Pisci i knjige VIII

120 ПИСЦИ и КЊИГЕ

живот, и за мисао, и за осећања. Речено је да сиромах човек треба да има новаца да купи књигу и времена да је прочита; са уметношћу је исто тако. Ко ради дванаест или петнаест часова, тај једва чека да се дохвати постеље и одспава мртвачким сном, да поврати мало снаге за нове борбе а нова страдања која му носи сутрашњица. Једина јевтина задовољства која остају сиромаху човеку то је алкохол и груба телесна уживања. Како да се чита лепа књига, како да се гледа леп комад или лепа слика, како да се слуша добра музика, Када прост човек није имао ни довољно образовања да осети и заволи те лепоте, или новада да дозволи себи та задовољства, или времена да дигне главу од ропског рада и од бриге за комад Хлеба. И народно образовање и демократизација уметности, цела виша култура народа, претпоставља матермалну поправку услова животних, благостање и слободно време. |

И не само то. „Почетак уметности, јвели Рускин, који је себе звао „филозофски вој и пријатељ енглеског радника“, састоји се у томе што треба народ начинити лепим. На сваки начин, уметност постоји и у земљама где људи нису лепи, где су им чак усне дебеле а кожа црна; али никада у земљи где су образи побледели од беднога рада и на њих пада сенка смрти, где усне младежи, у место да буду пуне крви, постале су танкеин мршаве од глади и деформисане отровом“. И велики енглески естетичар тврди да прва ствар која има да се чини, то је да се деда сузбије на све могуће начине, да се ради њеног олакшања просипа и злато и сребро, као што песник сипа руже

/