Pisci i knjige VII

НИКОЛА Т. ЈАНКОВИЋ 145

них људи које је зао удес натерао да у тескоби заједно живе и отимају се сурово за комад хлеба. И ако се писац за тренутак диже на степеницама друштвене јерархије, то је да покаже разривен живот тако разнородне и скрпљене породице у нашем данашњем средњем сталежу. Као што обично бива, Г. Јанковић, случајем или тамном интуицијом, наилази предмете који би у рукама правог посматрача и писца од дара били изврстна грађа за реалистичку приповетку београдску. Г. Јанковић додиркује један сасвим београдски мотив: лаж, несносност наше данашње варошке породице, без патријархалнога духа а увек у патријархалном облику, без јединства погледа, растрзане и отроване, која је постала мучилиште за све њене чланове, окови које јединка мора непрестано да носи.

Те ствари Г. Јанковић је приметио, и из далека наслутио замашај и трагичност тога појава, али, каои увек, остао само при главним и неправилним контурама, без ичега дубљег, ширег, не дав ни слику ни утисак онога што је хтео да представи,

Случај његов је јако занимљив, Читајући његове приповетке читалац је без престанка у недоумици: има ли овај човек талента или не је ли ово књижевност или нег Неодређеност, недовршеност, то је утисак који остаје од његових приповедака које су у ствари само црте — писаних без

_ Писци и Књиге 10