Pisci i knjige IV
4 ПИСЦИ И КЊИГЕ
Доситеј Обрадовић био је један од оних врло ретких наших људи који су од првога часа, видели историјски значај једне привидно локалне и мале побуне, и који су устанку раје београдског пашалука дали велики значај почетка националног ослобођења српског народа:
Босна, сестра твоја. на тебе гледа... Херцегова земља и Черна Гора, Далеке државе и острови мора
Сви теби помоћ небеску желе,
Све добре душе теби се веселе.
И у својим писмима, почев од 1805, он казује своју силну жељу: „сладким свободним матере наше Србије воздухом где нибуд дисати“, отићи међу „сродне, миле људе“, дизати школе, штампарије, организовати просвету „љубиме наше Сербије“. Радећи и раније поверљиве послове за „Сербску Инсурекцију“, он је између 1 и13 августа 1807 прешао у Србију. И може се рећи да од тада почиње сав духовни живот Србије, п за Досиптејем Обрадовићем долазе у Србију и други образовани Срби, међу њима и побожни песник Вићентије Ракић.
Стари Доситеј није дочекао несрећу од 1813, када је са свим осталим пропала и његова Велика Школа и сви други скромни почетци просветнога рада. Али, Србија је била само посрнула а не пала, п после 1815 поново се у њој кренуо прекинути рад.