Pisci i knjige VII

МИЛУТИН БОЈИЋ 151

дефинитивних књига које утврђују правац, вредност и глас једнога песника. Али то је више и од једног доброг почетка. То је добра прва књига једног несумњиво талентованог младог песника. |

Г. Бојић је песник од талента, од оних природних талената који прокључају и у силним млазевима избију у једном бићу. Осећа се у његовој поезији нешто самоникло, нешто што је природно морало доћи и што без усиљавања долази. У њему пева његова младост, као што у пролеће шуме одјекују од тичијих концерата. Како је овај јужњак вреле крви далеко од наших „ скандинавствујушчих“, којима је лед у срцу, магла у глави, а мртва фраза на уснама. Он се не усиљава да буде „модеран“, то јест да ропски подражава снобове или мистификаторе једнога тренутка, но пева онако како осећа, без обзира а често и без зазора.

И шта би један песник тих година и тога темперамента певао него љубавг Само, не сентименталну љубав наших старих песника, љубав према бледим девојкама под бледом светлошћу месеца, но љубавну страст, која као пламен букти, греје и сажиже. Његова муза није „бледо девојче што сања“, но млада баханткиња у жарко и разблудно летње подне:

Волим твоје уде сазреле и вруће

И детињско око што немиром жеже; Волим те кад лицем плане ти чевнуће, Кад се мрком кожом проспу руже свеже,