Pisci i knjige VIII

МИЛАН САВИЋ 145

неу, тврди, да је књижевник херој нашега доба, модерни пророк, господар мисли људске. Ни за кога то толико не важи као за велике критичаре и књижевне историке. Производња књижевна данас је толика, толико има ствари које човек треба да зна, а живот је тако кратак, да су ти људи прави добротвори наши. Чаталачка публика запрепашћена том бујицом штампане хартије, осећајући потребу једнога правца, једнога здравога разума, човека умно-естетички развијена, који би је водио кроз тај хаос у коме се тако лако може да залута, дала им је без мало неограничену власт. Бојим се навођења имена и само помињем чињеницу, да су они који су имали највише утипаја на мозгове својих савременика били баш ти људи. Да поменем само два случаја код нас. Велики утицај који је један књижевни чланак Светозара Марковића имао крајем шесетих и почетком седамдесетих година, и утицај који је у наше дане имала књига г. Недића,

Г. Савић није човек од јуче. Његов књижевни рад броји већ двадесет година. Као некадашњи уредник Јавора и Стражилова, он је имао осамдесетих година пресудну реч у питању наше књижевности у Војводини, данас је секретар Матице Српске и уредник Летописа Матице Српске, и тиме његова компетентност има још службенији карактер — као што видите, ове слике и расправе, положајем самога писца, заслужују пажње, Међутим чудна ствар — о њима се није говорило, нико се није ни осврнуо. Да ли је томе узрок немар који је на свима пољима у нас завладао или похвалан осећај попустљивости према туђим слабостима и

Писци а Књиге 10