад је бол.е него у обично време— Фшјто бољ.е ? обратио сам се једном старом Руси у под Галичем. — Тако што ми имамо да жањеио саа своја поља. Наше њи' ве нису велике. Иначе смо морали ж » ети и тосподарске њиве. Господари су нобетли. Што се тиче кромпира и ливада, у Галиц ји нема приватне својине све је заједничко. Дођи, коси, комај. Тако и раде. На станици Заш»и | исти случај. Седим у купеу и читам. Наједанпут задух очајмички уз^ик: Ценелин! Цепелим! Зз час »:в *, који с/ били V в>гони.ма, изађ >ше на мер ш. — - Где је? Где је? Ено га ! Ј1ев I од жељезничког. пута, нј тји восге, иолако је легео изнаг бре а цепелин Обичпнм оком до р > се видео цеае <ин и у гоиД’ли се назираше људска прилика. Између гондоле и рена лепршала се застава.

Ја сам кроз дурбин познао нашу националну заставу. То сам рскао оближњима. Расположење се наједном промеии. Одмах се сваки осећао поносит тиме. Дирижабл је и даље летео. Ми смо се вратили у вагоне. Воз се кренуо. Мој сапутник, артилеријски пу. ковник, који је ушао у Јарослав, причао ми о дејству наших авијатчара у овоме рату. Велике услуге чине нам они' Ваздушна испитивања дају такве резултате, којима се нико иије надао; Чапример крегање Аустријанаца од Лавова примегили су наши авијатичари. Нека Бог да здравд,а нашим авијагичарима, -- одлично раде! — Опасан посао! рекох ја. — У рату ј ј све опасио! »Таисга, њ <мз је опасније него други.мд. Ја знам овај случај, који се десно неколико дана пред над Ла^ова. Један мој познаник, ђенералштабни оф цир, отишао је аЈропланли у извидницу. Са авиј »тичарем, наравно. Одлетели су ка Аустријанцима, а ови оспу на њих жестоку ватру, метак је ударио у мотор. Анијагичар се није