Pisci i knjige VIII

БОГОБОЈ АТАНАЦКОВИЋ 9

1

„Тамо, где се Војводство са Мађарском граничи, лежи једна убава варошица која се зове Баја“, тако почиње Богобој своју најбољу новелу Буњевка. Ту се он родио, 10. јуна 1326, од оца Тавре Атанацковића, трговца, и матере Анастасије, рођене Крстанићеве. Крштено му је име било Тимотије, али још као осамнаестогодишњи младић, када је почео штампати прве своје радове, прекрстио се у Богобоја, име већма српско и више поетично. Младост његова пролази мирно и без великих догађаја и потреса, онако како су је проживели стотине других младих људи из имућне буржоазије онога доба. Основну школу и нижу гимназију свршио је у Баји; више науке у Пешти и Бечу. још као дете показује љубави ка књизи: Доситије му је скроз познат; као и Бранко, који је прожет народном поезијом и говори ритмованим језиком народних песама, Богобој зна на памет Вукову збирку; Вуков Речник и превод Новог Завета добри су му знанци. У Бечу, као ђак, ступа у ближу везу са елитом тадашње српске младежи која се у оно време око Вука прикупљала. У гостионици „код Кугле“ свако вече налазе се Бранко Радичевић, Ђура Даничић, Светозар Милетић; с времена на време свраћа и стари Вук да види своју „децу“. Са Бранком је Богобој нарочито био везан; када је песник 1852 био долазио у Бају, одсео је код Богобоја. Када је планула трагична и велика 1848, Богобој, младић од двадесет и две године, одушевљено је поздравио и у њеном почетку играо доста видну улогу. Учествује у Великој Народној Скупштини у Сремским Карловцима 1. маја; члан